Paranoidna šizofrenija
Paranoidnu šizofreniju karakterišu pretežno pravi simptomi šizofrenije, uključujući lažne konstrukcije o stvarnosti, zablude i halucinacije. Ovi iscrpljujući simptomi zamagljuju granicu između onoga što je stvarno i onoga što nije, što otežava osobi da vodi normalan i produktivan život.
Šizofrenija se javlja u oko 1,1 odsto populacije, dok se paranoidna šizofrenija smatra najčešćim podtipom ovog hroničnog poremećaja. Prosečna starost početka razvoja ovog poremećaja je kasna adolescencija do rane odrasle dobi, obično između 18 i 30 godina. Veoma je neobično da se šizofrenija dijagnostifikuje nakon 45. godine ili pre 16. godine. Početak kod muškaraca obično se javlja ranije u životu nego kod žena.
Online psiholog
Simptomi
Rani simptomi šizofrenije mogu izgledati prilično uobičajeni i mogu se objasniti brojnim drugim faktorima. Ovo uključuje ređe druženje sa prijateljima, probleme sa spavanjem, razdražljivost ili nagli pad ocena u školi. Tokom početka šizofrenije – poznate i kao prodromalna faza – negativni simptomi rastu. Ovi negativni simptomi mogu uključivati sve veći nedostatak motivacije, smanjenje nemogućnosti obraćanja pažnje ili društvenu izolaciju.
Znaci upozorenja da bi psihoza mogla biti neizbežna su:
- Videti, čuti ili probati stvari koje drugi ne vide.
- Sumnjičavost i opšti strah od namera drugih.
- Uporne, neobične misli ili verovanja koja su neopravdana.
- Teškoće u jasnom razmišljanju.
- Povlačenje od porodice ili prijatelja.
- Značajan pad brige o sebi.
Prikazivanje svih ovih simptoma ne mora nužno ukazivati na prisustvo šizofrenije, ali to su pokazatelji da se savetuje procena mentalnog zdravlja. Ako osoba doživi početak šizofrenije ili oseti simptome ovog poremećaja, rana intervencija je najbolja šansa za pozitivan ishod.
Manje je verovatno da će pravi i najčešći simptomi šizofrenije – stvari poput halucinacija i zabluda – proći nezapaženo od strane drugih. Nakon prodromalne faze, pacijent ulazi u aktivnu fazu šizofrenije, tokom koje doživljava iscrpljujuće misli i perceptivne distorzije. Mogu doživeti poremećene motoričke ili kognitivne funkcije, uključujući neorganizovan govor i neorganizovano ili katatonično ponašanje.
Paranoja u paranodinoj šizofreniji potiče od zabluda – čvrsto ubeđenih verovanja koja opstaju uprkos dokazima suprotnog – i halucinacija – viđenja ili slušanja stvari koje drugi ne vide. Oba ova iskustva mogu biti proganjajuće pa čak i preteće prirode. Pacijent može čuti glas ili glasove u svojoj glavi koje ne prepoznaje kao svoje misli ili unutrašnji glas. Ovi glasovi mogu biti ponižavajući ili neprijateljski, navodeći osobu da radi stvari koje inače ne bi radila.
Čudno, netipično ponašanje teče kao rezultat ovih zabluda i halucinacija. Neko sa šizofrenijom može biti ubeđen da ih vlada nadzire u pokušaju da im na neki način nanese štetu. To može dovesti do neizlaženja i barikadiranja u svoj dom, zamračivanja prozora, stavljanja predmeta ispred vrata kako bi se onemogućio ulazak, te na drugi način blokiranja ili uklanjanja predmeta za koje vjeruju da sadrže uređaje za slušanje ili kamere. Ovakve intenzivne halucinacije mogu učiniti to da pojedinci zbog njihovog delovanja ne spavaju i po par dana, što samo dodadno može pogoršati njihovo stanje.
Nekoga sa aktivnom paranoičnom šizofrenijom obuzimaju njihove zablude ili halucinacije. Ogromna većina njihove energije i pažnje usredsređena je na zadržavanje i zaštitu svojih lažnih uverenja ili distorzija percepcije.
