Šta je depresija?

Depresija (veliki depresivni poremećaj) je česta pojava koja negativno utiče na emotivni svet pojedinca, način razmišljanja i ponašanje. Srećom, ona nije nešto što se ne leči. Depresija izaziva osećaj tuge ili gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima ste ranije uživali. To može dovesti do različitih psihičkih i fizičkih problema i može smanjiti vašu sposobnost da funkcionišete na poslu i kod kuće.

Simptomi depresije mogu varirati od blage do teške i mogu uglavnom podrazumevaju tužno raspoloženje. Zatim, osoba jede u manjoj meri nego ranije, te može izgubiti težinu. Osoba takođe može imati probleme sa spavanjem ili sa druge strane mogu previše spavati. Evidentan je, u takvom stanju, gubitak volje, energije i motivacije.

Online psiholog

Sa druge strane, depresija može uzrokovati fizičke aktivnosti koje su bezrazložne, poput nemirnog sedenja, cupkanja nogom, grickanje noktiju, uvijanje ruku. Dok kod nekih, do mogu biti potpuno bezvoljni pokreti i otežan govor. Osoba se može osećati manje vredno i neprestano kriviti sebe za takvo stanje. Takve misli mogu postati sve mračnije i mogu prerasti o destruktivne misli i odluke poput onih o samoubistvu.

Ukoliko ovi simptomi traju dve nedelje, potrebno je potražiti stručnu pomoć, jer ovi znaci, ukoliko su u velikoj meri zastupljeni, vrlo moguće sugerišu dijagnozu depresije.
Takođe, medicinska stanja (npr. Problemi sa štitnom žlezdom, tumor na mozgu ili nedostatak vitamina) mogu uključivati simptome depresije, pa je važno isključiti opšte medicinske uzroke, odnosno dijagnoze kod kojih je ona propratna.

Depresija i tuga nisu isto

Smrt voljene osobe, gubitak posla ili prekid veze teška su iskustva za svaku osobu. Normalno je da se osećaj tuge razvija kao odgovor na takve situacije. Oni koji doživljavaju gubitak često bi sebe mogli opisati kao „depresivne“. Nemojte trošiti reči uzalud i svima pisati ili govoriti kako ste depresivni. Depresija jeste medicinsko stanje, dijagnoza, dok je tuga nijansa vašeg emotivnog stanja koja je imanentna svakom čoveku.
I tuga i depresija mogu uključivati intenzivnu tugu i povlačenje iz uobičajenih aktivnosti ali se razlikuju

U tuzi bolna osećanja dolaze u talasima, često pomešana sa pozitivnim sećanjima na preminulog, primera radi. U velikoj depresiji, raspoloženje isključuje pozitivne projekcije i poglede na budućnost.
U tuzi, misli o smrti mogu isplivati na površinu kada razmišljate ili maštate o preminuloj voljenoj osobi. U velikoj depresiji misli su usredsređene na okončanje nečijeg života zbog osećaja bezvrednosti ili nedostojnosti, prolaznosti života ili nesposobnosti da se nose sa bolom depresije.
Razlikovanje tuge od depresije je važno i može pomoći ljudima u dobijanju potrebne pomoći, podrške ili lečenja.

Faktori rizika za depresiju

Depresija može pogoditi bilo koga – čak i osobu za koju se čini da živi u relativno idealnim okolnostima. Sledeći faktori mogu uticati na formiranje depresivnog stanja:

Biohemija na izvestan način utiče na psihičko stanje usled razlike u određenim hemikalijama u mozgu mogu doprineti simptomima depresije.
Genetika, takođe može biti faktor. Na primer, ako jedan jednojajčani blizanac ima depresiju, drugi ima 70 % da oboli u jednoj fazi života.
Međutim, tip ličnosti, individua sa niskim samopoštovanjem, koje lako preplavi stres ili koji su uglavnom pesimistični, imaju veću predispoziciju da dožive depresiju.
Faktori životne sredine – kontinuirano izlaganje nasilju, zanemarivanju, zlostavljanju ili siromaštvu može neke ljude učiniti podložnim za depresiju.

Kako se leči depresija?

Depresija je među mentalnim poremećajima koji se najviše leče. Između 80% i 90% posto ljudi sa depresijom na kraju dobro reaguje na lečenje.

