Bolja komunikacija

Ljudi koji imaju tendenciju da besne zbog nečega, uglavnom to čine ishitreno iz predrasuda ili reaguju na prvu loptu, čak i ako je informacija koja ih je razbesnela neproverena ili netačna. Prva stvar koju treba učiniti ako ste u žestokoj diskusiji je da usporite i razmislite o svojim odgovorima. Ne izgovarajte prvo što vam padne na pamet, već usporite i dobro razmislite šta želite da kažete. Istovremeno, pažljivo slušajte šta druga osoba govori i ne žurite pre nego što odgovorite.

Slušajte, takođe, ono što je u osnovi besa. Na primer, volite određenu dozu slobode i ličnog prostora, a vaš partner želi više veze i bliskosti. Ako se on ili ona počne žaliti na vaše aktivnosti, ne uzvraćajte mu tako što ćete partnera napasti zbog toga, već racionalizujte i verbalizujte vaš odnos prema tome.

Prirodno je da se odbranite kada vas kritikuju, ali nemojte uzvratiti udarac. Umesto toga, slušajte šta je u osnovi reči: poruka da bi se ova osoba mogla osećati zapostavljeno i nevoljeno. Možda će biti potrebno puno strpljivih ispitivanja s vaše strane, a možda će vam trebati i malo prostora za disanje, ali ne dozvolite da vaš bes – ili partnerov – izmakne kontroli u vašoj vezi. Ako budete hladni, situacija neće postati katastrofalna.

Korišćenje humora

„Blesavi humor“ može na nekoliko načina da ublaži bes. Kao prvo, može vam pomoći da dobijete uravnoteženiju perspektivu. Ako se naljutite na nekoga ne morate mu reći šta mislite, pogotovo ako je to nešto što bi ga duboko uvredilo i pri tome naštetilo vama.

Postoje dva upozorenja u korišćenju humora. Prvo, ne pokušavajte da se samo „nasmejete“ svojim problemima; radije koristite humor da biste sebi pomogli da se konstruktivnije suočite sa njima. Drugo, ne predajte se grubom, sarkastičnom humoru; to je samo još jedan oblik izražavanja nezdravog besa. Pokušate da izbalansirate stvari.

Cilj ove tehnike je da smanjite ozbiljnost situacije u kojoj se nalazite. Bes je ozbiljna emocija, ali često je praćen idejama koje vas, ako se ispitaju, mogu nasmejati.

Promena okruženja

Ponekad nam je neposredna okolina ta koja izaziva iritaciju i bes. Problemi i odgovornosti mogu vas opteretiti i učiniti da se osećate besno zbog „zamke“ u koju ste izgleda upali i svih ljudi i stvari koje čine tu zamku.

Dajte sebi oduška! Obavezno odredite neko „lično vreme“ za doba dana za koje znate da su posebno stresna. Jedan primer je zaposlena majka koja ima postojano pravilo da, kada se vrati kući sa posla, prvih 15 minuta niko ne razgovara sa njom. Nakon ovog kratkog vremenskog perioda, ona bi se osećala spremnije da se nosi sa zahtevima svoje dece bez toga da nepotrebno besni po kući. Dakle bitno je da učite na primerima drugih!