Emotivni zlostavljači – Emotivno zlostavljanje

Emocionalno zlostavljanje je obrazac ponašanja u kome nasilnik vređa, ponižava i generalno uliva strah u pojedinca kako bi ga kontrolisao. Realnost pojedinca može postati iskrivljena jer oni internalizuju zlostavljanje kao sopstvene propuste.

Online psiholog

Šta je emocionalno zlostavljanje?

Izolovana pojava ne mora se kvalifikovati kao emocionalno zlostavljanje, ali obrazac ponašanja koji stvara strah i kontrolu nad žrtvom može kfalifikovati kao oblik nasilja. Takvo maltretiranje se može desiti u nizu međuljudskih konteksta, uključujući roditeljski odnos, romantičnu vezu ili profesionalnu vezu.

Ljudi koji pate od emocionalnog zlostavljanja mogu doživeti kratkoročne poteškoće kao što su zbunjenost, strah, poteškoće sa koncentracijom i nisko samopouzdanje, kao i noćne more, bolovi i ubrzan rad srca. Dugoročne posledice mogu uključivati anksioznost, nesanicu i socijalno povlačenje.

Koji su znaci upozorenja emocionalnog zlostavljanja?

Emocionalno zlostavljanje se fokusira pre svega na kontrolu, manipulaciju, izolaciju i ponižavajuće ili preteće ponašanje prema žrtvi. Znaci zlostavljanja uključuju:

  • Praćenje i kontrola ponašanja osobe, kao što je sa kim provodi vreme ili kako troši novac.
  • Ugrožavanje bezbednosti, imovine ili voljenih osoba
  • Izolacija osobe od porodice, prijatelja i poznanika
  • Provociranje, javno sramoćenje ili ponižavanje osobe
  • Ekstremna ljubomora, optužbe i paranoja
  • Iznošenje stalnih kritika
  • Redovno ismevanje ili zadirkivanje
  • Uslovljavanje da žrtva prihvati izbore nasilnika
  • Odbijanje da se dozvoli osobi da provodi vreme sama
  • Ometanje profesionalnih ili ličnih ciljeva neke osobe
  • Ulivanje sumnje u sebe i uveravanje u bezvrednost postupaka žrtve
  • Manipulacija: naterati žrtvu da dovodi u pitanje svoju kompetenciju, pa čak i svoja osnovna perceptivna iskustva.

Koji su to suptilni znaci emocionalnog zlostavljanja?

Ponekad emocionalno zlostavljanje ne uključuje otvorene pretnje ili budno praćenje. Suptilniji signali da se emocionalno zlostavljanje može dogoditi u važnoj vezi uključuju redovno prosuđivanje perspektive neke osobe bez pokušaja da se ta osoba razume, oslanjanje na krivicu umesto na poboljšanje, smatranje druge osobe inferiornom, čest grub sarkazam.

Koje taktike koriste ljudi skloni emocionalnom zlostavljanju?

Počinioci emocionalnog zlostavljanja dosledno kritikuju, sramote i ponižavaju žrtvu da bi stekli kontrolu i moć u vezi. Oni mogu da viču na svoju žrtvu, prozivaju je ili iznose neosnovane optužbe protiv njih. Mogu da deluju ljubomorno i posesivno, prateći gde se ta osoba nalazi u svakom trentuku. Osoba sa ovakvim sklonostima, sklona je da provera telefon žrtve jer ne može da se izbori sa pomišlju da je partner možda vara.

Emocionalni zlostavljač može naterati svoju žrtvu da veruje da je njihova nesreća njihova sopstvena greška. I često nastoje da izoluju svoju žrtvu od prijatelja i porodice, kako bi sprečili osobu da dobije proveru stvarnosti ili širu perspektivu.

Online psiholog

Da li ljudi u emocionalno nasilnim vezama prepoznaju zlostavljanje?

Zlostavljači su često vešti manipulatori, tako da oni koji trpe emocionalno zlostavljanje često ne prepoznaju štetne obrasce ponašanja svog partnera – čak i ako se zlostavljanje često ponavlja. Te taktike mogu navesti žrtvu da veruje da je ona kriva za probleme u vezi. Ovi obrasci se javljaju dosledno i često popuštaju samo kada žrtva razume manipulativno ponašanje partnera i preti da će napustiti ili prekinuti vezu.

Da li je manipulacija emocionalno zlostavljanje?

Manipulacija predstavlja oblik emocionalnog zlostavljanja. Manipulišući žrtvom da posumnja u sopstveni osećaj stvarnosti – neprestano govoreći stvari poput: „Nije se tako dogodilo“ ili „Ti si lud“, – manipulator potvrđuje kontrolu nad vezom, navodeći žrtvu da se osloni na njega (zlostavljača) za osećaj stvarnosti. Manipulator ili zlostavljač vam u život može uneti zbunjenost, sumnju u sebe, anksioznost i depresiju, čak i ako nikada ranije niste imali problema ni sa čim sličnim.

Ko će verovatno biti nasilnik?

Zlostavljači negiraju svoje štetne obrasce ponašanja i krive svoje žrtve. Oni imaju tendenciju da budu posesivni, preosetljivi i imaju snažnu potrebu za kontrolom, što ih motiviše da imaju moć u vezi. Sklonosti zlostavljanju mogu proizaći iz duboke nesigurnosti ili stanja mentalnog zdravlja kao što je poremećaj grupe B kao što je antisocijalni poremećaj ličnosti ili narcisoidni poremećaj ličnosti.

Da li emocionalni zlostavljači postaju nasilni?

Emocionalno i fizičko zlostavljanje se ponekad dešavaju istovremeno, ali ne uvek. Emocionalno zlostavljanje, međutim, često prethodi fizičkom nasilju, koje počinje tek nakon što počiniočeve taktike emocionalnog napada ne uspeju da kontrolišu ponašanje osobe.

Psihološko zlostavljanje ponekad može biti jednako štetno, ili čak štetnije od fizičkog nasilja. Dok je fizičko zlostavljanje povremeno i ciklično, emocionalno zlostavljanje je konstantno. Nasilje se obično doživljava kao neuspeh počinioca, dok je veća verovatnoća da će žrtve internalizovati emocionalno zlostavljanje kao svoje lične propuste.

Koliko je često emocionalno zlostavljanje?

Istraživanja sugerišu da preko 50 odsto odraslih može doživeti emocionalno zlostavljanje tokom svog života, iako je taj koncept teško pouzdano izmeriti.

Prema Amerčkim Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, emocionalno zlostavljanje je označeno kao nepovoljno iskustvo u detinjstvu, koje doživljava 11 procenata dece.

Oporavak od zlostavljanja

Napuštanje nasilne veze je izazovno, ali potpuno moguće. Žrtve moraju shvatiti da rezonovanje sa nasilnikom nije efikasno i da se takav pojedinac verovatno nikada neće promeniti. Da bi počeli da se leče, stručnjaci savetuju onima koji napuštaju emocionalno nasilnu vezu da potraže podršku od svog društvenog okruženja, a često i od terapeuta.

Koliki je psihološki uticaj emocionalnog zlostavljanja?

Žrtve emocionalnog zlostavljanja su često istrošene tako da ne mogu jasno da vide štetnu dinamiku koja im se odvija ispred nosa. Počinju da veruju da su izazovi u vezi njihova lična greška. Oni mogu provoditi vreme razmišljajući i cenjkajući se, razmatrajući kako mogu da prilagode svoje ponašanje ili izbegnu sukob. Žrtve se mogu boriti sa problemima samopoštovanja, kao i sa anksioznošću i depresijom.

Koje su posledice emocionalno nasilnih roditelja?

Verbalno zlostavljanje u detinjstvu može uključivati stalnu kritiku, ponižavanje i odbacivanje. Roditelji mogu sprečiti dete da izražava bes ili tugu, gušeći na taj način njihov raspon emocija. Mozak takođe povećava značaj negativnih iskustava u poređenju sa pozitivnim iskustvima, što roditeljsko zlostavljanje čini duboko ukorenjenim. (To takođe čini gotovo nemogućim za ljubaznog roditelja da se suprotstavi efektima nasilnog roditelja.) Zlostavljanje u detinjstvu može dovesti do emocionalnog bola, anksioznosti, depresije, preterane samokritike, niskog samopoštovanja i poteškoća u formiranju stabilnih i poverljivih odnosa. Ali terapija može pomoći pojedincima da procesuiraju roditeljsko zlostavljanje i napuste neprilagođene mehanizme suočavanja koje su razvili u detinjstvu.

Zašto ljudi ostaju u nasilnoj vezi?

Osobe koje su preživele emocionalno zlostavljanje ili nasilje u porodici često ostaju vezane za vezu duže nego što ljudi sa strane to mogu razumeti. Ali postoji mnogo razloga zašto je odlazak tako težak. Stalne optužbe i uznemiravanje mogu iscrpiti žrtvu i dovesti do iskrivljenih misli kao što je verovanje da ona ili on to „zaslužuju“ ili da emocionalno zlostavljanje nije „pravo zlostavljanje“. Strah, narušeno samopoštovanje, briga za decu ili porodicu, finansijska ograničenja i drugi faktori takođe mogu navesti žrtve da ostanu u nasilnim odnosima.

Kako napustiti emocionalno nasilnu vezu?

Većina žrtava nasilnih ljudi ili nasilnih odnosa na kraju ode od svog tlačitelja. Često je potrebno nekoliko pokušaja, ali nekoliko uobičajenih tema proizilazi iz ženskog iskustva koje konačno prekida vezu. Jedan korak je suočavanje sa stvarnošću, priznavanjem da se okolnosti neće promeniti, obrazovanjem o emocionalnom zlostavljanju i shvatanjem da zlostavljanje nije krivica žrtve, što im omogućava da povrate osećaj sopstvene vrednosti. Drugi korak je prihvatanje pomoći od porodice, prijatelja ili terapeuta, koji mogu jasno sagledati situaciju i pružiti resurse i podršku. Drugi faktor je želja da se deca zaštite od svedočenja zlostavljanju ili da i sama budu zlostavljana. Poslednji faktor za neke je dostizanje tačke preloma, gde strah jednostavno postaje irelevantan i žrtva postane hrabrija.

Ima li koristi od teškog detinjstva?

Iako turbulentno detinjstvo može da izazove značajne izazove, pa i probleme sa mentalnim zdravljem, istraživanja sugerišu da ona takođe mogu doneti veliku snagu pojedincu. Ljudi odgajani u stresnom domaćinstvu – bilo zbog siromaštva, zlostavljanja, zanemarivanja ili drugih okolnosti – mogu imati poboljšanu kognitivnu fleksibilnost, pokazujući sposobnost prilagođavanja, preuzimanja rizika i tolerisanja dvosmislenosti. Naravno u našem društvu namerno forsiranje dece nije opravdano, stoga se ne možemo složiti sa etičnošću ovakvih zaključaka.

Kako se žrtve oporavljaju od emocionalnog zlostavljanja?

Terapija može pomoći žrtvama da napreduju obradom iskustva, obnavljanjem samopoštovanja i rešavanjem simptoma kao što su anksioznost ili nesanica. U kontekstu nove veze, osobe koje su preživele mogu da nastave da se leče od emocionalnog zlostavljanja priznajući sebi da su bili zlostavljanje od strane svojih partnera, rešavajući da sebi daju prioritet u odnosu na svako potencijalno zlostavljanje u budućnosti, a zatim i da reaguju na okidače bolova iz prošlosti samosaosećanjem.

Ukoliko i dalje osećate problem sa ovim, ne bi bilo loše da potražite pomoć u vidu razgovora sa prijateljem ili razgovora sa psihologom. Na našem sajtu pored korisnih tekstova možete dobiti i pomoć u vidu razgovora sa psihologom putem online seansi. Potrebno je to da pronađete kontakte u rubrici sa kontaktima na našem sajtu i obratite se za pomoć – sve ostalo postaće naša briga. Naši psiholozi sve seanse obavljaju putem online platformi sa video pozivom, tako da se nećete morati izlagati putovanjem do psihologa – sve seanse možete pratiti od kuće.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Lena Banjac

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama lena banjac ZAKAŽITE SEANSU banjac.lena1@gmail.com Viber +381645321212 WhatsApp +381645321212 lena banjac Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Master psiholog – razvojno

Pročitaj više »
Psiholog

Psiholog Ivana Petrović

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Ivana petrović ZAKAŽITE SEANSU ivanavpetrovic@gmail.com Viber +381653999115 WhatsApp +381653999115 Ivana petrović Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Diplomirani psiholog (Filozofski fakultet

Pročitaj više »
Psiholog

Psiholog Kristina Marković

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama kristina marković ZAKAŽITE SEANSU kristina.markovic.f3215@gmail.com Viber +381616493308 WhatsApp +381616493308 kristina marković Psiholog i Savetnik Obuke, kvalifikacije i iskustvo: Kristina

Pročitaj više »
Psiholog

Tijana Stojšić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Psiholog i Savetnik Kvalifikacije:

Pročitaj više »