Pojava poremećaja kockanja može se javiti tokom adolescencije ili mlade odrasle dobi, ali se kod drugih pojedinaca manifestuje u srednjoj ili čak starijoj odrasloj dobi. Generalno, poremećaj kockanja se razvija tokom godina, iako se čini da je napredovanje brže kod žena nego kod muškaraca. Većina pojedinaca koji razviju poremećaj kockanja pokazuju obrazac kockanja koji se postepeno povećava kako u učestalosti tako i u količini klađenja. Svakako, blaži oblici mogu se razviti u teže slučajeve.

Većina pojedinaca sa poremećajem zavisnosti od kockanja prijavljuje da su im jedna ili dve vrste kockanja najproblematičnije, iako neki pojedinci učestvuju u mnogim oblicima kockanja. Pojedinci će se verovatno češće nego drugi baviti određenim vrstama kockanja (svakodnevno kupujući karte za greb – greb) (igrajući u kazinima slot mašine ili blackjack, ajnc ili rulet bar jednom nedeljno). Učestalost kockanja može biti više povezana sa vrstom kockanja nego sa težinom ukupnog poremećaja kockanja. Na primer, kupovina pojedinačne karte za grebanje svakog dana možda neće biti problematična, dok ređe kazino, sport ili kockanje na kartama mogu biti deo poremećaja kockanja. Slično, količine novca potrošenog na klađenje same po sebi ne ukazuju na poremećaj kockanja. Neki pojedinci mogu uložiti hiljade dolara mesečno i nemaju problema sa kockanjem, dok drugi mogu uložiti mnogo manje iznose, ali imaju značajne poteškoće povezane sa kockanjem.

Obrasci kockanja mogu biti redovni ili epizodni, a poremećaj kockanja može biti uporan ili u remisiji. Kockanje se može povećati tokom perioda stresa ili depresije i tokom perioda upotrebe supstanci ili apstinencije od kockanja. Za kockare mogu postojati periodi teškog kockanja i ozbiljnih problema, vremena potpune apstinencije od kockanja i periodi nesmetanog kockanja. Poremećaj kockanja ponekad je povezan sa spontanim, dugotrajnim remisijama. Ipak, neki pojedinci potcenjuju svoju osetljivost na razvoj kockarskog poremećaja ili povratak na kockarski poremećaj nakon remisije. U periodu remisije, oni mogu pogrešno pretpostaviti da neće imati problema sa regulisanjem kockanja i da se mogu bez problema kockati u nekim oblicima, samo da bi doživeli povratak kockarskom poremećaju.

Rane naznake ovog poremećaja zavisnosti od kockanja češći je među muškarcima nego među ženama. Pojedinci koji počinju da se kockaju u mladosti to često čine sa članovima porodice ili prijateljima. Čini se da je razvoj kockarskog poremećaja u ranom životu povezan sa impulsivnošću i zloupotrebom opojnih supstanci ili droga. Mnogi učenici srednjih škola i fakulteta koji razviju poremećaj kockanja vremenom prerastu iz tog poremećaja, mada to za neke ostaje i doživotni problem. Pojava poremećaja kockanja u srednjem i kasnijem delu života češća je među ženama nego među muškarcima.

Postoje starosne i polne varijacije u vrsti aktivnosti kockanja i stopama prevalencije poremećaja kockanja. Poremećaj kockanja češći je kod ljudi mlađih i srednjih godina nego kod starijih osoba. Među adolescentima i mladim odraslim osobama, poremećaj je češći kod muškaraca nego kod žena. Mlađi pojedinci preferiraju različite oblike kockanja (sportsko klađenje), dok stariji odrasli imaju veće šanse da razviju probleme sa kockanjem na automatima i bingom. Iako je proporcija pojedinaca koji traže lečenje zbog kockarskog poremećaja niska u svim starosnim grupama, mlađe osobe neće verovatno tražiti lečenje.

Veća je verovatnoća da će muškarci početi da se kockaju ranije u životu i da imaju mlađi uzrast na početku poremećaja kockanja od žena, za koje je veća verovatnoća da će početi da se kockaju kasnije u životu i da će razviti kockarski poremećaj u kraćem vremenskom okviru. Žene sa poremećajem kockanja imaju veću verovatnoću od muškaraca sa poremećajem kockanja da imaju depresivne, bipolarne i anksiozne poremećaje. Žene takođe imaju kasniju starosnu granicu za početak razvijanja ovog poremećaja i ranije traže lečenje, iako su stope traženja lečenja niske među osobama sa poremećajem zavisnosti od kockanja bez obzira na pol.