Neki roditeljski oblici ponašanja imaju tendenciju da podstiču kontrolu nad ličnošću deteta. U središtu ovih posesivnih odnosa između roditelja i dece je duboki nedostatak harmonije. Posesivna ličnost se razvija kada:

– Ljubav primljena tokom detinjstva bila je uslovljena postignućima. Kao deca, ove ljude nisu voleli dok nisu ispunili ili zadovoljili potrebe svojih roditelja, oblik suptilne kontrole koju nastavljaju da primenjuju u praksi u svojim odnosima kako odrastaju.

– Rezultati su bili vrednovani više od truda. Ovi ljudi su odrasli sa porukom da je ono što su postigli i proizveli važnije od onoga što su bili ili odnosa koji su uspostavili sa drugima. Kao rezultat, naučili su da se usredsrede na efikasnost.

– Stvorena je nesigurna vezanost, tako da osoba oseća duboku potrebu za pažnjom i naklonošću, ali takođe ima dubok strah da ih ne izgubi, pa on vrši kontrolu kao način da zadrži tu „ljubav“.

U opštem smislu, iza kontrolne ličnosti često se krije strah od neizvesnosti. Ova osoba traži sigurnost kroz pravila i kontrolu koju pokušava da nametne. On ne prihvata promene i nesigurnost života dobrovoljno, već one generišu anksioznost i on je pokušava ublažiti kontrolišući sve što može. Stoga on ima iluzorni osećaj kontrole koji mu donosi smirenost i spokoj.

Ta opsednutost kontrolom može biti i zbog niskog samopoštovanja. U tim slučajevima osoba pokušava da se kamuflira vršeći kontrolu nad drugima. Kako ne podržava odsustvo kontrole nad svojim životom, on prevrće tu frustraciju na druge, postajući dominantan.

Međutim, kontrola ličnosti takođe može biti rezultat velikog gubitka u prošlosti. Obično se to dogodi kada roditelji izgube dete i krive sebe za ono što se dogodilo, pa zato što se tragedija ne ponovi, postaju hiperkontrolisani sa drugim detetom. Takođe se dešava kada u vezi para postoji neverstvo, u kom slučaju se obično pojavljuju posesivne veze, zbog straha od gubitka novog partnera. Problem je u tome što ljudi koji kontrolišu ne shvataju da posesivna ljubav na kraju psihološki guši one oko sebe, postižući suprotan rezultat od očekivanog, a to je napuštanje.