Kako da prestanem da brinem?

Brige su potpuno normalne, zapravo je ponekad čak i korisno brinuti o nekim stvarima. Ponekad nam to pomaže da identifikujemo moguće probleme koje upravo tako možemo preduprediti, jer kako izreka kaže “bolje je sprečiti nego lečiti”. Međutim briga je nešto što može postati problematično ako je to nešto što počnemo uporno i opsesivno da osećamo.

Preterana zabrinutost može naštetiti vašem blagostanju i dovesti vas do stanja hronične anksioznosti ili stresa. Takođe može da intenzivira vaše odnose, naškodi vašem samopouzdanju i nanese štetu vašoj karijeri, a prestanak brige nije uvek laka stvar.

Online psiholog

Zabrinutost uključuje negativne obrasce mišljenja – obrasce koje smo koristili iznova i iznova. To ih može učiniti duboko ukorenjenim u našem mozgu. Dakle, prestati osećati brigu obično uključuje suočavanje sa našim uverenjima, vrednosnim sistemima i emocijama. Evo pet koraka koje možete iskoristiti da biste prestali da brinete previše.

1. Istražite poreklo svoje brige ili svoje neosnovane zabrinutosti. Jedan od načina na koji možete utvrditi da li ste zabrinuti zbog situacije u kojoj se nalazite ili je to produkt negativnog ustaljenog načina na koji mislite je da istražite to da li je ta vaša briga opšta ili specifična. Ako brinete o jednoj određenoj stvari (na primer, o poslu, deci, novcu), ali ne brinete o svemu, razmislite o preduzimanju konstruktivnih radnji da biste promenili svoju situaciju.

Ali ako se brinete baš oko svega u vašem života, onda je rad na vašim „zabrinjavajućim mislima“ dobar prvi korak za oslobađanje ovakvih obrazaca mišljenja. U svakom slučaju, dobro je istražiti poreklo vaše brige kako biste stekli samosvest.

2. Identifikujte svoje jedinstvene obrasce brige. Evo nekoliko obrazaca razmišljanja koji izazivaju zabrinutost. Neki ljudi će otkriti da imaju sve ove obrasce; drugi ljudi će imati samo nekoliko. Ali ako razumemo koje misli izazivaju naše brige, lakše ih se možemo rešiti.

  • Katastrofiranje je stanje kada očekujemo najgore moguće ishode.
  • Minimizacija je stanje naših misli kada umanjujemo dobre stvari koje nam zapravo pomažu da ne brinemo previše.
  • Stav da je sve uvek sve ili ništa stanje je kada situaciju tumačimo kao dobru ili lošu. Odnosno kada stvari posmatramo samo kao crne i bele, odnosno u slučaju preterane brige – samo kao crne.
  • Preopšta generalizacija je kada verujemo da jedno negativno iskustvo znači da ćemo ga uvek imati.
  • Negativna pažnja je kada se fokusiramo na negativne stvari koje su pošle po zlu, umesto da se fokusiramo na pozitivne stvari
  • Ruminacija je kada iznova i iznova razmišljamo o nečemu uznemirujućem
  • Čitanje misli je kada verujemo da znamo šta drugi misle iako ih zapravo nismo pitali šta misle, a već po difoltu mislimo da je to što misle negativno po nas.

Zapitajte se: Koji od ovih misaonih obrazaca imate? Ako uočavate i jedan od njih pokušajte da radite na tome, jer takvi obrasci mišljenja rezultiraće negativnim obrascima ponašanja koji bi zapravo mogli biti opasni po vaše mentalno zdravlje. Ukoliko imate problem pri rešavanju ovakvih problema, javite se online psihlozima ili psihoterapeutima čiji kontakt možete pronaći na našem sajtu. Studiozniji pristup problemu ma kakav on bio, uglavnom garantuje trajno rešenje problema.

3. Prestanite da govorom svog tela odražavate vašu brigu zbog nečega. Kada se brinete, vaš simpatički nervni sistem se aktivira (to je sistem koji često nazivaju fight or flight, odnosno sistem za prepoznavanje opasnosti od koje ćete pobeći ili joj se suprotstaviti). Čak i ako potpuno prestanete da brinete, to neće izbaciti te neurohemikalije iz vašeg tela odmah. Zato kardiovaskularne vežbe zaista mogu pomoći u sprečavanju osećaja zabrinutosti.

Online psiholog

Vežbanje aktivira parasimpatički nervni sistem (na duži rok) koji oslobađa od stresa i pomaže smirivanju tela, vraćajući ga na pozitivniju emocionalnu osnovu.

4. Pokušajte da sa pažnjom i posvećenošću umirite svoje brige ili smirite svoju zabrinutost. Sledeći korak da umanjite svoju zabrinutost je negovanje pažnje. Sedite, pokušajte da se opustite i potrudite se da svesno pristupite brzi koja vas muči. Posebno tako što ćete objektivno pristupiti opsesivnoj misli zabrinutosti zbog nečega, potrudite se zatim da je proanalizirate i otkrijete joj uzrok i da je racionalizujete. Upravo zbog toga jer svesnost može pomoći u preusmeravanju briga. S vremenom, svesnost može da istrenira vaš um da smiri telo kako se ne biste toliko zaglavljivali u opsesivnim brigama.

Za vežbanje poput fokusiranosti ili meditacije sve što vam je potrebno je udobno mesto. Nekim ljudima posebno mogu pomoći mirisni štapići, mirisne sveće ili ulja, dok drugima mogu pomoći muzika, filmovi ili video zapisi na internetu koji služe za relaksaciju. Pokušajte bilo šta od toga, sigurno bi nešto moglo da upali.

5. Razgovarajte sa nekim o svojim brigama. Razgovor sa pouzdanim savetnikom ili prijateljem može vam pomoći da steknete bolji uvid u svoju brigu – zapitaćete se da li je zaista vredno brinuti? Kako možete drugačije razmišljati o ovoj situaciji? Zadržavanje briga za sebe može ih navesti da se povećaju i postanu ogromne. Razgovaranjem sa nekim možete osloboditi deo pritiska koji osećate i učiniti tako da se trajno rešite nekih pojedinosti koje vas brinu.

Ali budite oprezni sa kim razgovarate o svojim brigama. Druge brige mogu pogoršati stvari. Zato samo razmislite s kim delite svoje brige.

Ukoliko vam je potrebna bilo kakva pomoć u rešavanju ovih problema možete se obratiti stručnim licima čak i putem interneta. Naš sajt vam nudi mogućnost online seansi sa psiholozima ili psihoterapeutima, slobodno se javite ukoliko imate bilo kakav problem.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa