Prema istraživanjima, zavisnost bukvalno može preuzeti vaš život. Ovisnost može zameniti sve stvari u kojima ste uživali. Zavisnik može učiniti skoro sve kako bi nastavio da uzima drogu, kao što je čak i sprovođenje kriminalnih aktivnosti poput krađe ili laganja kako bi se sakrili problemi. Iako su voljeni često razočarani što ne prepoznaju osobu koja je postala zavisnik, oni možda ne razumeju da mnogo puta i sam zavisnik sebe ne prepoznaje.

Zavisnost je složena bolest, sa fizičkim, emocionalnim i psihološkim komponentama, koje sve mogu uticati na razloge zbog kojih zavisnik laže. Osnovne emocije i problemi koji mogu uzrokovati da zavisnik laže mogu uključivati sledeće:

Izbegavanje konfrontacije – Suočavanje sa voljenima zbog upotrebe supstanci znači suočavanje sa neprijatnim emocijama kao što su bes, krivica, optužbe i još mnogo toga. U nastojanju da izbegnu stres povezan sa takvom konfrontacijom, zavisnici mogu lagati o upotrebi supstanci, odnosno to gde su bili, s kim su provodili vreme ili bilo šta što bi moglo da izazove prezir, bes ili razočarenje kod njihovih najmilijih.

Stanje poricanja – „To je moj problem, a ne njihov.” Neki zavisnici su u stanju da ubede sebe da mogu dobro da podnesu upotrebu supstanci i da drugi zapravo ne bi trebalo da imaju problem sa tim. Oni mogu optužiti porodicu ili prijatelje da pokušavaju da „kontrolišu“ njihove živote ili da imaju nerealna očekivanja o tome kako bi trebalo da se ponašaju. Optužuju svoje voljene da ne mogu da vide da su u potpunosti sposobni da kontrolišu upotrebu droga ili alkohola.

Samoodržanje – Mnogi zavisnici jedva održavaju svoje odnose normalnima i možda veruju da ne mogu ni da prežive bez supstance koja izaziva zavisnost. Neki zavisnici izražavaju osećaj da imaju više stresa ili drugih problema zbog drugih ljudi, pa su im za uspešno funkcionisanje potrebne droge ili alkohol. Pošto nisu sigurni da bi mogli da se nose sa svojim problemima i životom bez supstance koja izaziva zavisnost, ne žele da budu pod pritiskom da se promene. Laž postaje stvar straha i samoodržanja.

Sramota – Ovo ide ruku pod ruku sa gore navedenim. Zavisnici su često ispunjeni ekstremnim stidom, kao i sramotom, strahom i samosažaljenjem. Oni će učiniti ili reći sve što je potrebno da izbegnu bes, frustraciju i razočaranje svojih najmilijih, pa zato lažu. Lažu da bi sakrili svoju sramotu pretvarajući se da su dobro, da imaju kontrolu nad svojim životom. Međutim, živeti u laži uzima danak, a često i služi za jačanje temeljnih osjećaja neadekvatnosti, podstičući tako ciklus zavisnosti.

Lakše je lagati voljene – zavisnici nisu jedini koji se plaše da „zaljuljaju čamac“. U nastojanju da izbegnu konfrontaciju, nije neobično da se voljeni pretvaraju da veruju u priču zavisnika, iako znaju da je to laž. Konstruišući sopstvenu alternativnu stvarnost, voljeni se plaše da se suoče sa bolom, patnjom i emocijama realne situacije. Nažalost, ovo signalizira zavisniku da je u redu lagati, jer će voljeni omogućiti da njihovo zavisničko ponašanje ostane nekontrolisano.