Nedavno istraživanje otkrilo je da će narcis verovatno imati narcisoidnog partnera u dugotrajnim vezama. Isto važi i za makijavelizam i psihopatiju. Ovo je dragoceno otkriće, jer potkrepljuje tezu da slično privlači slično, čak i među ljudima koje bi možda bolje mogle dopuniti manje zaokupljene osobe.

Narcisoidni parovi zapravo ne znaju kako da stvore intimnu vezu i ljubav. Ipak, čini se da imaju dovoljno zajedničkog da ovo prevaziđu i završe u braku. Dakle dva narcisa neminovno će privući jedno drugo, naravno uz postojanje izrazito dominantnog partnera u takvom odnosu, možda veza ne bi mogla da opstane. Međutim ako je dominantnost kod oba partnera sličnog intenziteta i ako oba partnera ne boluju od narcisoidnog poremećaja ličnosti kao ekstremnog oblika narcisoidnosti, već samo imaju problem narcisoidnog karaktera, takva veza suštinski može da uspe. Naravno sigurno je da će dolaziti do teških svađa i verbalnih okršaja, pa čak i toksičnog odnosa, međutim to ne znači da ovakve veze ne mogu biti održive.

Možda će narcisi za razliku od normalnih ljudi, sreću naći upravo u samodovoljnosti i sebičnosti drugog narcisa u svom životu. Za razliku od veze normalne i narcisoidne osobe, gde bi normalna strana uvek bila ugrožena i zapravo žrtva takvog odnosa, veza između dva narcisa možda stvarno može biti prava mera za partnere koji tako mogu živeti u skladu, odnosno u neskladnom, skladu.

Međutim u ovakvoj vezi, ako zaista postoji narcisoidnost kao faktor, odnosno kao poremećaj, teško može doći do izlečenja i vraćanja u pravi kolosek. Takva veza bi bila samo paravan normalnosti, koja suštinski ne postoji i može biti kontraproduktivna za osobe sa poremećajem u istoj zajednici ili vezi. Prepoznavanje ovog poremećaja najčešće zavisi od toga da osoba sama prepozna da ima ovaj poremećaj i da jeste narcisoidna, što obično jako teško ide. Kakav bi onda slučaj bio kada u vezi postoje dve narcisoidne osobe, koje ne mogu prihvatiti da su jednako ugrožene ovim poremećajem?