Najčešće osoba traži početni tretman za šizofreniju tokom aktivne faze, kada psihoza često pravi dramatične poremećaje u životu i životu ljudi oko pacijenta.
Nakon aktivne faze, pacijent ulazi u rezidualnu fazu šizofrenije. Slično kao i zaostali podtip, halucinacije i zablude u ovom trenutku nestaju (obično uz pomoć antipsihotika i drugih oblika lečenja), a pacijent doživljava prvenstveno negativne simptome.
Lekovi
Kada se dijagnostikuje šizofrenija, najčešće se propisuju antipsihotični lekovi. Ovo se može dati kao pilula, flaster ili injekcija. Razvijene su dugotrajne injekcije koje bi mogle eliminisati probleme pacijenta koji ne uzima redovno lekove (naziva se „neusklađenost sa lekovima“). Ovo je uobičajena nega kod slučajeva šizofrenije zbog simptoma anosognozije. Anosognozija je nedostatak uvida i nesvesnost prisustva poremećaja. Neko sa šizofrenijom možda neće prepoznati da je njihovo ponašanje, halucinacije ili zablude neobično ili neosnovano. To može uzrokovati da osoba prestane da uzima antipsihotične lekove, prestane da učestvuje u terapiji ili oboje, što može rezultirati povratkom u psihozu aktivne faze.
Iako su antipsihotici efikasni u lečenju pravih, najčešćih i najtežih simptoma šizofrenije, oni ne rešavaju negativne simptome. Osim toga, ovi lekovi mogu imati neželjene nuspojave uključujući povećanje telesne težine, pospanost, nemir, mučninu, povraćanje, nizak krvni pritisak, suva usta, i smanjen broj belih krvnih zrnaca. Oni takođe mogu dovesti do razvoja poremećaja kretanja, poput premora i tikova, ali oni su češći kod antipsihotika starije generacije (tipično), a ne kod antipsihotika novije generacije (atipični).
Online psiholog
Psihoterapija takođe igra važnu ulogu u lečenju šizofrenije. Pokazalo se da kognitivna bihevioralna terapija pomaže pacijentima da razviju i zadrže socijalne veštine, ublaži komorbidne simptome anksioznosti i depresije, nosi se sa traumom u prošlosti, poboljša odnose sa porodicom i prijateljima i podržava oporavak na poslu.
Timska nega poznata kao koordinisana specijalistička nega (CSC) pokazala je obećavajuće rezultate u lečenju šizofrenije. Ovo koristi tim stručnjaka za mentalno zdravlje za obavljanje upravljanja slučajevima, podršku porodici i obrazovanje, upravljanje lekovima, upućivanje i podršku pri zapošljavanju, kao i za pružanje podrške vršnjacima.
Znaci da je potrebna hitna medicinska pomoć
Ako pacijent predstavlja opasnost po sebe ili druge i ne želi da traži lečenje, može se nenamerno odvesti u bolnicu i zadržati na proceni koja obično traje tri do sedam dana. Za produženje prisilnog angažovanja potreban je sudski nalog.
Filmski i novinski mediji okarakterisali su šizofreniju kao nasilno stanje, međutim, većina ljudi sa šizofrenijom nije nasilna. Većina nasilnih zločina počine pojedinci koji ne pate od ovog poremećaja. Rizik od nasilja u šizofreniji dramatično opada kada se sprovede lečenje.
Šizofrenija je povezana sa većim rizikom od samoubistva. Ako je pacijent sklon suicidnim mislima i radnjama, kontaktirajte telefonske liniju za prevenciju samoubistava ili odmah pozovite hitnu pomoć.
Za još detalja o ovoj temi možete potražiti još neke tekstove na našem sajtu koji se bave šizofrenijom. Takođe ako vam je potrebno psihološko savetovanje, možete se obratiti online psiholozima čiji kontakt možete pronaći na našem sajtu.
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Slični članci
Popularni Članci
Naši Psiholozi
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila
Psiholog Renata Petrić
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Renata Petrić ZAKAŽITE SEANSU renatapsiholog@gmail.com Viber +381638537420 WhatsApp +381638537420 Renata Petrić Psiholog i Psihoterapeut Kvalifikacije: Diplomirani psiholog – Univerzitet
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i