Zašto zavisnici lažu? – Zašto narkomani lažu?

Kako je osoba koju volite i kojoj ste nekada verovali postala kompulsivni lažov? Zavisnost ima moć da promeni osobu u nekoga ko je potpuno neprepoznatljiv za svoje voljene. Latinsko poreklo reči „zavisnik“ naglašava njenu moć – „prodati, izdati, porobiti“.

Američki nacionalni institut za zloupotrebu droga, definiše zavisnost kao „hronični, i često povratni poremećaj koji karakteriše kompulsivno traženje i upotrebu droge uprkos štetnim posledicama koje ona ostavlja na tog pojedinca“. Istraživanja instituta i drugih organizacija su pokazala da je zavisnost poremećaj koji uključuje funkcionalne promene u moždanim procesima. Područja mozga koja su najviše pogođena uključuju centar za zadovoljstvo i lučenje dopamina, kao i područja koja regulišu stres, samokontrolu i motivaciju.

Online psiholog

Nažalost, zavisnost se širi poput epidemije i ne pokazuje znake usporavanja širom sveta. Statistika Američkog nacionalnog instituta i Centra za kontrolu bolesti (CDC) pokazuje da upotreba ilegalnih droga nastavlja da raste u Sjedinjenim Državama. U 2013. godini, oko 9,4% starijih od 12 godina koristilo je nedozvoljenu drogu u poslednjih mesec dana, što se povećalo na oko 10,6% te populacije u 2016.

Statistički podaci Američkog nacionalnog instituta za zloupotrebu alkohola i alkoholizam (NIDA) za 2017. otkrili su 14,1 miliona odraslih starosti od 18 i više godina, a procenjuje se da je 443.000 adolescenata starosti od 12 do 17 godina imalo problema sa zavisnošću od alkohola, klasifikovanog kao poremećaj upotrebe alkohola (AUD). U Srbiji i regionu, slika je nešto drugačija ali ne zbog toga što je kod nas stanje bolje, već je broj populacije znatno manji – pa su i same brojke manje, ali svakako uznemiravajuće.

Kako upotreba alkohola ili droga utiče na mozak?

Supstance koje izazivaju zavisnost kao što su droge ili alkohol stupaju u interakciju sa delovima mozga regulišući raspoloženje, emocije i ponašanje. Kada doživimo nešto prijatno, naš mozak nas nagrađuje povećanjem nivoa dopamina – neurohemikalija za „dobro se osećanje“ – da bismo pojačali iskustvo.

Ne treba ovo striktno povezivati samo sa narkoticima, slično funkcionišu i druge aktivnosti u životu. Kada uživamo u odličnom obroku, zadovoljavajućem seksualnom iskustvu, zalasku Sunca koji oduzima dah ili nekom drugom pozitivnom događaju, nivoi dopamina se prirodno povećavaju. Međutim droga i alkohol, izazivaju neprirodno visoke nivoe dopamina, pojačavajući reakciju našeg tela i stvarajući prinudu da ponovimo to iskustvo.

Kako se upotreba supstanci nastavlja, naš mozak se prilagođava neprirodno visokim nivoima dopamina, izazivajući potrebu za sve većim količinama droga ili alkohola da bi se osetio isti željeni efekat. Ova adaptacija, nazvana tolerancijom, često dovodi do zavisnosti. Jednom kada se razvije tolerancija i prestane upotreba droga ili alkohola, nivoi dopamina opadaju, a simptomi odvikavanja od narkotika, uključujući snažnu žudnju ili krizi za ponovonom upotrebom počinju, dok telo nastoji da povrati ravnotežu.

Na kraju, mozak više nije u stanju da prirodno proizvodi prijatne efekte, već ga mora pokrenuti sama supstanca koja izaziva zavisnosti. Ciklus postaje nemilosrdan, što dovodi do toga da zavisnik uradi ili kaže sve što je potrebno da se oseća dobro ili čak jednostavno da se ponovo oseća „normalno“. Laganje postaje čin samoodržanja, jer se sam zavisnik plaši, da možda neće moći da preživi bez supstance koja izaziva zavisnost.

Razumevanje toga zašto zavisnici lažu

Prema istraživanjima, zavisnost bukvalno može preuzeti vaš život. Ovisnost može zameniti sve stvari u kojima ste uživali. Zavisnik može učiniti skoro sve kako bi nastavio da uzima drogu, kao što je čak i sprovođenje kriminalnih aktivnosti poput krađe ili laganja kako bi se sakrili problemi. Iako su voljeni često razočarani što ne prepoznaju osobu koja je postala zavisnik, oni možda ne razumeju da mnogo puta i sam zavisnik sebe ne prepoznaje.

Zavisnost je složena bolest, sa fizičkim, emocionalnim i psihološkim komponentama, koje sve mogu uticati na razloge zbog kojih zavisnik laže. Osnovne emocije i problemi koji mogu uzrokovati da zavisnik laže mogu uključivati sledeće:

Izbegavanje konfrontacije – Suočavanje sa voljenima zbog upotrebe supstanci znači suočavanje sa neprijatnim emocijama kao što su bes, krivica, optužbe i još mnogo toga. U nastojanju da izbegnu stres povezan sa takvom konfrontacijom, zavisnici mogu lagati o upotrebi supstanci, odnosno to gde su bili, s kim su provodili vreme ili bilo šta što bi moglo da izazove prezir, bes ili razočarenje kod njihovih najmilijih.

Stanje poricanja – „To je moj problem, a ne njihov.” Neki zavisnici su u stanju da ubede sebe da mogu dobro da podnesu upotrebu supstanci i da drugi zapravo ne bi trebalo da imaju problem sa tim. Oni mogu optužiti porodicu ili prijatelje da pokušavaju da „kontrolišu“ njihove živote ili da imaju nerealna očekivanja o tome kako bi trebalo da se ponašaju. Optužuju svoje voljene da ne mogu da vide da su u potpunosti sposobni da kontrolišu upotrebu droga ili alkohola.

Samoodržanje – Mnogi zavisnici jedva održavaju svoje odnose normalnima i možda veruju da ne mogu ni da prežive bez supstance koja izaziva zavisnost. Neki zavisnici izražavaju osećaj da imaju više stresa ili drugih problema zbog drugih ljudi, pa su im za uspešno funkcionisanje potrebne droge ili alkohol. Pošto nisu sigurni da bi mogli da se nose sa svojim problemima i životom bez supstance koja izaziva zavisnost, ne žele da budu pod pritiskom da se promene. Laž postaje stvar straha i samoodržanja.

Sramota – Ovo ide ruku pod ruku sa gore navedenim. Zavisnici su često ispunjeni ekstremnim stidom, kao i sramotom, strahom i samosažaljenjem. Oni će učiniti ili reći sve što je potrebno da izbegnu bes, frustraciju i razočaranje svojih najmilijih, pa zato lažu. Lažu da bi sakrili svoju sramotu pretvarajući se da su dobro, da imaju kontrolu nad svojim životom. Međutim, živeti u laži uzima danak, a često i služi za jačanje temeljnih osjećaja neadekvatnosti, podstičući tako ciklus zavisnosti.

Lakše je lagati voljene – zavisnici nisu jedini koji se plaše da „zaljuljaju čamac“. U nastojanju da izbegnu konfrontaciju, nije neobično da se voljeni pretvaraju da veruju u priču zavisnika, iako znaju da je to laž. Konstruišući sopstvenu alternativnu stvarnost, voljeni se plaše da se suoče sa bolom, patnjom i emocijama realne situacije. Nažalost, ovo signalizira zavisniku da je u redu lagati, jer će voljeni omogućiti da njihovo zavisničko ponašanje ostane nekontrolisano.

Online psiholog

Šta porodica i prijatelji mogu da učine da pomognu?

Osim ako se porodica i prijatelji ne edukuju o bolesti zavisnosti, možda neće razumeti zašto njihova voljena osoba ne može jednostavno da zaustavi ponašanje koje uništava njih i one koji su im najbliži. Nažalost, pošto je zavisnost oštetila mozak, mnogi zavisnici nisu u stanju da razmišljaju racionalno ili da sami zaustave upotrebu supstanci. Čak i ako zavisnik odbije da se leči, postoje koraci koje njegovi voljeni mogu preduzeti da pomognu.

Voljeni su često ključni u motivisanju zavisnika da prestane da laže i da potraži pomoć. Kada voljeni neguju okruženje koje podržava, ne osuđuje i podstiče iskrenu komunikaciju, zavisnici se mogu osećati dovoljno bezbedno da budu iskreni.

Shvatite da su laži često deo bolesti zavisnosti. Zavisnici lažu da bi ispunili neku potrebu, često da bi se zaštitili od bola, poniženja i straha da ne mogu da prežive bez supstance koja izaziva zavisnost. Pokušajte da laž ne shvatite lično ili kao dokaz karakterne mane. Edukujte se o bolestima zavisnosti i razgovarajte sa terapeutom ili stručnim licima da bi bolje razumeli zašto zavisnici lažu.

Nemojte prevideti ili se pretvarati da verujete u laž. Ostanite mirni i bez osude, ali ne prihvatajte laž. Nastavite da postavljate granice i ohrabrite svoju voljenu osobu da zatraži lečenje.

Razmislite o intervenciji kao mogućnosti. Ova metoda je popularna na Zapadu i čini se da postoji u izvesnoj meri i kod nas. Predstavlja neku vrstu sučeljavanja bližnjih i onoga koi ma problem, sa tim problemom. Zvanična intervencija koju vodi specijalista za bolesti zavisnosti može biti posebno efikasna.

Bez obzira da li se odlučite za intervenciju ili ne, sastanite se sa specijalistom za zavisnost za opcije lečenja, smernice i edukaciju o zavisnosti.

Svi oni koji žive sa zavisnikom doživljavaju taj život kao haotično, stresno i često zastrašujuće okruženje. Da biste otvorili linije komunikacije unutar celokupne porodične strukture, dogovorite porodično savetovanje. Čak i ako vaša voljena osoba odbije da prisustvuje, porodično savetovanje će i dalje biti izuzetno dragoceno za vas i druge članove porodice.

Razmislite o mogućnostima grupne terapije ili institucialnog lečenja ukoliko procenite da je to neophodno. Postoji mnogo efikasnih opcija lečenja za lečenje zavisnosti od droga i alkohola, zajedno sa svim mentalnim poremećajima koji se istovremeno javljaju. Prema istraživanjima, uspešni programi često uključuju savetovanje, lekove i tretman za istovremene probleme mentalnog zdravlja kao što su depresija i anksioznost, kao i dugotrajno praćenje radi sprečavanja recidiva.

Specijalisti za lečenje će raditi sa zavisnicima, a često i sa njihovom porodicom, kako bi otkrili osnovne probleme koji su doprineli nastanku zavisnosti i obezbedili različite pristupe za rešavanje tih problema.

Traženje stručne pomoći

Ako se vi ili vaša voljena osoba borite sa zavisnošću, možemo vam pomoći. Pored toga što na našem sajtu možete pronaći neke korisne tekstove na ovu, ali i na brojne druge teme, naš sajt nudi i online terapiju. Online terapije, je terapija ili seansa sa psihologom ili psihoterapeutom koju možete obaviti od kuće. Na našem sajtu možete pronaći rubriku sa kontaktima najboljih stručnjaka za ovaj i za mnoge druge probleme, a seansa sa njima zahtevaće samo vašu volju da joj pristupite. Online seansa može se obaviti putem bilo koje internet platforme, koja sadrži opciju online video poziva.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Tijana Stojšić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Psiholog i Savetnik Kvalifikacije:

Pročitaj više »