Kako prestati brinuti – Kako ne brinuti?

Sasvim je normalno brinuti. Zapravo, ponekad je korisno brinuti o stvarima, jer nam to pomaž da identifikujemo potencijalne probleme. Ali brige mogu postati problematične kada su opsesivne i kada utiču na naše dnevno funkcionisanje.

Preterana zabrinutost može naštetiti vašem blagostanju i dovesti do stanja hronične anksioznosti ili stresa. To takođe može da izazove stres u vašim odnosima, naškodi vašem samopouzdanju i naškodi vašoj karijeri. Zato je važno da ne brinemo previše, iako je to lakše reći nego uraditi.

Online psiholog

Brige uključuju negativne misaone obrasce — obrasce koji se ponavljaju iznova i iznova. Ovi obrasci tako mogu postati opsesivni, te zabrinutost može prerasti u opsesivno kompulsivni poremećaj. Zbog čega ako želimo da prestanemo da brinemo, moramo biti spremni na to da se suočimo sa sobom. Zapravo sa svojim vrednosnim sudovima i procenama, ali i emocija. Zato evo pet koraka pomoću kojih možete stati na kraj brizi.

1. Istražite poreklo vaše zabrinutosti. Jedan od načina na koji možete da utvrdite da li je vaša briga vezana za situaciju u kojoj se nalazite ili način na koji mislite jeste da istražite da li je zabrinutost opšta ili specifična. Ako brinete o jednoj konkretnoj stvari (npr. posao, deca, novac), ali ne brinete o svemu, trebalo bi da razmislite o preduzimanju konstruktivnih akcija kako biste promenili svoju situaciju.

Ali ako ste poput mene i brinete o gotovo svemu, onda je rad na svojim „zabrinjavajućim mislima“ dobar prvi korak. U svakom slučaju, dobro je istražiti poreklo vaše brige kako biste stekli samosvest.

2. Identifikujte svoje jedinstvene obrasce zabrinutosti. Evo nekih misaonih obrazaca koji dovode do brige. Neki ljudi će otkriti da imaju sve ove obrasce; drugi ljudi će imati samo nekoliko. Ali ako razumemo koje misli izazivaju naše brige, možemo ih se lakše rešiti. Evo neki od obrazaca koji vam mogu ukazati na to da imate problem sa preteranom zabrinutošću.

  • Fatalizam je kada očekujemo najgore moguće ishode.
  • Minimalizacija je kada umanjujemo vrednosti dobrih stvari.
  • Razmišljamo kao da je u pitanju sve ili ništa, odnosno kada idemo iz krajnosti u krajnost.
  • Preterana generalizacija je kada verujemo da jedno negativno iskustvo znači da ćemo uvek imati ovo negativno iskustvo.
  • Negativni fokus je kada se fokusiramo na negativne stvari koje su pošle naopako, a ne na pozitivne stvari
  • Ruminacija je kada razmišljamo o nečemu uznemirujućem iznova i iznova
  • Čitanje misli je kada verujemo da znamo šta drugi misle iako ih zapravo nismo pitali šta misle.

Zapitajte se: Koji od ovih misaonih obrazaca imate?

3. Prestanite da brinete jer to utiče na vaše telo. Kada brinete, aktivira se vaš simpatički nervni sistem (to je sistem koji reguliše lučenje adrenalina, odnosno uslovljava reakciju koja podrazumeva borbu ili bežanje od opasnosti). Čak i ako potpuno prestanete da brinete, to neće učiniti da lučenje hormona prestane i vaše telo padne u stanje mirovanja. Zato kardiovaskularne vežbe mogu zaista pomoći u brizi.

Vežbanje aktivira parasimpatički nervni sistem (na duži rok) koji ublažava stres i pomaže da se telo smiri, vraćajući ga na emocionalnu osnovu.

Online psiholog

4. Pokušajte sa pažnjom da smirite brige. Sledeći korak da prestanete da brinete je kultivisanje svesnosti. Ako mirno sedite, primetite svoje misli i pustite ih da odu, svesnost može pomoći da preusmerite brige. Vremenom, pažljivost može da trenira um da smiri telo kako se ne biste toliko zaglavili u brigama.

Da biste vežbali meditaciju svesnosti, sve što vam je potrebno je udobno mesto.

5. Razgovarajte sa nekim o svojim brigama. Razgovor sa savetnikom ili prijateljem od poverenja može vam pomoći da steknete bolji uvid u svoju brigu—Da li je zaista vredno brinuti? Kako možete drugačije da razmišljate o ovoj situaciji? Zadržavanje briga za sebe može ih dovesti do toga da se nagomilaju i postanu još veća smetnja u vašem životu. Razgovarajući sa nekim, možete se osloboditi makar i dela tog pritiska.

Ali budite oprezni s kim razgovarate o svojim brigama. Druge brige mogu pogoršati stvari. Zato samo razmislite sa kim delite svoje brige. Možda je i najbolja opcija da pronađete profesionalnog terapeuta sa kojim ćete raditi.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Tijana Stojšić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Psiholog i Savetnik Kvalifikacije:

Pročitaj više »