Sa druge strane, dešava se da osobe kojima je neophodna hitna psihološka pomoć skoro uopšte ne pokazuju znake poljuljanosti na bilo kom planu. Tačnije, oni su u velikoj meri ovladali mehanizmima odbrane i potiskivanja, da retko ko može uočiti problem bilo koje vrste. Oni su zaokupljeni kreacijom svoje maske, odnosno, predstave sebe koju projektuju drugima u strahu da bi ih drugi stigmatizovali ukoliko bi bili upoznati sa njihovim problemom. Nekada se dešava da taj mehanizam ne počinje iz svesnog nivoa već počiva u dubokoj podsvesti, te da osoba uopšte nije svesna svog problema. U mnogim slučajevima, krug najbližih ljudi primećuje izvesne promene u odnosu na prethodno ponašanje osobe, te bivaju od velike pomoći u preusmerenju pacijenta na adekvatno pružanje pomoći. Stoga sasvim biva jasno da su porodica, prijatelji i najbliži jedan od ključnih faktora u detektovanju lošeg duševnog, emocionalnog ili mentalnog stanja osobe.