Iako je nemoguće predvidjeti odgovor osobe na traumu, određeni faktori rizika mogu otežati nekim ljudima da se nose sa problemom i stoga im je verojatnije da će razviti posttraumatski stresni poremećaj. To može uključivati probleme u upravljanju emocijama, prisustvo drugih stanja narušenog mentalnog zdravlja, nepovoljna iskustva u detinjstvu (na primer, razdvajanje ili smrt roditelja, finansijske poteškoće, disfunkcionalna porodica) i prethodno preživeli jedan ili više traumatičnih incidenata. Žene imaju veću stopu PTSP -a od muškaraca. Profesije u kojima su pojedinci redovno izloženi stresu i opasnostima, poput primene zakona i medicine, mogu povećati verovatnoću dobijanja PTSP -a. Međugeneracijske traume i kulturno poreklo neke osobe takođe mogu igrati ulogu u razvijanju simptoma ovog poremećaja.

Šta ljude čini otpornima na PTSP?

Studije su identifikovale faktore koji ljude čine otpornima u suočavanju sa mnogim vrstama nedaća. Istraživači u potrazi za izlečenjem PTSP -a primećuju da u nekim slučajevima, poput borbe, prethodna priprema može biti zaštitna. Na primer, terapija vakcinacijom protiv stresa, koja koristi slike i video simulacije kako bi izložila ljude napretku izazovnih okolnosti, može pomoći pojedincima da razviju veštine suočavanja. Obukom se nastoji razviti kognitivna fleksibilnost i osećaj kontrole nad sopstvenim odgovorom na stres ili strah, obe veštine koje mogu povećati otpornost na suočavanje sa traumom.

PTSP i ljudski mozak

Istraživači intenzivno istražuju šta trauma čini mozgu, u nadi da će razviti efikasne tretmane za PTSP. Naučnici znaju da se kod PTSP -a sklopovi stresa u mozgu pokvare, ometajući komunikaciju između nekoliko moždanih centara. Tu spadaju amigdala, koja obično prati dolazne percepcije i pretnje, stavljajući sisteme u stanje visoke pripravnosti i otklanjajući odgovor na stres; prefrontalni korteks ili izvršni kontrolni centar mozga, koji obično oseća kada je pretnja gotova i umanjuje aktivnost amigdale; i hipokampus, gde se memorija skladišti i preuzima.
Naučnici su otkrili da je kod PTSP -a prefrontalni korteks nedovoljno aktiviran, a amigdala previše aktivirana. Postoje dokazi da osnovni problem leži u vezama između pojedinih nervnih ćelija ili sinapsi; postoji nedostatak povezivanja, ograničavajući komunikaciju između nervnih ćelija. Kao rezultat toga, pojedinci sa PTSP-om gube psihološku fleksibilnost: Ostaju zaglavljeni u obrascu odgovora na vrhu, a njihova sećanja se opiru modifikaciji koja se obično javlja tokom vremena.

Koje regije mozga su uključene u PTSP?

PTSP je poremećaj čitavog mozga koji uključuje moždane krugove straha, stresa i anksioznosti. Amigdala (koja pokreće reakcioni evolutivni odgovor čoveka i priprema ga za stanje suočavanja ili bega od opasnosti) postaje hiperaktivna. U međuvremenu, prefrontalni korteks (izvršni direktor, ili izvršni funkcionalni centar mozga) raste sporo ili mu nedostaju dovoljne neuronske veze sa amigdalom da smiri odgovor straha. Kod ljudi sa PTSP -om, hipokampus (centar za verbalno pamćenje) ima tendenciju da bude manji od normalnog, a ipak aktivniji u odgovoru na uočene pretnje.

Kako PTSP utiče na normalno funkcionisanje mozga?

Kao odgovor na preaktivnu amigdalu i nedovoljno aktivni prefrontalni korteks, mozak oslobađa velike količine norepinefrina u prisustvu uočene opasnosti. Ovo može uticati na funkcionisanje mozga na nekoliko načina, što dovodi do hiperaktivnosti i povećane budnosti i poremećaja sna. Pacijenti sa PTSP -om takođe mogu otkriti da kada su emocionalno uzbuđeni, imaju malu kontrolu nad svojim reaktivnim besom i impulsivnim ponašanjem. Težina negativnih emocija, poput straha i ljutnje, može umanjiti pozitivna osjećanja i stvoriti probleme na poslu i u ličnim odnosima.

Da li se posttraumatski stresni poremećaj manifestuje pri snimanju mozga?

Da, skeniranje mozga ljudi sa PTSP -om je drugačije od onih bez ovog stanja. Za početak, hipokampus (centar sećanja i emocija u mozgu) pokazuje smanjenu zapreminu, a pojačana aktivnost se javlja u amigdali (koja je uključena u odgovor tela na strah). Međutim, važno je napomenuti da se PTSP ne dijagnostifikuje skeniranjem mozga. Samo medicinski stručnjak može dijagnostifikovati posttraumatski stresni poremećaj na osnovu kliničkih simptoma pacijenta.

Lečenje PTSP -a

Terapija

Lečenje PTSP -a obično se fokusira na terapiju razgovorom, a psihoterapija, posebno kognitivno -bihejvioralna terapija, pokazala se kao jedan od najpouzdanijih tretmana za PTSP. Sastoji se od nekoliko delova: terapije izlaganjem traumi, treninga inokulacije stresa i kognitivne ponovne procene. Jedan od glavnih ciljeva je vratiti kognitivnu fleksibilnost kako bi oboleli mogli govoriti o svojim lošim iskustvima i izmijeniti emocionalnu snagu traumatičnih sećanja. U osnovi takvih poboljšanja je povećanje povezanosti nervnih ćelija, što je obeležje svih efikasnih terapija.

U razvoju su novi oblici lečenja koji kombinuju terapiju razgovora i lijekove na inovativan način za 50 posto pacijenata čiji simptomi nisu ublaženi trenutnim strategijama. Neki od novih pristupa koji najviše obećavaju uključuju psihodelične lekove.

Psihodelična psihoterapija

Psihodelični lekovi se isprobavaju u kontrolisanim uslovima kako bi se povećala moć psihoterapije. Uzeti pod vodstvom obučenog psihoterapeuta, takvi lekovi pomažu pacijentima da obrade uznemirujuće emocije povezane s njihovim traumatskim iskustvom, tako da više nisu u stalnoj potrazi za znacima opasnosti i da više nisu hipereaktivni.

Jedan takav lek je anestetik ketamin, ponekad poznat i kao klaberski lek Special K; već je odobren za upotrebu u lečenju teške depresije. Kada se daje (injekcijom) zajedno sa posebnim programom psihoterapije, pokazalo se da značajno ubrzava oporavak od PTSP -a, postižući u danima ono što bi inače moglo potrajati mesecima.

Takođe se proučava takva upotreba MDMA, poznatog i kao ekstazi. Kada se daju pacijentima sa PTSP -om neposredno pre terapije, istraživači otkrivaju da dramatično ubrzava terapijski proces. Omogućava čak i onima sa hroničnim PTSP -om da govore o duboko uznemirujućim događajima i povrate kontrolu nad svojom reaktivnošću.

Međutim ovakva stanovišta su i dalje KONTROVERZNA i nisu u potpunosti prihvaćena svuda pa i kod nas, deo su ovog teksta samo kao zanimljivost i ništa više od toga.

Kako možete pomoći nekome sa PTSP -om?

Ako poznajete osobu koja je nedavno imala traumatično iskustvo, možete joj pomoći da se oporavi. Obratite im se bez osuđivanja i pažljivo. Ne terajte ih da govore; samo im recite da ćete biti tu kad god budu spremni da se otvore. Ne morate stalno biti mračni oko njih – u stvari, pokazivanje smisla za humor može pomoći nekim preživelima da se bolje nose sa svojim osećanjima. Ne uzimajte to lično ako radije ne razgovaraju sa vama o traumi; ponekad se ljudi namerno žele osećati tako kao da je život krenuo dalje i mogu imati normalne odnose koji nisu definisani njihovim posttraumatskim stresnim poremećajem.

Ukoliko imate utisak da imate ovaj poremećaj ili ste u sumnji da ga možete razviti obratite se stručnjaku za mentalno zdravlje. Naš sajt vam nudi takođe mogućnost korišćenja usluga online psihologa ili psihoterapeuta čiji kontakt možete pronaći na našem sajtu.