Kada je reč o pojedinačnim iskustvima prilikom susreta sa psihologom, uglavnom su ujednačena u mišljenju da su im psihološki testovi dali najbolje smernice i da su im bili od značajne pomoći. Zašto je to tako?

Psihološki testovi, naime, imaju određene parametre, pokazatelje koji su opšti, odnosno, standardizovani i važe za sve. Recimo, postoji neka vrsta kratkih pitanja i više ponuđenih odgovora, te odgovori kroje određenu crtu ličnosti, sklonost ili osobine. U takvu psihološku procenu nije uključena lična dimenzija psihologa, njegovo subjektivno mišljenje, koliko god bilo stručno. Vešt psiholog na osnovu odgovora dobija tačne pokazatelje, a na njemu je da rezultate približi osobi koja je bila potvrgnuta testiranju.

Na osnovu psiholoških testova mnogi ljudi su dobili potvrde nekih svojih sklonosti, mana ili trenutnog stanja, te su njihova iskustva bila vrlo pozitivna kada je reč o ovakvoj vrsti saradnje sa psihologom.
Povučeniji ljudi, oni koji se teško otvaraju uglavnom su više zadovoljni kada psiholog od njih ne zahteva mnogo priče. Oni će marljivo popuniti upitnike, grafikone, rešiti testove, pisati šta god je potrebno ali će ustuknuti kada je reč o otvorenom razgovoru. Dovoljno iskusan psiholog će, naravno, znati na koji način će razbiti otpor osobe, te će ona nesvesno pričati o svojim sklonostima, problemima itd.

Psihološki testovi su vrlo zahtevni i kompleksni, i praksa je da psiholog koji zadaje test biva taj koji ga tumači i daje svoje mišljenje. Mnogi psihološki testovi mogu dati informacije o inteligenciji i sposobnostima stoga se pokazuju kao višestruko korisni. Takođe, psihološki testovi koji su vrlo zastupljeni jesu testovi profesionalne orijentacije.

Praksa pokazuje da parametri koji pokazuju podobnu profesiju, struku ili oblast u kojoj testirana osoba pokazuje visok nivo sposobnosti i potencijala, uglavnom budu od velike pomoći. Mnogi neodlučni pojedinci su uspeli da potvrde njihove želje i nastojanja ili da im jednostavno daju smernicu za ono u čemu mogu biti uspešni, dok se još uvek kolebaju. Sa druge strane, dešava se da testovi profesionalne orijentacije pokažu jedno, a da osoba želi da se bavi nečim sasvim drugačijeg tipa. U velikom broju slučajeva to jesu trenutna ubeđenja, želje koje nemaju opravdanje u ličnim sklonostima, već mogućim idealističkim vizijama svoje budućnosti koje u mogu biti i materijalnog tipa. Psiholog neće reći naziv najunosnijeg zanimanja za vas, već će rezultati jasno pokazati u čemu ste dobri a u čemu ne, odnosno, na čemu bi trebalo poraditi ukoliko planirate da se usmerite u nečemu sasvim drugačijem u odnosu na pokazatelje vaših sposobnosti.