Emocionalno i fizičko zlostavljanje se ponekad dešavaju istovremeno, ali ne uvek. Emocionalno zlostavljanje, međutim, često prethodi fizičkom nasilju, koje počinje tek nakon što počiniočeve taktike emocionalnog napada ne uspeju da kontrolišu ponašanje osobe.

Psihološko zlostavljanje ponekad može biti jednako štetno, ili čak štetnije od fizičkog nasilja. Dok je fizičko zlostavljanje povremeno i ciklično, emocionalno zlostavljanje je konstantno. Nasilje se obično doživljava kao neuspeh počinioca, dok je veća verovatnoća da će žrtve internalizovati emocionalno zlostavljanje kao svoje lične propuste.

Koliko je često emocionalno zlostavljanje?

Istraživanja sugerišu da preko 50 odsto odraslih može doživeti emocionalno zlostavljanje tokom svog života, iako je taj koncept teško pouzdano izmeriti.

Prema Amerčkim Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, emocionalno zlostavljanje je označeno kao nepovoljno iskustvo u detinjstvu, koje doživljava 11 procenata dece.

Oporavak od zlostavljanja

Napuštanje nasilne veze je izazovno, ali potpuno moguće. Žrtve moraju shvatiti da rezonovanje sa nasilnikom nije efikasno i da se takav pojedinac verovatno nikada neće promeniti. Da bi počeli da se leče, stručnjaci savetuju onima koji napuštaju emocionalno nasilnu vezu da potraže podršku od svog društvenog okruženja, a često i od terapeuta.

Koliki je psihološki uticaj emocionalnog zlostavljanja?

Žrtve emocionalnog zlostavljanja su često istrošene tako da ne mogu jasno da vide štetnu dinamiku koja im se odvija ispred nosa. Počinju da veruju da su izazovi u vezi njihova lična greška. Oni mogu provoditi vreme razmišljajući i cenjkajući se, razmatrajući kako mogu da prilagode svoje ponašanje ili izbegnu sukob. Žrtve se mogu boriti sa problemima samopoštovanja, kao i sa anksioznošću i depresijom.

Koje su posledice emocionalno nasilnih roditelja?

Verbalno zlostavljanje u detinjstvu može uključivati stalnu kritiku, ponižavanje i odbacivanje. Roditelji mogu sprečiti dete da izražava bes ili tugu, gušeći na taj način njihov raspon emocija. Mozak takođe povećava značaj negativnih iskustava u poređenju sa pozitivnim iskustvima, što roditeljsko zlostavljanje čini duboko ukorenjenim. (To takođe čini gotovo nemogućim za ljubaznog roditelja da se suprotstavi efektima nasilnog roditelja.) Zlostavljanje u detinjstvu može dovesti do emocionalnog bola, anksioznosti, depresije, preterane samokritike, niskog samopoštovanja i poteškoća u formiranju stabilnih i poverljivih odnosa. Ali terapija može pomoći pojedincima da procesuiraju roditeljsko zlostavljanje i napuste neprilagođene mehanizme suočavanja koje su razvili u detinjstvu.

Zašto ljudi ostaju u nasilnoj vezi?

Osobe koje su preživele emocionalno zlostavljanje ili nasilje u porodici često ostaju vezane za vezu duže nego što ljudi sa strane to mogu razumeti. Ali postoji mnogo razloga zašto je odlazak tako težak. Stalne optužbe i uznemiravanje mogu iscrpiti žrtvu i dovesti do iskrivljenih misli kao što je verovanje da ona ili on to „zaslužuju“ ili da emocionalno zlostavljanje nije „pravo zlostavljanje“. Strah, narušeno samopoštovanje, briga za decu ili porodicu, finansijska ograničenja i drugi faktori takođe mogu navesti žrtve da ostanu u nasilnim odnosima.