Napadi agresije

Agresija i nasilje su termini koji se često koriste naizmenično; međutim, to dvoje se razlikuju. Nasilje se može definisati kao upotreba fizičke sile sa namerom da se povredi druga osoba ili uništi imovina druge osobe, dok se agresija obično definiše kao besna ili nasilna epizoda osećanja ili ponašanja. Agresivna osoba ne mora nužno da se ponaša nasilno. Problemi sa agresijom i nasiljem ili njihovi efekti mogu se rešiti u terapiji uz pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje.

Online psiholog

RAZUMEVANJE AGRESIJE I NASILJA

Agresija i nasilje nisu isto. Iako osoba koja počini delo nasilja može delovati agresivno, osoba agresivne prirode neće nužno učestvovati u nasilnim delima.

Iako agresija može rezultirati fizičkim ili verbalnim napadom, ponekad napad može biti odbrambeni ili impulsivan odnosno bez štetnih namera. Često smatrano da je agresija samo fizički izraz agresije, nasilje može biti predatorske, impulzivne, reaktivne ili odbrambene prirode. Nasilje se može razviti iz situacionih faktora ili faktora okoline, a može biti rezultat mentalnog stanja ili ličnih ili kulturnih uverenja.

I nasilje i agresija mogu imati negativne efekte, kako na društvenom, tako i na pojedinačnom nivou. Akti nasilja mogu ciljati određenu osobu ili grupu ljudi, biti seksualne prirode ili se dogoditi nakon upotrebe alkohola ili droga. Centri za kontrolu bolesti procenjuju da je u Sjedinjenim Državama 2 miliona poseta hitne pomoći svake godine izazvano nasilnim napada, a oko 16 000 ljudi biva ubijeno svake godine iz istih razloga. Mladići između 18 i 24 godine češće su žrtve ili počinioci nasilja. Preko trećine Amerikanaca i preko četvrtine Amerikanaca doživjelo je vređanje ili fizičko ili seksualno nasilje od strane intimnog partnera, a gotovo polovina svih Amerikanki doživjela je psihološku agresiju od strane intimnog partnera.

Iako je teško identifikovati sve faktore koji mogu dovesti do razvoja agresivnih tendencija ili nasilnog ponašanja, socijalni status, lični problemi i institucionalne snage sve to zapravo mogu biti faktori agresivnog delovanja. Počinioci nasilja mogu više puta izgubiti posao, veze i članove porodice. Visoki su i troškovi krivičnog pravosuđa: ljudi koji čine nasilje mogu provesti nekoliko godina ili čak decenija svog života u zatvoru.
Upravljanje agresijom može se olakšati preusmeravanjem, posredovanjem u sukobu i uspostavljanjem granica i odgovarajućih odnosa sa vršnjacima. Ovakve strategije mogu pomoći da se agresivne tendencije ne ispoljavaju više puta kroz nasilje, posebno kada se ponašanje rešava u detinjstvu.

VRSTE AGRESIJE

Agresija se može definisati na više načina, a istraživanja u različitim oblastima često opisuju različite vrste agresije, ali četiri su opšta tipa agresivnog ponašanja:

Slučajna agresija nije namerna i može biti rezultat nepažnje. Ovaj oblik agresije često se primećuje kod dece u igri, a može se javiti i kada je osoba u žurbi. Na primer, osoba koja trči da uhvati autobus može naleteti na nekoga ili srušiti dete.

Izražajna agresija je čin agresije koji je nameran, ali nije namenjen nanošenju štete. Dete koje baca igračke ili udara peskom pokazuje izraženu agresiju: iako ponašanje može frustrirati drugu osobu ili naneti štetu, nanošenje štete nije svrha ponašanja.
Neprijateljska agresija treba da izazove fizički ili psihološki bol. Nasilje i zlonamerno ogovaranje ili širenje glasina su oblici neprijateljske agresije. Reaktivna agresija ili agresivna akcija kao rezultat provokacije takođe je oblik neprijateljske agresije.

Instrumentalna agresija može proizaći iz sukoba oko predmeta ili onoga što se pretpostavlja kao nečija prava. Na primer, student koji je želeo da sedi za stolom koji je uzeo drugi student rešava tu situaciju tako što udara tog studenta za stolom. Takav primer bi bio pravi primer instumentalne agresije, koja proizilazi iz cilja da nešto postignemo nasiljem.
Ove četiri vrste agresivnog ponašanja često se vide kod dece, ali takođe mogu opisati postupke odraslih. Neke dugogodišnje popularne ideje mogu smatrati da su muškarci agresivniji od žena, ali istraživanja su pokazala da to nije baš najtačnije. Iako žene mogu da koriste agresivne taktike verbalno i indirektno i pribegavaju fizičkoj agresiji ređe od muškaraca, istraživanje je pokazalo da ne postoji značajna razlika između muškaraca i žena u pogledu agresije.

MENTALNI ZDRAVSTVENI USLOVI I NASILNO ILI AGRESIVNO PONAŠANJE

Agresivne ili nasilne tendencije mogu proizaći iz nekoliko različitih stanja mentalnog zdravlja. Zloupotreba alkohola i droga može proizvesti nasilno ponašanje, čak i kada osoba obično nije nasilna.

Posttraumatski stres i bipolarni poremećaj takođe mogu dovesti do nasilnog izražavanja agresivnih misli. U nekim slučajevima, povrede mozga uzrokuju da osoba postane nasilna, a deca koja su odrasla u traumatičnom ili u okruženju koje ih je zapostavljalo mogu biti sklonija pokazivanju agresije i nasilja. Bilo koja životna okolnost koja uzrokuje stres, poput siromaštva, problema u vezi ili zlostavljanja, takođe može doprineti agresiji i nasilju.

