Štetnost kompijuterskih igrica?
Procenjuje se da 164 miliona Amerikanaca – polovina Američke populacije – igra video igrice. Suprotno popularnom verovanju, igrice ne igraju samo tinejdžeri. Prema nedavnom istraživanju, samo 21% igrača bilo je mlađe od 18 godina. U Sribiji, pa i u regionu je stanje gotovo slično s obzirom na to da su generacije koje su odrastale uz kompjutere već prešle u rane tridesete godine. Pojave prvih gejming konzola obeležile su detinjstva mnogih, koji su i po deceniju stariji od prethodnih. Tako da i kod nas, bez statistike možemo reći da je veliki broj gejmera i stariji od 18 godina.
Iako igranje može biti zabavna distrakcija ili hobi (i čak postaje takmičarski sport na mnogim fakultetskim kampusima), postoje zdravstveni rizici koji dolaze od previše igranja video igrica. Koje su to štetni efekti i šta se može učiniti povodom njih?
Online psiholog
Ima li nešto dobro u vezi sa igrama?
Pre nego što počnemo razgovor o štetnosti igara, fer je samo pomenuti prednosti. Osim što to predstavlja zabavu i razonodu, igranje igara može povoljno uticati na način na koji ljudi međusobno komuniciraju – virtuelna zajednica – dok zajedno rade na ispunjavanju zajedničkih zadataka. Naše društvo pati od epidemije usamljenosti, a igranje igara može biti sredstvo za povezivanje sa drugima, uključujući ljude koje je inače teško povezati sa ljudima u vašem životu, kao što su deca, unuci ili (videli smo da je ovo od velike pomoći ) sa autističnom decom, koja mogu imati izazove sa tradicionalnim načinima komunikacije.
Postoje pomešana mišljena u istraživanjima da postoje neke kognitivne prednosti igranja igrica, kao što je bolja kontrola nečije pažnje i poboljšano prostorno rezonovanje, iako nije sasvim jasno koliko se ove prednosti protežu izvan sfere video igara u stvarni svet. Konačno, video igrice imaju medicinske primene, kao što je obučavanje ljudi sa degenerativnim bolestima da poboljšaju svoju ravnotežu, pomaganje adolescentima sa ADHD-om da poboljšaju svoje veštine razmišljanja ili obučavanje hirurga kako da rade tehnički komplikovane operacije.
Štetne strane gejminga?
Povrede od prekomerne upotrebe, su povrede koje potiču od aktivnosti koje uključuju ponovljeno korišćenje mišića i tetiva, do te mere da se razvijaju bol i upala. Ako se dozvoli da ove povrede napreduju, mogu se razviti utrnulost i slabost, a može doći i do trajnih povreda. Povrede šaka i ruku od prekomerne upotrebe su rasprostranjene među igračima koji mnogo igraju igrice.
Jedan uobičajen primer je sindrom karpelnog tunela, koji razvijaju mnogi igrači. Sindrom karpalnog tunela, koji se često viđa kod kancelarijskih radnika, uključuje upalu nerva u zglobu, što uzrokuje bol i utrnulost.
„Gejmerski palac“, koji se ranije zvao „PlayStation palac“ (ili „nintendinitis“ ili „nintendonitis“ kada je Nintendo bio popularan), javlja se kada se tetive koje pomeraju palac upale zbog stalne i ponavljane aktivnosti. Medicinski naziv za ovo je de Kervenov tenosinovitis i može dovesti do otoka i ograničenog kretanja. Igrači su takođe izloženi riziku od “prsta okidača” ili stenozirajućeg tenosinovitisa, što je kada se prst zaglavi u savijenom položaju zbog hronične upale. Igrači takođe mogu dobiti teniski lakat, bolnu upalu mesta gde tetiva spaja kost na spoljašnjoj strani lakta.
Igranje igrica je takođe povezano sa gojaznošću kod tinejdžera i, verovatno, isto bi se pokazalo i kod odraslih, ako bi se proučavalo. Ovo je zbog očiglednog fenomena da ako tinejdžer sedi ispred ekrana satima svakog dana, on ili ona ne vežbaju mnogo. Takođe se smatra da je gojaznost posledica povećanog unosa hrane tokom igranja video igrica. Prema studiji u Journal of Clinical Nutrition, jedna sesija video igrica kod zdravih muških adolescenata je povezana sa povećanim unosom hrane, bez obzira na osećaj apetita. Predloženi mehanizmi su da se ili oslabe signali koji ukazuju na sitost (situ), ili da mentalni stres povezan sa igranjem video igrica aktivira centre lučenja dopamina(nagrađivanja), što dovodi do povećanog unosa hrane.
Problemi sa vidom su uobičajene žalbe igrača. Najčešći problem sa vidom je naprezanje očiju, koje može dovesti do glavobolje i slabe koncentracije.
Zavisnost od video igara
Kockanje je takođe povezano sa psihološkim problemima. Još uvek je otvoreno pitanje da li je zavisnost od video igrica ili poremećaj igranja internet igara (IGD) jedinstven sindrom. Prema Američkom psihološkom udruženju, IGD se definiše kao doživljavanje najmanje pet od sledećih devet kriterijuma tokom perioda od 12 meseci:
- preokupacija igrom
- simptom krize pri odvikavanju
- tolerancija
- gubitak interesovanja za druge delatnosti
- nemogućnost umanjivanja upotrebe
- gubitak veze, nemogućnosti napretka u obrazovanju ili karijeri
- igranje igara kako bi pobegli ili ublažili anksioznost, krivicu ili druga stanja negativnog raspoloženja
- neuspeh u kontroli
- nastavljanje igranja igrica uprkos psihosocijalnim problemima.
Prema jednoj studiji iz American Journal of Psichiatry, između 0,3% i 1,0% Amerikanaca može imati poremećaj zavisnosti od igranja online igara. Tretmani za ovaj problem su u toku, jer poremećaj nije u potpunosti shvaćen ili dogovoren, ali može uključivati pristupe javnog zdravlja kao što su obrazovanje i smanjenje štete, kao i kognitivna bihejvioralna terapija. U Americi čak postoje i grupe podrške, kao što su Anonimni zavisnici od kompjuterskih igara, koje koriste moć grupne podrške — koja je takođe korisna u lečenju drugih zavisnosti — u domenu zavisnosti od igara.
Igranje video igrica je takođe povezano sa deprivacijom sna, nesanicom i poremećajima cirkadijalnog ritma, depresijom, agresijom i anksioznošću, iako je potrebno više studija da bi se utvrdila validnost i snaga ovih veza. Takođe je postojala zabrinutost da izloženost ekstremnom nasilju koje se obično nalazi u video igricama može desenzibilizirati tinejdžere i mlade odrasle osobe na takvo nasilje, izazivajući emocionalne probleme, pa čak i dovodeći do toga da mladi počine akte nasilja.
Online psiholog
Igranje igrica u umerenim količinama
Kao i kod mnogih drugih aktivnosti koje imaju potencijalnu korist i štetu, umerenost je ključna. Većina štete koja dolazi od igranja igrica može se poboljšati, ako ne i izbeći u potpunosti, ograničavanjem broja sati provedenih pred ekranom i angažovanjem u zdravim aktivnostima poput vežbanja ili druženja u stvarnom svetu umesto virtuelne igre.
Obrazovanje je suštinski ključ za prevenciju povreda. Igrači moraju biti obrazovani o tome kako da zaštite svoje palčeve, ručne zglobove i laktove, struk, emocionalno stanje, san i oči. Jednostavna edukacija o pravljenju pauza, istezanju, jedenju zdravih grickalica, odmaranju i masaži palca, ručnog zgloba ili lakta kada počnu da bole može da spreči povrede rano, odnosno pre nego što postanu značajne. Za oči, igrači mogu da isprobaju pravilo 20-20-20: svakih 20 minuta pokušajte da gledate u nešto udaljeno 20 stopa 20 sekundi.
Ukratko, igranje video igrica može biti zabavna društvena aktivnost kada se integriše u zdrav način života koji uključuje puno sna, vežbe i dobru ishranu, umesto da dozvolite sebi da neka igra postane vaš život.
Na našem sajtu pored korisnih tekstova kako na ovu tako i na brojne druge teme možete dobiti i konkretniji vid stručne pomoći. Potrebno je samo to da na našem sajtu pronađete rubriku sa kontaktima psihologa i psihoterapeuta i javite se onome ili onoj koji vam se najviše sviđaju. Obratite im se za pomoć i dogovorite seansu. Sama terapija ili seansa obavlja se putem video poziva, putem online platformi koje sadrže opciju online poziva. Ukoliko primetite da vi ili vama bliska osoba ima ovakav problem i postaje kompulsivna u igranju igrica, obratite se stručnjaku.
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Naši Psiholozi
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila
Psiholog i socioterapeut Desanka Ilić
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Desanka Ilić ZAKAŽITE SEANSU socijalniradniklazarevac@gmail.com Viber + 381644586513 WhatsApp + 381644586513 Desanka Ilić Diplomirani socijalni radnik , psihoterapeut (socioterapeut)
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i
Psiholog Tijana Stojšić
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Master psiholog i psihoterapeut