Pre dijagnoze ili lečenja, zdravstveni radnik treba da obavi temeljnu dijagnostičku procenu, uključujući intervju i fizički pregled. Evaluacija će identifikovati specifične simptome i istražiti medicinsku i porodičnu anamnezu sa kulturnim i ekološkim faktorima sa ciljem utvrđivanja dijagnoze i planiranja pravca lečenja.
Ukoliko osećate neko od simptoma, možete se javiti psiholozima sa našeg sajta.

Kada je reč o medikamentima, antidepresivi mogu doneti poboljšanje tokom prve nedelje upotrebe, ali pune koristi se neće videti dva do tri meseca. Ako pacijent oseti malo ili nimalo poboljšanja nakon nekoliko nedelja, njegov psihijatar može promeniti dozu leka ili dodati ili zameniti drugi antidepresiv. Važno je obavestiti svog lekara ako lek ne deluje ili ako imate neželjene efekte.

Psihijatri obično preporučuju pacijentima da nastave da uzimaju lekove šest ili više meseci nakon poboljšanja simptoma. Može se predložiti dugoročno održavanje, da bi se smanjio rizik od budućih epizoda kod određenih ljudi sa visokim rizikom.

Online psiholog

Psihoterapija

Psihoterapija ili terapija razgovorom ponekad se koristi samo za lečenje blage depresije; za umerenu do tešku depresiju, psihoterapija se često koristi zajedno sa antidepresivima.
Utvrđeno je da je kognitivna bihejvioralna terapija (CBT) efikasna u lečenju depresije. CBT je oblik terapije fokusiran na rešavanje problema u sadašnjosti. CBT pomaže osobi da prepozna iskrivljeno / negativno razmišljanje sa ciljem promene misli i ponašanja kako bi na izazove odgovorilo pozitivnije.

Psihoterapija može uključivati samo pojedinca, ali može uključiti i druge. Na primer, porodična ili terapija u paru može pomoći u rešavanju problema u ovim bliskim vezama. Grupna terapija okuplja ljude sa sličnim problemima u okruženju koje podržava, i može pomoći učesniku da nauči kako se drugi nose u sličnim situacijama.
Zavisno od težine depresije, lečenje može trajati nekoliko nedelja ili mnogo duže.

Elektrokonvulzivna terapija (EKT) je medicinski tretman koji je najčešće rezervisan za pacijente sa ozbiljnom teškom depresijom koji nisu reagovali na druge tretmane. Uključuje kratku električnu stimulaciju mozga dok je pacijent pod anestezijom. Pacijent obično prima ECT dva do tri puta nedeljno u ukupnom trajanju od šest do 12 tretmana. Obično njime upravlja tim obučenih medicinskih stručnjaka, uključujući psihijatra, anesteziologa i medicinsku sestru ili pomoćnika lekara. EKT se koristi od četrdesetih godina prošlog veka, a dugogodišnja istraživanja dovela su do velikih poboljšanja i prepoznavanja njegove efikasnosti kao glavnog, a ne „krajnjeg utočišta“ lečenja.

Samopomoć i suočavanje sa svojim problemom

Postoje brojne stvari koje ljudi mogu učiniti da smanje simptome depresije. Mnogim ljudima redovna fizička aktivnost i vežbanje pomažu u poboljšanju stanja. Kvalitetan san, zdrava ishrana i izbegavanje alkohola takođe mogu pomoći u smanjenju simptoma depresije.

Pravilnom, tačnom dijagnozom i lečenjem, većina ljudi sa depresijom će je prevazići. Razgovarajte o svojim birgama, strahovima i osećanjima i zatražite detaljnu procenu. Ovo je početak rešavanja vaših potreba za mentalnim zdravljem.

Kao što smo rekli, uobičajeni simptomi uključuju promene raspoloženja, razdražljivost ili bes, tužno raspoloženje i izraženu anksioznost ili napetost. Ostali simptomi mogu uključivati smanjeno interesovanje za uobičajene aktivnosti, poteškoće sa koncentracijom, nedostatak energije ili umor, promene apetita, probleme sa spavanjem ili previše spavanja ili osećaj preopterećenosti ili nemogućnosti upravljanja sopstvenim telom.
Ukoliko ovi simptomi dugo traju, budite slobodni da se obratite psiholozima sa našeg sajta.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Lena Banjac

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama lena banjac ZAKAŽITE SEANSU banjac.lena1@gmail.com Viber +381645321212 WhatsApp +381645321212 lena banjac Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Master psiholog – razvojno

Pročitaj više »