Lekari često pokušavaju uputiti hipohondre na psihoterapiju, ali smatraju da je pacijent otporan na ideju da je njihov problem psihološki, a ne fizički. Pacijent se u takvim situacijama može ozbiljno uvrediti i narušiti ugled lekara. Postoje dve stvari koje lekar i / ili psihoterapeut moraju da razumeju kako bi povećali šanse da pomognu hipohondaru ili, bar, da ostanu empatični. Prvo, bolest je možda središnji deo identiteta hipohondra. Odustajanje od bolesti može biti doživljavanje gubitka osećaja sopstva. Drugo, hipohondaru je potreban svedok njegovog bola ili strepnje. Potrebna mu je potvrda da je njegova patnja, odnosno bolest – stvarna. Morate pokazati da mu verujete i da razumete koliko je uplašen, iako uzrok toga nije stvarna bolest.