Kockanje – Šta treba znati kada je reč o psihološkom profilu kockara?

Poremećaj zavisnosti od kockanja (kompulsivno kockanje, patološko kockanje)

Klađenje ili kockanje može biti ozbiljan problem za neke ljude. Kompulsivno i rutininrano kockanje može uništiti čovekov život i čitavu porodicu. Kockanje može dovesti do velikih problema sa ličnošću kockara i finansijske propasti ili bankrota osobe sa ovim porokom, a ponekad može naterati osobu i na kriminalno delovanje.

Kompulsivni ili patološki kockar je neko ko nije u stanju da se odupre svojim nagonima za kockanjem. To može dovesti do ozbiljnih posledica. Želja za kockanjem postaje toliko velika da se napetost može ublažiti samo sve većim kockanjem.

Online psiholog

Pojedinci sa ovim problemom često nisu svesni ili poriču da imaju problem. Korak ka rešavanju problema sa kockanjem je priznanje da postoji problem. Nažalost za neke ljude ta svest dolazi tek kada dodirnu dno.

Ovaj poremećaj je ranije nazivan kompulsivnim poremećajem, a sada se smatra poremećajem zavisnosti.

Simptomi

Kako znate da li ste kompulsivni ili patološki kockar?

Iako se neki ljudi kockaju samo povremeno, patološki kockar obično napreduje od povremenog kockanja do uobičajenog kockanja. Kako to bude napredovalo, kockar će sve više rizikovati; što dovodi do ozbiljnih ličnih problema, finansijske propasti i moguće kriminalnog ponašanja. Zašto kriminalnog? Zbog toga što je kockanje najčešće kao i drugi poremećaji zavisnosti poput droge, često u dubokoj sprezi sa organizovanim kriminalnim grupama.

Ljudi koji se kockaju najčešće troše neverovatno velike svote novce, međutim u jednom trenutku nužno mora doći do bankrotstva koje je ili trajno ili privremeno. U nadi da će povratiti novac, kockari najčešće posegnu za pozajmljivanjem novca od prijatelja ili porodice. Nažalost kada i tu izgube mogućnost da pozajme, obraćaju se zelenašima ili kamatarima koji im daju novac na veliku kamatu, sa kojom uglavnom ne mogu da izađu na kraj. To na kraju dovodi do situacije, da kockar mora da se umeša u kriminalno delovanje kako bi zaradio i vratio novac kriminalcima koji su mu novac pozajmili. Na posletku ovo može da rezultira uništavanjem vlastitog života, porodice i svega, sa dodatkom da može doći i do pravnih reperkusija zbog kriminalnog delovanja.

Znakovi i simptomi poremećaja zavisnosti od kockanja

Uporno i ponavljajuće problematično ponašanje i kockanje koje dovodi do klinički značajnog oštećenja ili stresa, na šta ukazuje pojedinac koji je pokazao jedan (ili više) od sledećih simptoma u periodu od proteklih 12 meseci:

  • Potrebno je da se kockate sa sve većim iznosom novca da biste postigli željeno uzbuđenje.
  • Nemiran je ili razdražljiv pri pokušaju da smanji ili prekine kockanje.
  • Učinio je više puta neuspešne napore da kontroliše, smanji ili prekine kockanje.
  • Često je zaokupljen kockanjem (npr. Uporne misli o ponovnom proživljavanju prošlih kockarskih iskustava, hendikepiranju ili planiranju sledećeg poduhvata, smišljanju načina da se dobije novac sa kojim se može kockati).
  • Često se kocka kada se oseća uznemireno (na primer, bespomoćan, kriv, uznemiren, depresivan).
  • Nakon što su izgubili novac kockanjem, često se vraćaju još jedan dan da se osvete („jure“ za gubicima).
  • Laže da bi prikrio stepen umešanosti u kockanje.
  • Je li zbog kockanja ugrozio ili izgubio ženu ili devojku, uništio brak ili vezu, posao ili mogućnost obrazovanja ili karijere.
  • Oslanja se na druge da obezbede novac za ublažavanje očajnih finansijskih situacija izazvanih kockanjem.
  • Ponašanje kockara nije bolje objašnjeno maničnom epizodom.

Ovisnost o kockanju pogađa 1 do 3 posto odraslih osoba svih dobi, muškaraca češće nego žena. Obično počinje u adolescenciji kod muškaraca, a kasnije se javljaju i kod žena. Dok su kazino i sportsko klađenje bili ograničeni na samo nekoliko država, mnoga druga mesta za kockanje su se uvećala, uključujući kockarnice na rečnim i indijskim kockarnicama, državne i nacionalne lutrije i pristup internetu offshore sportovima i klađenjem. Pristup se dramatično povećao. Starije odrasle osobe često su ranjivije od drugih starosnih grupa, zbog svoje zavisnosti od fiksnih prihoda i ograničene sposobnosti oporavka od gubljenja novca zbog kockanja.
Ljudi sa patološkim kockarskim ponašanjem često imaju problema sa alkoholom i korišćenjem drugih opojnih supstanci, ali i sa depresijom i anksioznošću. Ljudi sa patološkim kockarskim ponašanjem često razmišljaju o samoubistvu i često i izvrše samoubistvo, zbog nemogućnosti nošenja sa svojim problemom, što predstavlja izrazito veliki socijalni problem.

Ljudi sa patološkim kockarskim ponašanjem obično imaju lične, finansijske i pravne probleme, uključujući bankrot, razvod, gubitak posla ili zatvorsku kaznu. Stres kockanja takođe može dovesti do srčanog udara kod ljudi koji imaju već veliki rizik od njih. Pravilan tretman može pomoći u sprečavanju mnogih od ovih problema.

Uzroci

Pojava poremećaja kockanja može se javiti tokom adolescencije ili mlade odrasle dobi, ali se kod drugih pojedinaca manifestuje u srednjoj ili čak starijoj odrasloj dobi. Generalno, poremećaj kockanja se razvija tokom godina, iako se čini da je napredovanje brže kod žena nego kod muškaraca. Većina pojedinaca koji razviju poremećaj kockanja pokazuju obrazac kockanja koji se postepeno povećava kako u učestalosti tako i u količini klađenja. Svakako, blaži oblici mogu se razviti u teže slučajeve.

Većina pojedinaca sa poremećajem zavisnosti od kockanja prijavljuje da su im jedna ili dve vrste kockanja najproblematičnije, iako neki pojedinci učestvuju u mnogim oblicima kockanja. Pojedinci će se verovatno češće nego drugi baviti određenim vrstama kockanja (svakodnevno kupujući karte za greb – greb) (igrajući u kazinima slot mašine ili blackjack, ajnc ili rulet bar jednom nedeljno). Učestalost kockanja može biti više povezana sa vrstom kockanja nego sa težinom ukupnog poremećaja kockanja. Na primer, kupovina pojedinačne karte za grebanje svakog dana možda neće biti problematična, dok ređe kazino, sport ili kockanje na kartama mogu biti deo poremećaja kockanja. Slično, količine novca potrošenog na klađenje same po sebi ne ukazuju na poremećaj kockanja. Neki pojedinci mogu uložiti hiljade dolara mesečno i nemaju problema sa kockanjem, dok drugi mogu uložiti mnogo manje iznose, ali imaju značajne poteškoće povezane sa kockanjem.

Obrasci kockanja mogu biti redovni ili epizodni, a poremećaj kockanja može biti uporan ili u remisiji. Kockanje se može povećati tokom perioda stresa ili depresije i tokom perioda upotrebe supstanci ili apstinencije od kockanja. Za kockare mogu postojati periodi teškog kockanja i ozbiljnih problema, vremena potpune apstinencije od kockanja i periodi nesmetanog kockanja. Poremećaj kockanja ponekad je povezan sa spontanim, dugotrajnim remisijama. Ipak, neki pojedinci potcenjuju svoju osetljivost na razvoj kockarskog poremećaja ili povratak na kockarski poremećaj nakon remisije. U periodu remisije, oni mogu pogrešno pretpostaviti da neće imati problema sa regulisanjem kockanja i da se mogu bez problema kockati u nekim oblicima, samo da bi doživeli povratak kockarskom poremećaju.

Rane naznake ovog poremećaja zavisnosti od kockanja češći je među muškarcima nego među ženama. Pojedinci koji počinju da se kockaju u mladosti to često čine sa članovima porodice ili prijateljima. Čini se da je razvoj kockarskog poremećaja u ranom životu povezan sa impulsivnošću i zloupotrebom opojnih supstanci ili droga. Mnogi učenici srednjih škola i fakulteta koji razviju poremećaj kockanja vremenom prerastu iz tog poremećaja, mada to za neke ostaje i doživotni problem. Pojava poremećaja kockanja u srednjem i kasnijem delu života češća je među ženama nego među muškarcima.

Postoje starosne i polne varijacije u vrsti aktivnosti kockanja i stopama prevalencije poremećaja kockanja. Poremećaj kockanja češći je kod ljudi mlađih i srednjih godina nego kod starijih osoba. Među adolescentima i mladim odraslim osobama, poremećaj je češći kod muškaraca nego kod žena. Mlađi pojedinci preferiraju različite oblike kockanja (sportsko klađenje), dok stariji odrasli imaju veće šanse da razviju probleme sa kockanjem na automatima i bingom. Iako je proporcija pojedinaca koji traže lečenje zbog kockarskog poremećaja niska u svim starosnim grupama, mlađe osobe neće verovatno tražiti lečenje.

Veća je verovatnoća da će muškarci početi da se kockaju ranije u životu i da imaju mlađi uzrast na početku poremećaja kockanja od žena, za koje je veća verovatnoća da će početi da se kockaju kasnije u životu i da će razviti kockarski poremećaj u kraćem vremenskom okviru. Žene sa poremećajem kockanja imaju veću verovatnoću od muškaraca sa poremećajem kockanja da imaju depresivne, bipolarne i anksiozne poremećaje. Žene takođe imaju kasniju starosnu granicu za početak razvijanja ovog poremećaja i ranije traže lečenje, iako su stope traženja lečenja niske među osobama sa poremećajem zavisnosti od kockanja bez obzira na pol.

Lečenje

Prevencija možda nije uvek moguća. Ograničavanje izloženosti može biti od pomoći ljudima koji su u opasnosti. Ali sa lakim pristupom lutrijama, elektronskom i internet kockanju i kockarnicama, sprečavanje je teško. Rana intervencija pomaže pojedincu da se pogorša. Ljudi sa bliskom porodicom i prijateljima pod visokim rizikom, treba da budu pažljivi.

Online psiholog

Kompulzivno kockanje se može lečiti. Prepoznavanje problema je prvi korak ka lečenju.

Grupe za terapiju ili podršku: Psihoterapija u obliku individualnih ili grupnih postavki može pomoći. Za neke ljude korisne su grupe za podršku, poput Anonimnih kockara u 12 koraka. Ovaj program se pridržava principa apstinencije sličnih principima zloupotrebe supstanci i alkohola.

Lekovi: U kombinaciji sa psihoterapijom, pojedinac može imati koristi od antidepresiva, stabilizatora raspoloženja, opioidnih antagonista ili narkotičnih antagonista.

Kompulzivno kockanje slično je ovisnosti o alkoholu ili drogama, te se pogoršava nakon početka liječenja. Patološko kockanje je hronični poremećaj i recidiv se dešava. Ali uz pravilan tretman, hronični kockar može steći kontrolu nad životom.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa