Kako deca stare, kognitivne komponente empatije počinju da se pojavljuju i dopunjuju emocionalne predloške koje su formirali tokom prvih godina života. Do predškolskih godina deca postaju svesnija da drugi ljudi imaju odvojena tela, osećanja i iskustva. Oni razvijaju ono što se naziva „teorijom uma“, što im omogućava da se uključe u rano „uzimanje perspektive“, odnosno preteče mogućnosti da stanu u tuđe cipele i brinu o tome kako se neko oseća. Razumevanje razlika između njih i drugih brzo sazrevaju tokom ranog detinjstva. Na primer, ako jednogodišnjak vidi da je prijatelj uznemiren, može otići po svoju majku da ga uteši. Dveipogodišnjak u istoj situaciji može dobiti majku svog prijatelja jer sada shvata da bi njegov prijatelj želeo sopstvenog roditelja ako se nalazi u problemu. Naravno, ove interakcije su još uvek u vrlo ranim fazama razvoja i ograničene su na situacije koje su mališani i sami iskusili, vođeni odgovorima po modelu odraslih koji brinu o njima. Kao i kod svih situacija sa decom, deca uglavnom uče obrasce ponašanja od odraslih u njihovom okruženju.

Kognitivne komponente empatije zaista dolaze na svoje do šeste ili sedme godine, kada je dete sposobnije da zauzme, sagleda ili razume perspektivu druge osobe i ponudi rešenja ili pomoć kada primeti da je neko koga zna u nevolji.
Kako veštine izvršne funkcije dece sazrevaju i postaju sposobniji da upravljaju sopstvenom nevoljom, oni dobijaju „kognitivni prostor“ koji im je potreban za povezivanje sa iskustvom druge osobe, a da se ne osećaju potpuno emotivno preplavljenima. Sva ova praksa je temelj za složena etička i moralna pitanja koja mladi počinju da preuzimaju poput nasilja, nejednakosti ili rasizma. Dakle ako želite da vaše dete ima razvijenu empatiju ka drugima, morate da se potrudite da mu to objasnite, da postanete svesni dečijeg razumevanja tako kompleksnih doživljaja. Takođe zasigurno treba biti svestan toga, da na empatiju utiče i okruženje. Kriminogene sredine u odrastanju deteta mogu uticati na to da dete jednog dana kao odrastao čovek ne pokazuje empatiju ili saosećanje. Takođe takvi slučajevi mogu dovesti do socijalnih poremećaja poput sociopatije.

Međutim svaki normalan i zabrinut roditelj u zdravoj zajednici i braku, pazi da do ovakvih stvari u odrastanju deteta ne dođe.