Budući da je bipolarni poremećaj ponavljajuća bolest, neophodno je dugotrajno lečenje. Lekovi za stabilizaciju raspoloženja obično se propisuju kako bi se sprečile promene raspoloženja. Litijum je možda najpoznatiji stabilizator raspoloženja, ali pokazalo se da noviji lekovi kao što je lamotrigin uzrokuju manje neželjenih efekata, a često sprečavaju potrebu za antidepresivima. Ako se koriste sami, antidepresivi mogu da ubrzaju maniju i mogu ubrzati ciklus raspoloženja.

Takođe je utvrđeno da prehrambeni pristupi imaju terapeutsku vrednost. Studije pokazuju da omega-3 masne kiseline mogu pomoći u smanjenju broja ili doziranja potrebnih lekova. Omega-3 masne kiseline igraju ulogu u funkcionisanju svih moždanih ćelija i ugrađene su u strukturu membrana moždanih ćelija.

Problemi na poslu i vezama mogu biti i uzrok i posledica bipolarnih epizoda, što psihoterapijski tretman čini važnim. Studije pokazuju da takav tretman smanjuje broj epizoda u raspoloženju koje pacijenti doživljavaju. Psihoterapija je takođe dragocena u podučavanju veština samo-upravljanja, koje pomažu da se nečiji svakodnevni usponi i padovi ne pokrenu u punom obimu.

Život sa bipolarnim poremećajem

Bipolarni poremećaj može da uništi ciljeve i odnose sa drugima. Ali zajedno sa odgovarajućom medicinskom negom, oboleli mogu naučiti veštine suočavanja i strategije kako bi održali svoj život na pravom putu. Bipolarni poremećaj, poput mnogih mentalnih bolesti, ponekad je kontroverzna dijagnoza. Iako većina oboljelih smatra da je poremećaj teškoća, neki cijene njegovu ulogu u njihovom životu, a drugi ga čak povezuju s većim kreativnim učinkom.

Iako je depresiju bipolarnog poremećaja teško lečiti, promene raspoloženja i recidivi često se mogu odložiti ili sprečiti stabilizatorom raspoloženja, samostalno ili u kombinaciji sa drugim lekovima. Psihoterapija je važan dodatak farmakoterapiji, posebno za bavljenje problemima na poslu i vezama koji obično prate poremećaj. Stručnjaci su dobro svesni da ne postoji jedinstveni lek za sve: Pojedinac sa prvom maničnom epizodom neće biti isti kao pojedinac koji deceniju živi sa bipolarnim poremećajem. Ako osećate simptome ovog poremećaja obratite se psihologu ili psihijatru. Takođe možete se posavetovati sa online psihologom čije usluge nudi naš sajt i čiji kontakt možete pronaći takođe na našem sajtu.

Koji su uobičajeni mitovi o životu sa bipolarnim poremećajem?

Jedna od uobičajenih zabluda o bipolarnom poremećaju je da je manija uvek „dobra“, jer je bolja od depresije. Ali ljudi u maničnoj epizodi često čine neuke ili glupe stvari, prave greške i povređuju druge ljude. Još jedan nesporazum je da su akcije tokom maničnih perioda potpuno dobrovoljne, ali osoba nema potpunu kontrolu nad svojim sposobnostima i svojim delovanjem.
Drugi mit je da se lečenje završava kada je osoba stabilna. Bipolarni poremećaj je hroničan, pa je održavanje procesa stabilnosti, uključivanje promena u načinu života i svest o pokretačima trajni proces.