Kakva je razlika između asocijalnosti i antisocijalnog poremećaja ličnosti?

Već dugo godina javlja se konstantna greška u tumačenju reči asocijalan. Sa jedne strane opravdano je reći da je u pitanju greška ili pogrešno razumevanje termina, dok sa druge strane to možemo opravdati različitim značenjem termina u različitm naučnim oblastima ili društvenim krugovima. Asocijalan termin je koji je izveden iz engleske pozajmljenice “antisocial”, a u širim društvenim krugovima prihvaćen je kao odrednica za povučenu osobu, koja ima probleme u socijalizaciji ili u komunikaciji sa drugima. U psihologiji sa druge strane, određenje asocijalan ili antisocijalan tumači se nešto drugačije. Obe odrednice u svakom smislu podrazumevaju društvene probleme koji se manifestuju drugačijim ponašanjem kod osobe koja je povučen ili nedruštvena i osobe koja je asocijalna / antisocijalna, međutim antisocijalno ponašanje podrazumeva neprihvatljivo ponašanje u društvu.

Antisocijalni poremećaj ličnosti (eng. ASPD) nije najbolja oznaka za dugogodišnji obrazac ponašanja koji on opisuje. Antisocijalan ne znači stidljiv, povučen, odvojen, usamljen ili tih. „Društveno“ u antisocijalnom se odnosi na društvene norme i pravila. Pojedinci sa antisocijalnim poremećajem ličnosti nemaju obzira prema pravilima, normama i zakonima društva. Ovaj poremećaj ponašanja je i pre bio opisivan oznakom ASPD, odnosno opisan terminima „psihopata“ ili „sociopata“.

Online psiholog

Postoje neki konceptualni problemi sa konstrukcijom antisocijalni poremećaj ličnosti u vezi sa njegovom oznakom. Međutim pošto je obrazac ponašanja opisan ovim terminom, često dovođen u vezu „psihopata“, neki mogu izjednačiti dijagnozu sa njenim najekstremnijim slučajevima (npr. serijske ubice i slično).

S druge strane, oznaka “sociopata” takođe dozvoljava konceptualizaciju dugogodišnjeg obrasca ponašanja na donjem kraju spektra psihopatologije, tj. sociopatije niskog nivoa. Knjige o pop psihologiji iskušavaju navodne kupce obećanjem da će otkriti ključne trikove za uočavanje ili identifikaciju psihopata, sugerišući da su svuda oko nas. Ovo gledište rizikuje u generalizaciji da se samo zli i sebični ljudi klasifikuju kao psihopate ili antisocijalni ljudi. Verovali ili ne to ne mora da bude slučaj, psihopate mogu savršeno imitirati emocije, isto koliko i sociopate mogu voditi život van kriminalnih delatonosti radeći nešto za šta nikada ne biste rekli da bi radio sociopata. Slučajevi variraju od čoveka do čoveka, te tako možemo upoznati ljude koji se doimaju kao sasvim normalni ljudi dok su istinski zapravo psihopate – koje vas verovatno neće ubiti, jer nije ni svaki psihopata ubica iako je veći stepen verovatnoće da može biti ubica.

Antisocijalni poremećaj ličnosti u Američkom dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-IV/5)

DSM definicija antisocijalnog poremećaja ličnosti podrazumeva da pacijent ima dugogodišnji obrazac „nepoštovanja prava drugih“ koji se manifestuje u tri ili više od sledećih faktora: (a) hronično laganje, (b) neodgovornost, (c) impulsivnost, (d) okrutnost bez kajanja, (e) kršenje zakona, (f) bezobzirno zanemarivanje sigurnosti sebe ili drugih i/ili (f) fizičko obračunavanje.

Klinička razmatranja i kritike

Psihijatrijska dijagnostička evaluacija antisocijalnog poremećaja ličnosti zahteva od ispitanika u anketama da dobije informacije u vezi sa učestalošću ponašanja koja su bila predikat za hapšenje, na primer, pitanjem „koliko puta ste izvršili krivično delo u poslednjih pet godina (ili između 15. godine i starosti u vreme procene)?” Pored toga, za postavljanje dijagnoze ASPD-a takođe je potrebno da anketar proceni istoriju poremećaja ponašanja sa početkom pre 15 godina tako što će postavljati konkretna pitanja o učestalosti određenih antisocijalnih faktora i načina ponašanja, na primer, „koliko puta ste pobegli iz škole pre svoje 15. godine?“

Dijagnoza antisocijalnog poremećaja ličnosti zahteva od kliničara ili istraživača da ispita i istražuje odgovore „da“ ili „ne“ podsticanjem konkretnih primera i razrade. Medicinski kartoni i hapšenja mogu biti od pomoći u potvrđivanju istorije ponavljanog nezakonitog ponašanja i nedoličnog ponašanja u detinjstvu. Glavna kritika za dijagnostifikaciju ovog poremećaja je to da veliki broj zatvorenika ispunjava kriterijume za to. Sporno je uopšte da li je to poremećaj ličnosti ili poremećaj odnosa prema moralu i zajednici u kojoj neko živi.

Prediktori antisocijalnog poremećaja ličnosti u detinjstvu (ASPD)

Jedan od uslova za dijagnozu antisocijalnog poremećaja ličnosti kod osoba starijih od 15 godina je da imaju istoriju onoga što je označeno kao „poremećaj ponašanja“ sa početkom pre 15 godine života. Atisocijalni poremećaji i poremećaj ponašanja su eksternalizujući poremećaji – tj. prikazi patološkog obilika negativnog obrasca ponašanja pre nego unutrašnje duševne patnje.

Oba se mogu opisati kao poremećaji savesnosti – to jest, posedovanje niskog nivoa ove osobine, jednog od pet glavnih faktora koji definišu ličnost. Shodno tome, kao dete, osoba sa ovim poremećajem često ima istoriju boravka van kuće iako mu roditelji to nisu dozvolili. Kao deca, pojedinci sa antisocijalnim poremećajem ličnosti često imaju istoriju preskakanja časova u školi, izbegavanje škole ili bežanja od kuće.

Odrasla osoba sa ovim poremećajem je često bila dete koje je pretilo ili gađalo ili na bilo koji drugi način maltretiralo drugu decu i započinjalo fizičke obračune. Štaviše, osobe sa teškim oblikom antisocijalnog poremećaja ličnosti često imaju istoriju povređivanja životinja, prisiljavanja partnerki na seks, oštećenja imovine ili podmetanja požara. Drugi prediktori ovog poremećaja u detinjstvu uključuju upadanje u nevolje zbog laganja, kršenja obećanja i pretnji drugima da dobili ono što žele, kao i kriminalnih aktivnosti u mladosti poput provala ili sitnih razbojništava.

Narativni opis antisocijalnog poremećaja ličnosti

Pojedinci sa ovim poremećajem mogu imati istoriju selidbe sa jednog mesta na drugo, a da ne znaju koliko dugo će ostati ili kuda će ići dalje. Pojedinci sa antisocijalnim poremećajem ličnosti obično imaju prošlost u kojoj su napustili posao ili dali otkaz bez posebnog plana.

Oni su hronično neodgovorni i često krše datu reč.
Oni preferiraju visokorizične rekreativne aktivnosti, poput prebrze vožnje automobilima, i možda imaju reputaciju da su hrabri. Pored toga, osobe sa antisocijalnim poremećajem ličnosti mogu se suočiti sa negativnim posledicama zbog svojeg rizičnog ponašanja na radnom mestu, kao što je ukoravanje ili niz drugih disciplinskih mera.

Osobe sa antisocijalnim poremećajem ličnosti često imaju u svojoj životnoj istoriju krađe, iznude, ucene, pronevere, prodaje droge, prodaje ukradene imovine, pranje novca, prodaja tela za novac ili drugih oblika ponašanja koja bi mogla biti osnova za hapšenje. Pojedinci sa ovim poremećajem su poznati po tome što ne plaćaju račune ili po tome što neispunjavaju druge finansijske obaveze – na primer, ne plaćaju izvođačima koji su završili svoj posao. Ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti obično su bili u nevolji zbog svog hroničnog kašnjenja ili odsustva iz škole ili posla i poznati su po tome što nesmotreno troše mnogo novca. Ovakva osoba hronično upada u nevolje jer nije planirala unapred ono što želi da učini.

Online psiholog

Osnovna karakteristika ljudi sa ovim poremećajem je sposobnost da sa lakoćom lažu kada to služi njihovim ciljevima. Često će se desiti da koriste i lažna imena ili pseudonime i razvijaju šeme da prevare ljude kako bi dobili ono što žele (na primer, nude lažnu diplomu u zamenu za novac). Pojedinci sa poremećajem u ponašanju nikada ne osećaju kajanje ili krivicu zbog kršenja prava drugih.

Oni izražavaju ravnodušnost prema nanošenju štete drugima i obično smatraju da su njihovi postupci opravdani datom situacijom. Štaviše, osobe sa anskioznim poremećajem ličnosti pokazuju impulsivnost—rizično ponašanje koje je navodno samodestruktivno. Takvi pojedinci se na primer mogu kockati u više novca nego što to mogu sebi priuštiti da izgube. Često mogu imati veze za jednu noć koje uključuju nebezbedni seks.

Takvi ljudi često zloupotrebljavaju ili pate od zavisnosti od droge i/ili alkohola. Pojedinci sa ovim poremećajem takođe mogu imati naviku da jedu preko mere, odnosno do momenta prejedanja. Druga rizična, samodestruktivna ponašanja antisocijalnog ponašanja uključuju krađe ili periodično upuštanje u tuče ili napade.

Kako smo već rekli, mahom ovaj poremećaj može uticati na čoveka u smislu da će ako je odrastao u određenim okolnostima ili u određenom kraju grada gde je na primer stopa kriminala veća – i sam on postati kriminalac. Možda i jedna od najboljih TV serija u istoriji televizije Porodica Soprano upravo se bavi ovim poremećajem u kontekstu glavnog lika gangstera Tonija Soprano koji pati od anksioznih napada ali i od antisocijalnog poremećaja ličnosti. Ova serija na savršen način prikazuje kako ovaj poremećaj utiče na čoveka koji je duboko skliznuo u kriminal i više ne oseća nikakvo kajanje za svoje antisocijalno ponašanje.

Dakle sledeći put kada se budete susreli sa termin asocijalan, pokušajte da ga zamenite sa terminom povučen ili tih čovek – jer asocijalan ili antisocijalan znači nešto sasvim drugo.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Lena Banjac

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama lena banjac ZAKAŽITE SEANSU banjac.lena1@gmail.com Viber +381645321212 WhatsApp +381645321212 lena banjac Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Master psiholog – razvojno

Pročitaj više »