Poremećaji u ishrani
Poremećaji u ishrani relativno su česta pojava i pogađaju do 2 odsto žena i približno 0,8 odsto muškaraca. Karakteriše ih stalni poremećaj načina ishrane koji dovodi do lošeg fizičkog i/ili psihičkog zdravlja. Glavni poremećaji u ishrani su anoreksij, bulimija nervoza, poremećaj prejedanja, poremećaj izbegavanja/restriktivnog unosa hrane.
Hrana je aktivnost neophodna za preživljavanje, a telo ima mnoge ugrađene mehanizme koji regulišu apetit i ishranu. Na obrasce ishrane obično utiču mnogi faktori, ekološki, biološki i kulturni. Uzroci poremećaja u ishrani su višestruko uticajni i složeni. Poremećeni obrasci ishrane mogu biti uzrokovani osećanjem uznemirenosti ili zabrinutosti zbog oblika ili težine tela, a štete normalnom sastavu i funkciji tela. Osoba sa poremećajem u ishrani možda je počela samo da jede manje ili veće količine hrane nego obično, ali u nekom trenutku te promenljive želje mogu preći u ozbiljan poremećaj. Bitno je znati granicu, kada je nešto trenutna promena usled variranja raspoloženja ili je nešto što preti da bude hronično.
Online psiholog
S obzirom na složenost poremećaja u ishrani, sprovedena su značajna naučna istraživanja u nastojanju da se oni razumeju, ali biološke, bihevioralne i društvene osnove bolesti nisu sasvim istražene. Poremećaji u ishrani se često razvijaju tokom adolescencije ili u ranoj odrasloj dobi, ali pojava tokom detinjstva ili kasnije u odrasloj dobi nije nepoznata. Mnogi adolescenti mogu mesecima ili godinama skrivati neuredno ponašanje u ishrani od svoje porodice.
Ipak, poremećaji ishrane su izlečive bolesti. Poremećaji u ishrani često se javljaju zajedno sa drugim psihijatrijskim bolestima, kao što su depresija, zloupotreba supstanci ili anksiozni poremećaji. Osim toga, ljudi koji pate od poremećaja u ishrani mogu doživeti širok spektar fizičkih zdravstvenih komplikacija, uključujući ozbiljna oboljenja srca i otkazivanje bubrega, što može dovesti do zaista teških stanja. Prepoznavanje poremećaja u ishrani kao stvarnih i izlečivih bolesti je od kritičnog značaja.
Simptomi
Anoreksija
Anoreksiju karakteriše uporno ograničavanje unosa hrane, intenzivan strah od debljanja ili iskrivljena percepcija telesne težine ili oblika. Pojedinac sa anoreksijom nervozom održava telesnu težinu ispod minimalno normalnog nivoa za godine, pol i fizičko zdravlje. Ljudi sa anoreksijom mogu izgubiti težinu dijetom, postom ili prekomernim vežbanjem; imaju ono što je poznato kao ograničavajući tip anoreksije. Ljudi koji gube težinu samoinicijativnim povraćanjem ili zloupotrebom laksativa, diuretika ili klistira imaju poremećaj u ishrani koji može izazvati ozbiljne probleme.
Bulimija
Bulimiju karakterišu ponavljajuće i česte epizode konzumiranja neuobičajeno velikih količina hrane (prejedanje) i osećaj nedostatka kontrole nad unošenjem hrane. Nakon toga slijedi neka vrsta ponašanja koja kompenzuje prejedanje, poput povraćanja, prekomerne upotrebe laksativa ili diuretika, gladovanja i/ili preteranog vežbanja.
Poremećaj opsesivnog prejedanja
Poremećaj prejedanja karakterišu periodične epizode prejedanja, tokom kojih osoba oseća gubitak kontrole nad unosom hrane. Epizoda prejedanja se definiše kao konzumiranje količine hrane koja je definitivno veća nego što bi većina ljudi pojela u sličnom vremenskom periodu pod sličnim okolnostima. Za razliku od bulimije, epizode prejedanja ne prate preterano vežbanje ili post. Kao rezultat toga, ljudi sa poremećajem prejedanja često imaju prekomernu težinu ili su gojazni.
Izbegavajući/restriktivni poremećaj unosa hrane
Izbegavajući/restriktivni poremećaj unosa hrane (ARFID) karakteriše izbegavanje ili ograničenje unosa hrane. Ova dijagnoza je zamenila DSM-IV dijagnozu poremećaja ishrane u ranom detinjstvu i proširila dijagnostičke kriterijume na odrasle. Pojedinci sa ARFID-om nemaju interes za jelo ili hranu, ili izbegavaju hranu zasnovanu na prošlom negativnom iskustvu sa hranom. Ovaj oblik „izbirljive ishrane“ obično se razvija u detinjstvu ili ranom detinjstvu i može se nastaviti i u odrasloj dobi. Može biti prisutan i kod osoba sa povećanom senzornom osetljivošću povezanom sa autizmom.
Online psiholog
Uzroci
Istraživači su dugo tragali za uzrocima i prirodom poremećaja u ishrani. Za razliku od neurološkog poremećaja, koji se generalno može ukazati na specifičnu leziju na mozgu, poremećaj ishrane verovatno uključuje abnormalne aktivnosti raspoređene po više neuronskih sistema. Čini se da se poremećaji ishrane javljaju u porodicama, a u toku je istraživanje o genetskom doprinosu uslovima. Drugi faktori – psihološki, međuljudski i društveni mogu igrati ulogu u poremećajima u ishrani. Među identifikovanim psihološkim faktorima su nisko samopoštovanje, osećaj neadekvatnosti i nedostatka kontrole u životu, depresija, anksioznost, bes i usamljenost. Međuljudski faktori uključuju problematične porodične i lične odnose, poteškoće u izražavanju emocija i osećanja, istoriju zadirkivanja ili ismevanja na osnovu veličine i težine ili istoriju fizičkog ili seksualnog zlostavljanja. Društveni faktori koji mogu doprineti uključuju pritiske društvenih mreža i medija koji veličaju mršavost i vrednuju sticanje „savršenog“ tela. Ljudi sa anoreksijom vide sebe kao gojazne iako su opasno mršavi. U bulimiji, uprkos tome što se obično meri u granicama normale za njihovu starost i visinu, oboleli, poput osoba sa anoreksijom, mogu da se plaše dobijanja na težini, da žele da smršaju i da budu izrazito nezadovoljni svojim telom. Mnogi sa poremećajima prejedanja imaju višak kilograma koji ne ide uz njihove godine i visinu. Osećaj gnušanja prema sebi i srama povezani mogu dovesti do ponovnog prejedanja, stvarajući ciklus prejedanja.
Lečenje
Poremećaji u ishrani se mogu lečiti i može se vratiti zdrava težina. Što se pre dijagnostikuje i leči poremećaj ishrane, to će verovatno biti bolji ishod. Zbog svoje složenosti, poremećaji u ishrani zahtevaju sveobuhvatan plan lečenja koji uključuje medicinsku negu i praćenje, stručne intervencije, savete o ishrani, psihoterapiju i, po potrebi, upravljanje lekovima.
Lečenje anoreksije zahteva poseban program koji uključuje četiri glavne faze: vraćanje osobe na zdravu težinu izgubljenu zbog teške dijete i čišćenja; lečenje psihološkog poremećaji, kao što su izobličenje izgleda tela, nisko samopoštovanje i međuljudski sukobi; smanjenje ili uklanjanje ponašanja ili misli koje dovode do poremećaja u ishrani i sprečavanje recidiva. Neka istraživanja sugerišu da upotreba lekova, poput antidepresiva, antipsihotika ili stabilizatora raspoloženja, može biti skromno efikasna u lečenju pacijenata sa anoreksijom pomažući u rešavanju simptoma raspoloženja i anksioznosti koji često postoje zajedno sa anoreksijom. Različiti oblici psihoterapije, uključujući individualnu, grupnu i porodičnu, mogu pomoći u rešavanju psiholoških problema u osnovi anoreksije. Neka istraživanja sugerišu da su porodične terapije, u kojima roditelji preuzimaju odgovornost za hranjenje svog adolescenta sa poremećajem u ishrani, najefikasnije u pomaganju osobi sa anoreksijom da dobije težinu i poboljša navike u ishrani i raspoloženje. Postoje neki dokazi da je kombinovani pristup medicinske pomoći i podržavajuće psihoterapije posebno osmišljen za pacijente sa anoreksijom efikasniji od same psihoterapije. Efikasnost lečenja zavisi od jedinstvene situacije svakog pacijenta.
Bolnička nega (uključujući stacionarnu, delimičnu hospitalizaciju, intenzivnu ambulantnu i/ili rezidencijalnu negu u posebnoj jedinici ili ustanovi za posebne poremećaje u ishrani) neophodna je kada je poremećaj ishrane doveo do fizičkih problema koji mogu biti opasni po život ili kada je povezane sa teškim psihičkim problemima ili problemima u ponašanju.
Tok i ishod anoreksije variraju od pojedinca do pojedinca. Neki se potpuno oporave nakon jedne epizode, neki variraju između povećanja telesne težine i recidiva, a drugi se hronično pogoršavaju tokom mnogo godina.
Primarni cilj lečenja bulimije je smanjenje ili uklanjanje prejedanja i izbacivanja iz organizma. Često se koriste nutritivna rehabilitacija, psihološka intervencija i upravljanje lekovima. Kao i kod anoreksije, lečenje bulimije često uključuje kombinaciju opcija i obično se zasniva na potrebama pojedinca.
Da bi se smanjilo ili eliminisalo prejedanje i gladovanje, pacijent može proći savetovanje o ishrani i psihoterapiju, posebno kognitivno-bihevioralnu terapiju (CBT), ili mu biti propisani lekovi. Neki antidepresivi, poput SSRI fluoksetina (Prozac), mogu se koristiti za lečenje poremećaja u ishrani i mogu pomoći pacijentima koji takođe imaju depresiju i/ili anksioznost. Lekovi takođe mogu pomoći u smanjenju prejedanja i čišćenja, smanjenju šanse za recidiv i poboljšanju odnosa prema ishrani. CBT koji je prilagođen za lečenje bulimije takođe se pokazao efikasnim u promeni ponašanja pri prejedanju i pročišćavanju i stavova u ishrani. Terapija može biti individualno orijentisana ili grupna.Ciljevi i strategije lečenja poremećaja prejedanja slični su onima kod bulimije.
Ljudi sa poremećajima u ishrani često ne prepoznaju i ne priznaju da su bolesni. Kao rezultat toga, oni se mogu snažno opirati tome da dobiju nadzor i adekvatno lečenje. Članovi porodice ili druge osobe od poverenja mogu biti od pomoći u osiguravanju da osoba sa poremećajem u ishrani dobije potrebnu negu i rehabilitaciju. Bitno je da postoji izabrani lekar koji će pratiti stanje osobe, ali su isto tako važni članovi porodice i bliski ljudi koji su tu kao podsticaj ka boljitku.
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Popularni Članci
Naši Psiholozi
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila
Psiholog Renata Petrić
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Renata Petrić ZAKAŽITE SEANSU renatapsiholog@gmail.com Viber +381638537420 WhatsApp +381638537420 Renata Petrić Psiholog i Psihoterapeut Kvalifikacije: Diplomirani psiholog – Univerzitet
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant