Očuvanje mentalnog zdravlja – Kako očuvati mentalno zdravlje?
Dobro i kvalitetno mentalno zdravlje je mnogo više od dijagnoze. To je vaše opšte psihološko blagostanje-način na koji osećate sebe i druge, kao i vaša sposobnost da upravljate svojim osećanjima i da se nosite sa svakodnevnim teškoćama. Međutim dok briga o vašem mentalnom zdravlju može značiti traženje profesionalne podrške i lečenja, to takođe znači i preduzimanje koraka za poboljšanje vašeg emocionalnog zdravlja. Ove promene će vam se isplatiti u svim aspektima života. To može poboljšati vaše raspoloženje, izgraditi otpornost i dodati vašem ukupnom uživanju u životu:
Online psiholog
1. Recite sebi nešto pozitivno.
Istraživanja pokazuju da mišljenje o sebi može imati snažan uticaj na to kako se osećate. Kada negativno opažamo sebe i svoj život, možemo na kraju upasti u zamku toga da sve počnemo da doživljavamo negativno, pa i nas same. Umesto toga, vežbajte i govorite sebi nešto što unapređuju osećaj sopstvene vrednosti i lične moći. Na primer, umesto da kažete: “Ja sam takav gubitnik. Neću dobiti posao jer sam u uništio intervjuu”, pokušajte “, u intervjuu nisam prošao tako dobro kao što sam želeo, ali to ne znači da neću dobiti posao “. Ovim ne pokušavamo da vam predstavimo popularnu metodu o zakonima privljačenja. Želimo samo da vas obavestimo o tome kako pozitivnost, koja naravno ne mora biti prenaglašena, može biti korisna za vaše mentalno zdravlje ali i za kvalitet vašeg života.
2. Zapišite nešto na čemu ste zahvalni.
Zahvalnost je jasno povezana sa poboljšanjem dobrobiti i mentalnog zdravlja, kao i sa srećom. Najbolje istražen način povećanja osećanja zahvalnosti je vođenje dnevnika zahvalnosti ili zapisivanje stvari na kojima ste zahvalni na dnevnom nivou. Uopšteno govoreći, razmišljanje o stvarima na kojima ste zahvalnvi je takođe efikasno, ali morate imati redovnu praksu da biste iskusili dugoročne beneficije ovog postupka. Pronađite nešto na čemu ćete biti zahvalni, neka vam ispuni srce i uživajte u tom osećaju.
3. Fokusirajte se na jednu stvar (u trenutku)
Svesnost sadašnjeg trenutka omogućava nam da se oslobodimo negativnih ili teških emocija iz prošlih iskustava koja nas opterećuju. Počnite sa podizanjem svesti o rutinskim aktivnostima, poput tuširanja, ručka ili pešačenja kući. Obraćanje pažnje na fizičke senzacije, zvukove, mirise ili ukuse ovih iskustava pomaže vam da se fokusirate. Kad vam um odluta, vratite se onome što radite.
4. Vežbajte.
Vaše telo oslobađa endorfine koji oslobađaju stres i podižu raspoloženje pre i posle vežbanja, zbog čega je vežba moćan protivotrov za stres, anksioznost i depresiju. Potražite male načine za dodavanje aktivnosti svom danu, poput korišćenja stepenica umesto lifta ili kratke šetnje svakoga dana. Da biste izvukli najveću korist, ciljajte na najmanje 30 minuta vežbanja dnevno i pokušajte to raditi na otvorenom. Izlaganje sunčevoj svetlosti pomaže vašem telu da proizvodi vitamin D, koji povećava nivo serotonina u mozgu. Osim toga, vreme provedeno u prirodi je dokazano sredstvo za smanjenje stresa.
Online psiholog
5. Pojedite jedan dobar obrok u toku dana.
Ono što jedete hrani vaše celo telo, uključujući i mozak. Ugljeni hidrati (u umerenim količinama) povećavaju serotonin, hormon za koju se pokazalo da umiruje vaše raspoloženje. Hrana bogata proteinima povećava norepinefrin, dopamin i tirozin, koji vam pomažu da budete budni. Povrće i voće prepuno je hranljivih materija koje hrane svaku ćeliju vašeg tela, uključujući i one koje utiču na hormone i pozitivne hemijske procese u vašem mozgu koje regulišu vaše raspoloženje. Uključite hranu sa omega-3 masnim kiselinama (koja se nalazi u ribi, orašastim plodovima i lanenom semenu.) Istraživanja pokazuju da ovi nutricijenti mogu poboljšati raspoloženje i vratiti strukturni integritet ćelijama mozga neophodnim za kognitivne funkcije.
6. Otvorite se prema nekome.
Znanje da vas drugi cene važno je za lakše razmišljanje. Osim toga, poverenje može povećati vaše emocionalno blagostanje, jer kako postajete sve bolji u pronalaženju pozitivnih aspekata kod drugih ljudi, postajete sve bolji u prepoznavanju svojih. Otvaranje ka drugima, može biti izuzetno pozitivno jer će nadograditi i vaše socijalne veštine. Takve veštine omogućiće vam da se bolje snalazite u profesionalnom aspektu vašeg života, ali vam mogu omućiti da razvijete lepši odnos sa zajednicom u kojoj živite i sa ljudima oko vas.
7. Učinite nešto za nekog drugog.
Istraživanja pokazuju da to što pomažete drugima ima blagotvoran uticaj na to kako se osećate prema sebi. Biti od pomoći nekome i biti ljubazan – i cenjen zbog onoga što radite-odličan je način za izgradnju samopoštovanja. Značenje koje pronalazite u pomaganju drugima obogatiće i proširiti vaš život. Naravno ne trudite se da to činite samo zarad ovog cilja, jer inače ovakav pristup životu nema smisla. Potrebno je iskreno osetiti potrebu da pomognemo drugima, to ne treba raditi da bi se osećali bolje…uradite to onda samo ako postoji potreba za tim, odnosno ako nekome treba pomoć koju vi možete da pružite ili najbitnije želite da pružite.
8. Odmorite se.
U onim trenucima kada vam se čini da vam je svega previše, odmaknite se i učinite sve osim onoga što vas je uznemiravalo dok se ne budete osećali malo bolje. Ponekad je najbolje učiniti jednostavnu vežbu disanja: Zatvorite oči i duboko udahnite 10 puta. Za svaku brojite do četiri dok udišete, zadržite broj do četiri, a zatim izdahnite još četiri puta. Ovo čini čuda skoro pa odmah.
9. Idite na spavanje kada je vreme za spavanje.
Veliki broj istraživanja pokazao je da nedostatak sna ima značajan negativan uticaj na vaše raspoloženje. Pokušajte svaki dan da odlazite u krevet u redovno vreme i vežbajte dobre navike za bolji san. To uključuje isključivanje ekrana najmanje sat vremena pre spavanja, korišćenje kreveta samo za spavanje ili opuštajuće aktivnosti i ograničavanje jutarnjih pića sa kofeinom.
Počnite već danas! Trenutno imate moć da preduzmete pozitivne korake kako biste poboljšali svoju otpornost, mentalno i emocionalno zdravlje. Ne čekajte dok ne dođete u krizu da vam mentalno zdravlje bude prioritet. Osim toga, lakše je steći nove navike kada se osećate snažno. Tada možete primeniti te navike kada su vam najpotrebnije. Odaberite nešto iz ovog članka što vam se dopada i probajte. Zatim, pokušajte nešto drugo. Postepeno uvođenje rutina, navika i redovnih obrazaca pomoći će vam da se osećate bolje kroz postepene promene.
Ukoliko imate problem sa postizanjem ovakvih koraka, možda vam jeste potrebna pomoć. Pokušajte da pomognete sebi tako što ćete se obratiti nekome, poput prijatelja ili članova porodice.
Ukoliko imate neke kompleksinije probleme, javite se psihoterapeutu ili psihologu. Naš sajt vam pored informativnih tekstova nudi i tu mogućnost korišćenja usluga online psihologa i psihoterapeuta. Ukoliko imate neki problem, budite slobodni da ih kontaktirate!
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Popularni Članci
Naši Psiholozi
Psiholog Tijana Stojšić
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Master psiholog i psihoterapeut
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant
Psiholog i socioterapeut Desanka Ilić
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Desanka Ilić ZAKAŽITE SEANSU socijalniradniklazarevac@gmail.com Viber + 381644586513 WhatsApp + 381644586513 Desanka Ilić Diplomirani socijalni radnik , psihoterapeut (socioterapeut)