Pojedinci mogu sami da rade na rešavanju paranoje tako što će napraviti određene promene u načinu života. Neko sa paranojom treba da:

• Izbegava rekreativno korišćenje droga i alkohola, jer mogu da izazovu paranoično razmišljanje…takođe mogu biti izuzetno kontraproduktivni ukoliko se koriste sa lekovima.
• Daje prednost dovoljnom odmoru svake noći – jer studije pokazuju da nesanica može izazvati paranoju. Dobra rutiniranost u vezi sna može pomoći pojedincima da lakše zaspu čak i kada imaju probleme koje izaziva poremećaj kakav je paranoja.
• Stvori naviku meditacije i pojačane pažnje – Ove prakse mogu smanjiti bilo kakvu brigu ili stres koji doprinosi paranoji. Oni takođe mogu pomoći osobi da pronađe uravnoteženiju perspektivu o svojoj situaciji.
• Vodi dnevnik da bi pratila razvoj paranoje tokom vremena – Osoba može zapisati svoje brige, oceniti ih i identifikovati okidače. Takođe bi mogli da navedu dokaze za ili protiv paranoje kako bi utvrdili da li ona potiče od racionalne ili iracionalne misli.

Ljudi sa ozbiljnijom dijagnozom paranoje mogu se boriti da sprovedu ove promene u načinu života. Na primer, neko ko vodi dnevnik može postati paranoičan zbog toga što drugi čitaju njihove beleške. Pojedinci će možda želeti da praktikuju ove strategije suočavanja pod vođstvom terapeuta kako bi se osiguralo da se efikasno koriste u sprečavanju simptoma, a ne u njihovom pojačavanju.

Važno je napomenuti da same promene u načinu života ne mogu izlečiti paranoju. Samo stručnjak za mentalno zdravlje može da leči simptome paranoje na efikasan način – sve ostalo može biti vrlo teško i vrlo rizično.