Benigna posesivnost

Ponekad kontrola partnera može biti vrlo suptilna i da se skriva iza šale, predloga, saveta ili čak zahteva za pomoć. Takođe je teško otkriti osobine koje ukazuju na to da zapadamo u posesivne odnose.

Kontrola je, međutim, mač sa dve oštrice. On oduzima kiseonik i slobodu pertneru i postaje opsesija onome ko je vrši

Online psiholog

Ko su posesivni ljudi?

Posesivne ličnosti ili ljudi koji vole da kontrolišu su oni kojima je potrebno da se ljudi oko njih ponašaju na određeni način. Ne poštuju individualnost i psihološke barijere koje svi uspostavljamo jer misle da postoji samo jedan ispravan način delovanja, a to je – njihov.

Mentalna krutost

Zbog dihotomnog razmišljanja, ljudi koji kontrolišu ne prihvataju da drugi mogu imati različita mišljenja i načine na koji to mogu učiniti. Ovi ljudi imaju ograničenu, duboko egocentričnu perspektivu koja ih sprečava da situacije vide iz druge perspektive. Kao da su kroz život prolazili sa roletnama, ne uzimajući u obzir ogromnu raznolikost koja postoji u svetu.

Nefleksibilna pravila

Posesivne ličnosti obično imaju mnoga pravila koja daju smisao i red njihovom svetu, kako bi neprestano imali osećaj sigurnosti. Međutim, problem je u tome što oni očekuju da se i drugi pridržavaju tih pravila. Insistiraju na tome da se ostali pridržavaju njihovih pravila i da njihovi prioriteti postanu prioriteti ostalih.

Loša emocionalna inteligencija

Posesivni ljudi nisu razvili svoju emocionalnu inteligenciju. Kao rezultat toga, kada neko ne radi stvari na svoj način, obično se uznemire i naljute.

Online psiholog

Stav zauzimanja za drugog

Mnoge posesivne ličnosti deluju uvereno da čine dobro drugima. Oni zauzimaju stav nudeći da odluku donose umesto njih ili im govoreći šta da rade.

Čitanje misli

Dominantni ljudi često se pretvaraju da „čitaju misli“. Oni veruju da suštinu drugog mogu znati bolje od same osobe i da znaju šta je najbolje za nju. Misle da mogu da donesu najbolje odluke za drugog, iako nisu u stanju da se postave na njegovo mesto. U stvari, uobičajeno je da kada osoba pokuša da kaže problem, prekinu je da bi objasnio šta je „pravi“ problem i pružio „jedino“ rešenje.

Kako dolazi do razvoja posesivnosti?

Neki roditeljski oblici ponašanja imaju tendenciju da podstiču kontrolu nad ličnošću deteta. U središtu ovih posesivnih odnosa između roditelja i dece je duboki nedostatak harmonije. Posesivna ličnost se razvija kada:

– Ljubav primljena tokom detinjstva bila je uslovljena postignućima. Kao deca, ove ljude nisu voleli dok nisu ispunili ili zadovoljili potrebe svojih roditelja, oblik suptilne kontrole koju nastavljaju da primenjuju u praksi u svojim odnosima kako odrastaju.

– Rezultati su bili vrednovani više od truda. Ovi ljudi su odrasli sa porukom da je ono što su postigli i proizveli važnije od onoga što su bili ili odnosa koji su uspostavili sa drugima. Kao rezultat, naučili su da se usredsrede na efikasnost.

– Stvorena je nesigurna vezanost, tako da osoba oseća duboku potrebu za pažnjom i naklonošću, ali takođe ima dubok strah da ih ne izgubi, pa on vrši kontrolu kao način da zadrži tu „ljubav“.

U opštem smislu, iza kontrolne ličnosti često se krije strah od neizvesnosti. Ova osoba traži sigurnost kroz pravila i kontrolu koju pokušava da nametne. On ne prihvata promene i nesigurnost života dobrovoljno, već one generišu anksioznost i on je pokušava ublažiti kontrolišući sve što može. Stoga on ima iluzorni osećaj kontrole koji mu donosi smirenost i spokoj.

Ta opsednutost kontrolom može biti i zbog niskog samopoštovanja. U tim slučajevima osoba pokušava da se kamuflira vršeći kontrolu nad drugima. Kako ne podržava odsustvo kontrole nad svojim životom, on prevrće tu frustraciju na druge, postajući dominantan.

Međutim, kontrola ličnosti takođe može biti rezultat velikog gubitka u prošlosti. Obično se to dogodi kada roditelji izgube dete i krive sebe za ono što se dogodilo, pa zato što se tragedija ne ponovi, postaju hiperkontrolisani sa drugim detetom. Takođe se dešava kada u vezi para postoji neverstvo, u kom slučaju se obično pojavljuju posesivne veze, zbog straha od gubitka novog partnera. Problem je u tome što ljudi koji kontrolišu ne shvataju da posesivna ljubav na kraju psihološki guši one oko sebe, postižući suprotan rezultat od očekivanog, a to je napuštanje.

Kako ublažiti posesivnost?

Posesivni ljudi koji kontrolišu druge često imaju mnogo problema u svojim vezama, kako u romantičnim, tako i u porodičnim, profesionalnim i prijateljskim odnosima. Važno je imati na umu da posesivni odnos nije zdrav i uravnotežen odnos, ali prerasta u zavisnost. Autentična ljubav je ona koja poštuje drugog i ostavlja mu slobodu da samostalno donosi odluke.

Ne postavljajte prekomerne zahteve i ne nameravajte da odlučujete umesto drugog. Koristite manje imperativ i dajte savete samo kada vas to pitaju. Ovaj pristup će obogatiti vezu, pokazujući drugoj osobi da je poštujete.
Svi odnosi se zasnivaju na davanju i uzimanju, saradnja u kojoj dve strane imaju šta da kažu i doprinesu. Kada pokušate da nametnete svoja gledišta i načine na koje to radite, poništavate bogatstvo i potencijal osobe pored sebe.
Pronađite izvor svoje nesigurnosti. Da biste zaustavili kontrolu, važno je razumeti odakle dolazi ta potreba. Možda projektujete sopstvenu nesigurnost na druge? Prošle traume nastale gubitkom? Možda roditelji previše kontrolišu ili su emocionalno nemarni?

Suočavanje sa osobom koja kontroliše nije lako, posebno kada su u pitanju bliski odnosi. Međutim, moramo imati na umu da nas niko ne može kontrolisati bez naše dozvole, što znači da smo i mi na određeni način „saučesnici“ te manipulacije.

Stoga je važno biti svestan da kontrola nije ljubav. Kada nas ljudi kontrolišu, oni „izmišljaju“ našu stvarnost tako da svet možemo videti njihovim očima. Ne poštuju nas onakve kakvi jesmo. Žele da nas promene, učine drugačijima, sličnijima sebi ili slici koju imaju o nama. Ljudi koji kontrolišu žele da se prilagodimo njihovoj stvarnosti, ne uzimajući u obzir da je ta stvarnost možda pogrešna ili jednostavno nije najprikladnija za nas.

Ne dozvolite im da pritisnu vaše osetljive tačke da bi stvorili krivicu. Zapamtite da su greške deo učenja. Ovakvi ispadi nisu patološka posesivnost već gestovi ljudi koji vole da kontrolišu i da imaju sve u svojim rukama. Zato je važno da ne dozvolite da se razvije u patološku posesivnost.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa