Agresivne ili nasilne tendencije mogu proizaći iz nekoliko različitih stanja mentalnog zdravlja. Zloupotreba alkohola i droga može proizvesti nasilno ponašanje, čak i kada osoba obično nije nasilna.

Posttraumatski stres i bipolarni poremećaj takođe mogu dovesti do nasilnog izražavanja agresivnih misli. U nekim slučajevima, povrede mozga uzrokuju da osoba postane nasilna, a deca koja su odrasla u traumatičnom ili u okruženju koje ih je zapostavljalo mogu biti sklonija pokazivanju agresije i nasilja. Bilo koja životna okolnost koja uzrokuje stres, poput siromaštva, problema u vezi ili zlostavljanja, takođe može doprineti agresiji i nasilju.

Deca koja odrastaju sa agresivnim roditeljima ili imaju agresivne uzore, poput trenera i nastavnika, takođe mogu početi da pokazuju agresivno ponašanje ili da kao rezultat imaju problema sa mentalnim zdravljem. Čin nasilja, na primer, značajno je povezan sa mentalnim zdravljem: Nedosledno ili neprimereno disciplinovana deca, kao i deca koja su zlostavljana, imaju veću verovatnoću da postanu nasilnici, a potom mogu zlostavljati vlastitu decu kasnije u životu. Takođe je veća verovatnoća da će doživeti depresiju i anksioznost i mogu se okrenuti drogama ili alkoholu ili drugim porocima kako bi se izborili sa problemom. Deca koja su maltretirana od strane braće i sestara imaju dvostruko veću verovatnoću da će doživeti depresiju ili će se samopovređivati pre odraslog doba i dva puta veću verovatnoću da će doživeti anksioznost od one dece koju braća i sestre nisu maltretirali.

Takođe je veća verovatnoća da će doživeti parazomije, poput noćnih mora, strahova i mesečarenja, od dece koja nisu doživela maltretiranje od braće ili sestara.
Pokazano agresivno i / ili nasilno ponašanje takođe može ukazivati na stanja poput intermitentnog poremećaja ili poremećaja ponašanja. Intermitentni poremećaj je ponašanje koje se obično javlja u tinejdžerskim godinama ili ranoj odrasloj dobi, u Dijagnostičkom i statističkom priručniku kategorisano je kao poremećaj kontrole impulsa. Na ovo stanje često ukazuju ekstremni izrazi besa, nesrazmerni situaciji, koji mogu postati nekontrolisani bes. Poremećaj ponašanja, stanje koje obično započinje u adolescenciji, negde je navedeno kao poremećaj u vezi sa deficitom pažnje i remetilačkim ponašanjem, a delimično ga karakterišu fizička i verbalna agresija, destruktivno ponašanje i surovo ponašanje prema ljudima i životinjama.

Nedavno su identifikovana dva gena za koja je utvrđeno da povećavaju verovatnoću pojedinca da izvrši nasilni zločin: MAOA ili ratnički gen i varijanta kadherina 13, koja je povezana sa zloupotrebom supstanci i ADHD-om. U kombinaciji sa drugim faktorima, poput upotrebe supstanci ili uticaja okoline, prisustvo ovih gena verovatno će povećati mogućnost nečijeg delovanja na nasilne nagone.