Teške mentalne bolesti – zašto ih je teško lečiti?
Ljudski mozak je složen i težak za proučavanje, što je otežalo razvoj medikamentoznih tretmana za mentalne bolesti. Međutim, novi alati i novi načini proučavanja mogli bi pomoći u pronicanju u ovaj jako složen mehanizam. Upravo zato postoje neki oblici teških mentalnih bolesti čiji najadekvatniji lek nije pronađen.
U poslednjih četvrt veka postignut je veliki napredak u lečenju pacijenata sa mentalnim bolestima. Tokom ovog perioda bili su dostupni načini terapije koji su daleko superiorniji u odnosu na staru metodu lečenja pacijenata. Danas u 21. veku, psihijatrijski lekovi nisu mnogo efikasniji od onih početnih lekova. U međuvremenu, mentalne bolesti ostaju glavni uzrok invaliditeta u celom svetu. Zašto je bilo tako teško razviti nove tretmane?
Online psiholog
Istraživanje i razvoj u ovoj oblasti skoro su u potpunosti zavisili od slučajnih otkrića lekova. Od početka ništa od toga nikada nije bilo zasnovano na razumevanju patofiziologije bilo koje od uključenih bolesti.
Nije ni čudo što otkrivanje korena psihijatrijske bolesti nije bilo lako. Ne samo da je mozak najsloženiji organ u telu, već ga je i teže proučavati. Lekari i istraživači ne mogu da izvrše biopsiju mozga pacijenta kao što bi uradili sa bolesnim bubregom ili otečenom prostatom. Genetske studije o psihijatrijskim poremećajima još uvek mogu otkriti čvrste tragove za proizvođače lekova, ali do sada su uglavnom otkrivale zapanjujuću složenost.
Takođe se postavlja pitanje koliko se poremećaji ljudskog uma mogu proučavati kod drugih vrsta. Mnogi životinjski modeli mentalnih bolesti koji se danas koriste razvijeni su pre nekoliko decenija kako bi se pronašli spojevi sa efektima sličnim onima ranih antidepresiva i antipsihotika. Na primer, u „testu prinudnog plivanja“ istraživači su stavili pacova ili miša u kadu sa vodom i pratili koliko je potrebno da se životinja prestane boriti i samo pluta, kao da je odustala. “To se zove očajnički očaj”, kažu istraživači. Naravno, niko ne zna da li pacov doživljava nešto slično onome što doživi osoba koja je u depresiji, ali pacovi kojima se daje imipramin, jedan od ranih antidepresiva, bore se duže. Test prinudnog plivanja je u stvari identifikovao druge lekove za koje se ispostavi da imaju antidepresivne efekte na ljude, ali oslanjajući se na test osmišljen da pronađe efekte slične imipraminu, istraživači su možda propustili lekove koji deluju na druge, potencijalno efikasnije mehanizme.
Drugi istraživači tvrde da je previše truda uloženo u traganje za uskim snopom svetlosti koji su bacili rani psihijatrijski lekovi, tražeći slična jedinjenja ili prilagođavajući njihovu hemiju kako bi se postigla poboljšanja u efikasnosti, smanjili njihovi neželjeni efekti inije beznačajno očuvati tok prihoda od lekova zaštićenih patentom. Područje psihijatrijske medicine, čini se, rano je imalo sreće, a onda je ušlo u kolotečinu.
Online psiholog
Još jedan ohrabrujući ulaz u depresiju dolazi od duboke stimulacije mozga u kojoj hirurzi ugrađuju elektrode u regione mozga za koje se smatra da su uključeni u regulisanje emocija i spoznaje. Pristup je još uvek eksperimentalan i samo teški depresivni pacijenti koji nisu odgovorili na manje invazivne tretmane su prihvatljivi, ali čini se da pomaže oko tri četvrtine njih. Uspeh DBS-a, sugerišu istraživaći, potkopava višedecenijski koncept mentalne bolesti kao prvenstveno hemijske neravnoteže, na primer, previše ili premalo serotonina koji pluta po mozgu i umesto toga ukazuje na neispravna neuronska kola kao osnovni problem. U potrazi za sledećom generacijom tretmana, istraživači bi trebalo da se manje fokusiraju na pojedinačne molekule i pojedinačne regione mozga, kaže Maiberg, i da razmišljaju o mozgu kao „dinamičkom sistemu koji mora biti pravilno koreografiran“.
U većem obimu, istraživanja snimanja ljudskog mozga pokazuju da su psihijatrijska stanja višestruka, sa različitim simptomima koji se mogu pratiti do različitih mreža regiona mozga. Zablude i halucinacije šizofrenije, na primer, mogu uključivati kvarove u jednoj mreži, dok poremećeno mišljenje i drugi kognitivni problemi uključuju drugu. Ovo gledište zasnovano na mozgu nije u skladu sa tradicionalnim pristupom dijagnostikovanja poremećaja prema problemima u ponašanju i unutrašnjim mukama koje oni izazivaju pristupom koji vodi psihijatrijski vodič za dijagnostiku.
Studije ljudskog genoma još uvek mogu dovesti do inovativnih lekova za mentalne bolesti. Istraživači su identifikovali stotine genetskih varijanti koje povećavaju rizik od autizma. Dati smisao ovoj poplavi novih podataka je izazov, ali postoje neki nagoveštaji konvergencije: Čini se da su mnogi geni za rizik od autizma uključeni u zajedničke biološke funkcije, poput sinaptičke signalizacije i razvoja mozga. Istraživači sada imaju na raspolaganju nove alate za praćenje ovih tragova, uključujući mogućnost stvaranja neurona od reprogramiranih matičnih ćelija pacijenata. Profiliranje ekspresije gena, odnosno, istraživanje aktivnosti hiljada gena, u ovim ljudskim neuronima moglo bi pomoći istraživačima da identifikuju biološke puteve poremećene genima za rizik od autizma i pregledaju lekove da ih isprave.
Kao što smo videli, putevi naučnih saznanja su još uvek zakrčeni i tragaju za najboljim načinima prevencije, dijagnostifikovanja i lečenja mentalnih bolesti. Teži oblici mentalnih bolesti su upravo dobili atribut “teži” jer postaju komplikovanije po psiho-fizičko zdravlje osobe jer 100% produktivne terapije nema. Zato je jako važno na vreme kontaktirati lekara i učiniti sve da se mentalna bolest leči.
SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu
Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva.
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Popularni Članci
Naši Psiholozi
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i