Psihičke bolesti kod starijih osoba
Starije odrasle osobe, starije od 60 godina i više, daju značajan doprinos društvu kao članovi porodice, volonteri i kao aktivni učesnici u radnoj snazi. Iako većina ima dobro mentalno zdravlje, mnogi stariji odrasli su u opasnosti od razvoja mentalnih poremećaja, neuroloških poremećaja ili problema sa upotrebom opojnih supstanci, kao i drugih zdravstvenih stanja kao što su dijabetes, gubitak sluha i osteoartritis. Štaviše, kako ljudi stare, veća je verovatnoća da će doživeti nekoliko stanja istovremeno.
Online psiholog
Problem
Svetsko stanovništvo ubrzano stari. Procenjuje se da će se između 2015. i 2050. godine udeo starijih odraslih ljudi u svetu skoro udvostručiti sa oko 12% na 22%. U apsolutnom smislu, ovo je očekivano povećanje sa 900 miliona na 2 milijarde ljudi starijih od 60 godina. Međutim pored tog globalnog fenomena koji je izuzetno važan za sam opstanak ljudske rase, stariji ljudi mogu imati i drugih problema. Stariji ljudi se suočavaju sa posebnim izazovima fizičkog i mentalnog zdravlja koje treba prepoznati.
Preko 20% odraslih u dobi od 60 i više godina pati od mentalnog ili neurološkog poremećaja (isključujući poremećaje glavobolje), a 6,6% svih invaliditeta, među ljudima starijim od 60 godina postoje i mentalni i neurološki poremećaji. Ovi poremećaji kod starijih osoba čine 17,4% godina života sa invaliditetom. Najčešći mentalni i neurološki poremećaji u ovoj starosnoj grupi su demencija i depresija, koje pogađaju približno 5%, odnosno 7% starije populacije u svetu. Anksiozni poremećaji pogađaju 3,8% starije populacije, problemi sa upotrebom opojnih supstanci pogađaju gotovo 1%, a oko četvrtine smrtnih slučajeva od samopovređivanja je među ljudima starijim od 60 godina. Problemi sa zloupotrebom supstanci kod starijih ljudi često se zanemaruju ili se pogrešno dijagnostikuju.
Zdravstveni radnici i sami stariji ljudi nedovoljno identifikuju probleme mentalnog zdravlja, a zbog stigme koja okružuje ova stanja ljudi nerado traže pomoć.
Faktori rizika za probleme mentalnog zdravlja kod starijih osoba
U bilo kom trenutku života može postojati više faktora rizika za probleme sa mentalnim zdravljem. Stariji ljudi mogu doživeti životne stresove zajedničke svim ljudima, ali i stresove koji su češći u kasnijim životnim fazama, poput značajnog stalnog gubitka kapaciteta memorije i pada funkcionalnih sposobnosti. Na primer, stariji odrasli mogu doživeti smanjenu pokretljivost, hronični bol, slabost ili druge zdravstvene probleme, za šta im je potreban neki oblik dugotrajne nege. Osim toga, starije osobe će sa odlaskom u penziju češće doživeti događaje kao što je samosažaljivost ili pad socio -ekonomskog statusa. Svi ovi stresori mogu rezultirati izolacijom, usamljenošću ili psihološkim stresom kod starijih ljudi, zbog čega im može biti potrebna dugotrajna njega.
Mentalno zdravlje ima uticaj na fizičko zdravlje i obrnuto. Na primer, stariji odrasli sa problemima fizičkog zdravstvenog stanja, poput srčanih oboljenja, imaju veće šanse da obole od depresije od onih koji su fizički zdravi. Osim toga, neizlečena ili nelečena depresija kod starijih osoba sa srčanim oboljenjima može negativno uticati na ishod fizičkog obolenja.
Stariji odrasli su takođe podložni zlostavljanju starijih – uključujući fizičko, verbalno, psihološko, finansijsko i seksualno zlostavljanje; napuštanje; zanemarivanje; i ozbiljni gubici dostojanstva i samopoštovanja. Trenutni dokazi ukazuju da 1 od 6 starijih osoba doživljava zlostavljanje starijih osoba. Zlostavljanje starijih osoba može dovesti ne samo do fizičkih povreda, već i do ozbiljnih, ponekad dugotrajnih psiholoških posledica, uključujući depresiju i anksioznost.
Demencija i depresija među starijim ljudima kao javnozdravstveni problemi
Demencija
Demencija je sindrom, obično hronične ili progresivne prirode, kod kojeg dolazi do pogoršanja pamćenja, razmišljanja, ponašanja i sposobnosti obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Uglavnom pogađa starije ljude, iako to nije normalan deo starenja.
Procenjuje se da 50 miliona ljudi širom sveta živi sa demencijom, a skoro 60% živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Predviđa se da će se ukupan broj osoba sa demencijom povećati na 82 miliona 2030. godine i 152 miliona 2050. godine.
Postoje značajna društvena i ekonomska pitanja u smislu direktnih troškova medicinske, socijalne i neformalne njege povezane sa demencijom. Štaviše, fizički, emocionalni i ekonomski pritisci mogu izazvati veliki stres za porodice i negovatelje. Potrebna je podrška zdravstvenog, društvenog, finansijskog i pravnog sistema kako za osobe sa demencijom, tako i za njihove negovatelje.
Online psiholog
Depresija
Depresija može izazvati veliku patnju i dovesti do narušenog funkcionisanja u svakodnevnom životu. Unipolarna depresija se javlja u 7% opšte starije populacije i čini 5,7% među starijima od 60 godina. Depresija se u ustanovama primarne zdravstvene zaštite ne dijagnostikuje i nedovoljno leči. Simptomi se često zanemaruju i ne leče jer se javljaju zajedno s drugim problemima sa kojima se susreću starije osobe.
Stariji ljudi sa simptomima depresije imaju lošije načine funkcionisanje u poređenju sa onima sa hroničnim medicinskim stanjima kao što su bolesti pluća, hipertenzija ili dijabetes. Depresija takođe povećava percepciju lošeg zdravlja, korišćenje zdravstvenih usluga i troškove.
Strategije lečenja i nege za zadovoljenje potreba mentalnog zdravlja starijih ljudi
Važno je pripremiti zdravstvene ustanove i društva da zadovolje specifične potrebe starije populacije, uključujući:
- obuka zdravstvenih radnika u pružanju nege starijim osobama;
- sprečavanje i upravljanje hroničnim bolestima vezanim za uzrast, uključujući mentalne, neurološke i poremećaje upotrebe opojnih supstanci;
- osmišljavanje održivih politika o dugoročnoj i palijativnoj zaštiti; i
- razvoj usluga i postavki prilagođenih uzrastu.
Unapređivanje mentalnog zdravlja
Mentalno zdravlje starijih odraslih osoba može se poboljšati promovisanjem aktivnog i zdravog starenja. Promocija zdravlja specifična za mentalno zdravlje starijih osoba uključuje stvaranje životnih uslova i okruženja koji podržavaju blagostanje i omogućavaju ljudima da vode zdrav život. Promovisanje mentalnog zdravlja u velikoj meri zavisi od strategija kako bi se osiguralo da stariji ljudi imaju potrebne resurse da zadovolje svoje potrebe, kao što su:
- obezbeđivanje sigurnosti i slobode;
- adekvatno stanovanje kroz podršku stambene politike;
- socijalna podrška starijim osobama i njihovim negovateljima;
- zdravstveni i socijalni programi usmjereni na ranjive grupe, poput onih koje žive same i ruralnog stanovništva ili koje pate od hronične ili ponavljajuće mentalne ili fizičke bolesti;
- programe za sprečavanje i suzbijanje zlostavljanja starijih osoba; i
- programe razvoja zajednice.
Intervencija
Brzo prepoznavanje i lečenje mentalnih, neuroloških i poremećaja upotrebe opojnih supstanci kod starijih osoba je od suštinskog značaja. Preporučuju se i psihosocijalne intervencije i lekovi.
Trenutno ne postoje lekovi za lečenje od demencije, ali može se mnogo učiniti na podršci i poboljšanju života osoba sa demencijom i njihovih negovatelja i porodica, kao što su:
- rana dijagnoza, u cilju promovisanja ranog i optimalnog upravljanja;
- optimiziranje fizičkog i mentalnog zdravlja, funkcionalnih sposobnosti i blagostanja;
- identifikovanje i lečenje pratećih fizičkih bolesti;
- otkrivanje i upravljanje kada ponašanje osobe postane upitno; i
- pružanje informacija i dugoročnu podršku negovateljima.
Briga o mentalnom zdravlju u zajednici
Dobra opšta zdravstvena i socijalna zaštita važna je za unapređenje zdravlja starijih ljudi, sprečavanje bolesti i upravljanje hroničnim bolestima. Obuka svih zdravstvenih radnika u radu sa problemima i poremećajima vezanim za starenje je stoga važna. Efikasna primarna zaštita mentalnog zdravlja na nivou zajednice za starije ljude je ključna. Jednako je važno usredsrediti se na dugotrajnu negu starijih odraslih osoba sa mentalnim poremećajima, kao i pružiti negovateljima obrazovanje, obuku i podršku kako bi se bolje starali o o starijim ljudima.
Odgovarajuće i podržavajuće zakonodavno okruženje zasnovano na međunarodno prihvaćenim standardima ljudskih prava potrebno je da bi se obezbedio najviši kvalitet usluga osobama sa mentalnim bolestima i njihovim negovateljima.
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Popularni Članci
Naši Psiholozi
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant
Psiholog i socioterapeut Desanka Ilić
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Desanka Ilić ZAKAŽITE SEANSU socijalniradniklazarevac@gmail.com Viber + 381644586513 WhatsApp + 381644586513 Desanka Ilić Diplomirani socijalni radnik , psihoterapeut (socioterapeut)
Psiholog Tijana Stojšić
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Master psiholog i psihoterapeut
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila