Deca bez jednog roditelja - psihologija

Smrt roditelja u detinjstvu je traumatično iskustvo. Procenjuje se da je 3,5% dece mlađe od 18 godina (otprilike 2,5 miliona) u Sjedinjenim Državama doživelo smrt svog roditelja. Statistika u našem slučaju i u našem regionu nije nam poznata, ali to nije ni važno – mnogo dece ostane bez roditelja i to je ono što je važno i ono o čemu treba govoriti. Dakle, kako smrt roditelja utiče na dete?

Koje su najgore godine za gubitak roditelja?

Tuga i bol nisu takmičenje. Doživotni uticaji gubitka roditelja u detinjstvu zavise od odnosa roditelj-dete pre i podrške koju dete dobija nakon smrti. Zaista ne postoji nešto kao što je „najgore doba za gubitak roditelja“ jer je to uvek bolno.

Većina ljudi pretpostavlja da je gubitak roditelja kod deteta u mlađoj dobi najteža stvar jer je to gubitak figure za koju je dete bilo izuzetno vezano. Međutim, ako dete ima jak sistem podrške koji mu pomaže da prebrodi tugu, ono i dalje može razviti sigurnu privrženost i napredovati.

S druge strane, starija ili čak odrasla deca mogu mnogo patiti jer je to značajan gubitak u životu te osobe i možda nemaju bliske prijatelje koji bi ih izvukli iz ovog perioda. Tako da zaista nema potrebe za poređenjem.

Online psiholog

Kako smrt roditelja utiče na dete

Rani gubitak roditelja obično povećava verovatnoću neadekvatne brige o deci​ i pogoršava ekonomski status porodice​​.

U nekim porodicama to znači povećan pritisak na ožalošćeno dete da preuzme obaveze umrlog roditelja i da se izoluje od prijatelja. Kod drugih, smrt njihovih roditelja će rezultirati lošim psihosocijalnim stanjem deteta, promenama u ponašanju, povećanjem stresa i poremećajima spavanja.​

Psihološki efekti gubitka majke ili oca tokom godina formiranja su značajni. Deca koja dožive gubitak roditelja izložena su većem riziku od mnogih negativnih ishoda, uključujući mentalne probleme (npr. depresija, anksioznost, somatske tegobe, simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja i slično), kraće školovanje, manji akademski uspeh, niže samopouzdanje​, i više problematičnog seksualnog ponašanja.

S obzirom na negativne dugoročne efekte povezane sa smrću roditelja, neophodno je da društvo pomaže deci da tuguju na zdrav način. Međutim, kulturna uverenja i uporni nesporazumi često stoje na putu odgovarajuće podrške deci i čine im medveđu uslugu.

Kako reakcija roditelja udovca ili udovice utiče na dete?

Deca očekuju od svojih roditelja da ih bezuslovno vole, da ih štite od neprijatnih životnih realnosti. Kada roditelj umre, život deteta često postaje beskrajno strašniji i neizvesniji, utičući da se dete pita šta je sledeće što može da mu se desi.

Ovo razumljivo stavlja veliki teret na roditelja koji je već pretrpeo smrt partnera, ali i druge članove porodice koji žele da pomognu detetu da procesuira tugu, a sami se bore sa svojim bolom nakon smrti voljene osobe.

Dok neke kulture pristupaju žalosti na pozitivan način, druge podstiču odrasle oko ožalošćene dece da stave svoje emocije na čekanje. Ove kulture često racionalizuju praksu navodeći da deca gledaju na svoje odrasle kako bi ostala jaka u vremenima neizvesnosti.

Ove odrasle osobe tada imaju problem zbog potisnutih emocija.

Potiskivanje emocija je svestan i nameran pokušaj da se sakriju emocije od drugih. Roditelj ili staratelj može da oseća tugu, ali umesto da je izrazi, odlučuje da je sakrije dok je u prisustvu svog deteta. Tu dolazi i do problema jer ako dete ako ne vidi da i vi tugujete zbog smrti partnera, ne može samo znati kako treba da se oseća. Stoga može osećati i bes i zbunjenost.

Potisnute emocije su često nesvesne. Potisnutih emocija je pokušaj tela da ukloni loše misli. Potisnuti pojedinci možda nisu svesni svojih emocija u ovom trenutku, ali se svakako ove zadržane emocije mogu vremenom izliti i izbiti na površinu.

S jedne strane, istraživanje je pokazalo da ovo ometa proces oporavka kako roditelja, tako i deteta​. Ali, s druge strane, studija otkriva da potisnute emocije imaju adaptivnu ulogu u procesu tugovanja.

Još uvek se raspravlja o tome da li je roditeljsko potiskivanje emocija dobar mehanizam za suočavanje sa smrću. Potiskivanje ili suzbijanje emocija kod roditelja može, ali ne mora biti zdravo za njihovo mentalno blagostanje. Ali ono što je važnije je kako njihova verovanja u negaciju emocija utiču na to kako pomažu svom detetu da se nosi sa gubitkom.

Kada udovac ili udovica veruje da njegova ili njena deca nisu sposobna da razumeju smrt ili da se uspešno nose sa emocijama i strahovima koje ona donosi, oni imaju tendenciju da izbegavaju temu kod kuće i ponašaju se „normalno“ sa detetom.

Ali istina je da se sposobnost dece da se pozitivno nose sa smrću može povećati akcijama koje preduzimaju uticajni odrasli u danima, nedeljama i mesecima nakon gubitka.

Umesto da se problemi gurnu pod tepih i da se pretvaraju da je sve u redu, staratelji ožalošćene dece mogu da koriste sledeće strategije kako bi im pomogli da se uspešno nose sa sobom.

Kako pomoći ožalošćenom detetu?

Program porodičnog žaljenja zbog gubitka koji je razvio Američki univerzitet u Arizoni je intervencija zasnovana na dokazima koja su usmerena na porodice ožalošćenih roditelja. Cilj mu je da promoviše otpornost dece i roditelja koji su pretrpeli porodični gubitak.

Evo strategije.

1. NORMALIZUJTE PROCES ŽALJENJA

Kako će smrt roditelja u detinjstvu uticati na dete zavisi od toga kako uticajni odrasli oko njih reaguju na njihovu tugu. Dete koje je izgubilo roditelja treba da zna da je prihvatljivo pokazivati emocije i govoriti o osobi koja je umrla. Normalizacija procesa tugovanja je važna. Omogućava deci da smanje anksioznost o budućnosti.

Deca mogu da osete razne emocije nakon smrti roditelja, uključujući bes i krivicu. Oni moraju da znaju da smrt nikada nije krivica deteta. Takođe je normalno da dete misli da vidi ili sanja svog preminulog roditelja. Ne moraju da zaborave na roditelje koji su umrli.

2. KORISTI POZITIVNO RODITELJSTVO

Često deca mogu da saopšte svoje teškoće u prilagođavanju promenama nakon smrti lošim ponašanjem. Koristeći pozitivno roditeljstvo, roditelji stvaraju pozitivan odnos roditelj-dete i okruženje koje omogućava otvorenu komunikaciju.

Roditelji koji praktikuju pozitivno roditeljstvo su topli i podržavaju ih. Koriste efektivnu pozitivnu disciplinu u kojoj je roditelj ljubazan i čvrst. Efikasno pozitivno roditeljstvo može pomoći da se deca prilagode nakon smrti roditelja. Smanjuje verovatnoću mentalnih bolesti kod dece kao što je veliki depresivni poremećaj i promoviše bolju adaptaciju kod dece koji imaju problem sa dugom zbog gubitka jednog roditelja.

3. SMANJITE IZLOŽENOST DETETA NEGATIVNIM ŽIVOTNIM DOGAĐAJIMA

Negativni životni događaji nakon gubitka roditelja povezani su sa porastom problema mentalnog zdravlja dece​. Na primer, praznici mogu biti teški za ožalošćene porodice u prve dve godine, posebno za decu. Roditelji mogu koristiti veštine slušanja kako bi deci obezbedili bezbedno okruženje da pričaju o svojim osećanjima u vezi sa praznikom.

Jedna oblast koja je često zabrinjavajuća za decu koja imaju problem sa tugom je to što njihovi roditelji počinju da se zabavljaju i razvijaju nova dugoročna ljubavna interesovanja. Roditelji mogu polako da uvode novog partnera ili člana porodice, s tim da bi prebrzo uvođenje novog partnera u život bilo katastrofalno. Razgovarajte sa svojom decom otvoreno i na način koji odgovara uzrastu o vezi.

Online psiholog

4. POBOLJŠAJTE VEŠTINE SAČUVANJA KOD DETETA

Aktivne strategije suočavanja su povezane sa pozitivnijom adaptacijom nakon smrti jednog ili oba roditelja. Ove strategije uključuju:

  • preoblikovati negativne izjave o sebi u pozitivnije i uključiti optimizam
  • odustati od verovanja da neko može kontrolisati nekontrolisane događaje i identifikovati događaje koje može kontrolisati
  • fokusirati se na rešavanje problema
  • traženje emocionalne podrške za pomoć u upravljanju stresnim situacijama.

Da bi pomogli svojoj deci da steknu osećaj efikasnosti, roditelji mogu zamoliti svoju decu da postave ciljeve u vežbanju ovih veština. Oni mogu pružiti specifične pozitivne povratne informacije kada deca koriste ove strategije. Roditelji takođe treba da izraze stalno uverenje u sposobnost svoje dece da se nose sa svojim problemima.

Ožalošćena deca mogu da se osećaju bespomoćnije i veruju da imaju manje kontrole nad događajima koji im se dešavaju nego njihovi vršnjaci koji nisu ožalošćeni.

Pomaganje deci da se izbore sa ovom anksioznošću nakon što su izgubili roditelja u ranom dobu može se usredsrediti na učenje dece gde leže njihove odgovornosti. Promovišite „prilagodljivi osećaj kontrole tako što ćete se usredsrediti na razlikovanje problema koje je dete ’posao da reši‘ od problema koji su odgovornost odraslih.

Na primer, ako roditelj udovac ili udovica smatra da je teško da se nosi sa gubitkom, prvo bi trebalo da budu iskreni prema detetu o svojim unutrašnjim problemima i borbama. Roditelj im tada može dati do znanja da ne očekuju da će im dete pomoći i da će umesto toga otići kod obučenog stručnjaka.

Deca imaju koristi od toga što čuju da će roditelj vremenom moći bolje da se nosi sa svojim nevoljama i da njihov posao uključuje fokusiranje na zadatke kao što su ispunjavanje domaćih zadataka i provođenje vremena sa prijateljima.

Završna razmišljanja o tome kako smrt roditelja utiče na dete

Kada radite sa gore pomenutim praksama i savetima, imajte na umu da će neke strategije funkcionisati odmah, a neke neće. Dozvolite sebi da koji put i omanete, ali imajte strpljenja. Shvatite da se ovo putovanje mora malo razvući, i ići dan po dan. Bol povezan sa gubitkom roditelja verovatno nikada neće potpuno nestati, ali će roditelj koji je preostao i njegova ili njena deca ponovo pronaći sreću.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Tijana Stojšić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Psiholog i Savetnik Kvalifikacije:

Pročitaj više »