Deca koja odrastaju sa agresivnim roditeljima ili imaju agresivne uzore, poput trenera i nastavnika, takođe mogu početi da pokazuju agresivno ponašanje ili da kao rezultat imaju problema sa mentalnim zdravljem. Čin nasilja, na primer, značajno je povezan sa mentalnim zdravljem: Nedosledno ili neprimereno disciplinovana deca, kao i deca koja su zlostavljana, imaju veću verovatnoću da postanu nasilnici, a potom mogu zlostavljati vlastitu decu kasnije u životu. Takođe je veća verovatnoća da će doživeti depresiju i anksioznost i mogu se okrenuti drogama ili alkoholu ili drugim porocima kako bi se izborili sa problemom. Deca koja su maltretirana od strane braće i sestara imaju dvostruko veću verovatnoću da će doživeti depresiju ili će se samopovređivati pre odraslog doba i dva puta veću verovatnoću da će doživeti anksioznost od one dece koju braća i sestre nisu maltretirali.

Takođe je veća verovatnoća da će doživeti parazomije, poput noćnih mora, strahova i mesečarenja, od dece koja nisu doživela maltretiranje od braće ili sestara.
Pokazano agresivno i / ili nasilno ponašanje takođe može ukazivati na stanja poput intermitentnog poremećaja ili poremećaja ponašanja. Intermitentni poremećaj je ponašanje koje se obično javlja u tinejdžerskim godinama ili ranoj odrasloj dobi, u Dijagnostičkom i statističkom priručniku kategorisano je kao poremećaj kontrole impulsa. Na ovo stanje često ukazuju ekstremni izrazi besa, nesrazmerni situaciji, koji mogu postati nekontrolisani bes. Poremećaj ponašanja, stanje koje obično započinje u adolescenciji, negde je navedeno kao poremećaj u vezi sa deficitom pažnje i remetilačkim ponašanjem, a delimično ga karakterišu fizička i verbalna agresija, destruktivno ponašanje i surovo ponašanje prema ljudima i životinjama.

Nedavno su identifikovana dva gena za koja je utvrđeno da povećavaju verovatnoću pojedinca da izvrši nasilni zločin: MAOA ili ratnički gen i varijanta kadherina 13, koja je povezana sa zloupotrebom supstanci i ADHD-om. U kombinaciji sa drugim faktorima, poput upotrebe supstanci ili uticaja okoline, prisustvo ovih gena verovatno će povećati mogućnost nečijeg delovanja na nasilne nagone.

EFEKTI AGRESIJE I NASILJA NA MENTALNO ZDRAVLJE

Nasilje je nešto na šta možemo naići u mnogim sferama života: na radnom mestu, kod kuće, na utakmicama i u javnom prostoru. Ljudi na koje to utiče obično ga ne mogu predvideti, a žrtve nasilnih radnji mogu kao rezultat imati ozbiljne probleme mentalnog zdravlja, poput posttraumatskog stresa, depresije i anksioznosti. Na primer, osoba u nasilnoj vezi može se bojati daljih posledica i osećati se nesposobnom da napusti vezu, čime potencijalno izlaže sebe daljem nasilju.

Ponekad počinioci nasilja imaju problema sa mentalnim zdravljem kao što su narcisoidna, asocijalna ili poremećena ličnost. Iako ovi uslovi mentalnog zdravlja nisu nužno pokazatelji nasilničkog ponašanja, slom veština snalaženja često može doprineti agresivnom ili nasilnom ponašanju, a sociopatsku ličnost karakteriše delimično okrutnost prema životinjama koja može uključivati i nasilje. Pasivnu agresiju ili suptilno agresivno ponašanje ne karakteriše nasilje, već prikrivena kritika postupaka druge osobe. Osoba koja pokazuje pasivnu agresiju može biti argumentovana ili izuzetno kritična prema autoritetu, žaliti se da je podcenjena ili pogrešno shvaćena ili se pasivno odupirati zadatcima odugovlačeći ili „zaboravljajući“ da ih obavi.

Online psiholog

TRETMAN AGRESIVNOG ILI NASILNOG PONAŠANJA U TERAPIJI

Mnogo različitih vrsta terapije može biti korisno u lečenju agresivnog ili nasilnog ponašanja, u zavisnosti od razloga, kao i ličnosti i životnih iskustava osobe koja se leči. Međutim, u situacijama nasilja u porodici terapija za parove možda nije uvek najbolji način delovanja, jer postupak može dodatno ugroziti žrtvu zlostavljanja, a neki terapeuti neće raditi sa agresorom koji izgleda ne želi ili nije u stanju da se promeni.

Kognitivna bihejvioralna terapija fokusira se na podučavanje onih koji demonstriraju agresivno i nasilno ponašanje da bolje razumeju i kontrolišu svoju agresiju, istražuju različite mehanizme suočavanja kako bi bolje usmerili misli i osećanja povezana sa nasilnim ponašanjem i nauče kako pravilno proceniti posledice agresije ili nasilja.

U pristupima psihodinamičke terapije, ljudi koji pribegavaju nasilju kako bi sakrili dublje emocije podstiču se da postanu svesni ranjivijih osećanja koja mogu biti osnova njihove agresije. Kada se izraze ova osećanja, koja mogu uključivati emocije poput stida, poniženja ili straha, agresija se može raspršiti.

Kada se nasilje dogodi kao rezultat zlostavljanja, na primer kada fizičko zlostavljanje koje se dogodilo u detinjstvu odvede odraslu osobu da pribegne nasilnom izražavanju, terapija za lečenje posledica zlostavljanja može biti korisna. Ako nemate vašeg psihologa, možemo vam preporučiti usluge online psihologa čiji kontakt možete pronaći na našem sajtu.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa