Prema stručnjacima, sledeći kriterijumi moraju biti ispunjeni da bi se pojedincu dijagnostikovao disocijativni poremećaj ličnosti:

Pojedinac ima i manifestuje dva ili više različitih identiteta ili stanja ličnosti (svako sa svojim trajnim obrascem opažanja, povezivanja i razmišljanja o okolini i sebi). Neke kulture ovo opisuju kao iskustvo zaposednutosti duhovima, bogovima ili demonima.

Poremećaji u identitetu uključuju promenu osećaja sopstva, osećaja agenture i promene ponašanja, svesti, pamćenja, percepcije, spoznaje i motoričke funkcije.

Česte praznine se nalaze u sećanjima pojedinca na ličnu istoriju, uključujući ljude, mesta i događaje, kako za daleku tako i za nedavnu prošlost. Ove ponavljajuće praznine u pamćenju nisu u skladu sa uobičajenim zaboravom ili kratkotrajnom amnezijom.

Simptomi uzrokuju klinički značajnu uznemirenost ili oštećenje u socijalnim, profesionalnim ili drugim važnim oblastima funkcionisanja u životu čoveka.

Posebni identiteti mogu se pojaviti u određenim okolnostima. Prelaske sa jednog identiteta na drugi često pokreće psihosocijalni stres. U obliku posedovanja disocijativnog poremećaja ličnosti, alternativni identiteti su vidno očigledni ljudima oko pojedinca. U slučajevima koji nemaju oblik poseda, većina pojedinaca ne pokazuje otvoreno svoju promenu identiteta tokom dužih vremenskih perioda.

Ljudi sa disocijativnim poremećajem ličnosti mogu opisati osećaj da su odjednom postali depersonalizovani posmatrači sopstvenog govora i delovanja. Oni mogu izvesti to da čuju glasove (glas deteta ili glas duhovne moći), a u nekim slučajevima glasovi prate više tokova misli nad kojima pojedinac nema kontrolu. Pojedinac može takođe doživeti iznenadne impulse ili snažne emocije nad kojima ne oseća kontrolu ili osećaj vlasništva. Ljudi takođe mogu izvesti da se njihova tela iznenada osećaju drugačije (poput tela deteta ili nekoga sa ogromnim mišićima i neverovatnom snagom) ili da dožive naglu promenu u stavovima ili ličnim preferencijama pre nego što se vrate nazad, svome primarnom identitetu.

Ponekad ljudi sa disocijativnim poremećajem ličnosti dožive disocijativnu fugu u kojoj otkrivaju, na primer, da su putovali, ali se ne sećaju iskustva putovanja. Oni se razlikuju u svojoj svesti o svojoj amneziji i uobičajeno je da ljudi sa ovim poremećajem smanje svoje amnestične simptome, čak i kada su nedostaci u memoriji očigledni i uznemirujući za druge.

Prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje,: više od 70 procenata ljudi sa disocijativnim poremećajem ličnosti pokušalo je samoubistvo najmanje jednom, a samopovređivanje je uobičajeno među pacijentima sa ovom dijagnozom. Lečenje je presudno za poboljšanje kvaliteta života i sprečavanje pokušaja samoubistva za one koji imaju disocijativni poremećaj ličnosti.

Primarni tretman lečenja disocijativnog poremećaja ličnosti je dugotrajna psihoterapija sa ciljem dekonstrukcije različitih ličnosti i njihovog integrisanja u jednu primarnu ličnost ili jedan identitet. Ostali tretmani uključuju kognitivne i kreativne terapije. Iako ne postoje lekovi koji posebno leče ovaj poremećaj, mogu se propisati antidepresivi, lekovi protiv anksioznosti ili sredstva za smirenje koji pomažu u kontroli psiholoških simptoma povezanih sa njim. Pravilnim lečenjem, mnogi ljudi koji su oštećeni disocijativnim poremećajem ličnosti doživljavaju poboljšanje svoje sposobnosti da funkcionišu u svom poslu i ličnom životu.

Naš sajt vam nudi mogućnost korišćenja usluga “online psihologa”, čiji kontakt možete pronaći na našem sajtu.