Psihijatar za paranoju – psiholog za paranoju – Kako se leči paranoja?

Paranoja je verovanje ili strah da će se nešto loše dogoditi ili da se nešto loše već dešava. Ovo uverenje često nema objektivnog dokaza koji bi ga podržali i može opstati uprkos kontradiktornim dokazima da se na primer ništa loše ne dešava. Zbog izolacione prirode paranoje, može proći mnogo vremena pre nego što neko ko pati od paranoje ne prizna sebi, a onda i drugima da su njihovi simptomi mentalni problem.

Neko ko je spreman da potraži pomoć za paranoju može imati koristi ako kontaktira stručnjaka za mentalno zdravlje. Tokom lečenja, osoba može koristiti kombinaciju terapije, lekova i promena načina života. Uz strpljenje i poverenje, pojedinac može smanjiti simptome paranoje.

Online psiholog

TERAPIJA ZA PARANOJU

Prvi cilj terapeuta je često uspostavljanje poverenja sa osobom koju muči poremećaj kao što je paranoja. Da bi terapija bila uspešna, osoba mora verovati terapeutu da pruži pomoć, a ne štetu. Pošto su defanzivnost i sumnja često deo paranoje, izgradnja poverenja će verovatno biti postepen process – odnosno process koji će zahtevati mnogo vremena (naravno u zavisnosti ozbiljnosti razvoja poremećaja).

U terapiji, pojedinci obično rade na izgradnji životnih veština, uključujući:

  • Komunikacijske veštine, da izraze svoje strahove na bliži i jednostavniji način.
  • Veštine opuštanja, za smanjenje anksioznosti izazvane paranoidnim mislima.
  • Veštine svesnosti, za identifikaciju i izbegavanje pokretača koji mogu izazvati paranoju.

Terapije razgovorom se često koriste za lečenje paranoje. Na primer, psihodinamski terapeut može pokazati osobi kako njene nesvesne emocije mogu doprineti paranoji. U porodičnoj terapiji, pa čak i psihonalitičkoj, osoba može naučiti kako je njena porodica uticala na njihov trenutni život.

Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT / CBT) je posebno uobičajen tretman za paranoju. Kognitivno bihejvioralna terapija istražuje kako paranoidne misli mogu uticati na nečije ponašanje. KBT omogućava i terapeutu i osobi na terapiji da ispitaju paranoično ponašanje, umesto da daju terapeutu sav prostor za rasuđivanje – u ovoj terapiji kao svoj terapeut na neki način utiče i sam pacijent.

LEKOVI ZA PARANOJU

U zavisnosti od težine simptoma paranoje kod pojedinca, uz terapiju se mogu propisati i psihotropni lekovi. Antipsihotici mogu učiniti da se paranoidne deluzije osećaju manje pretećim ili opasnim po pojedinca sa poremećajem ili da se pojavljuju ređe. Međutim, oni su tipično rezervisani za dijagnozu paranoidne šizofrenije ili deluzionalnog poremećaja.

Pošto su ljudi sa paranojom često sumnjičavi prema drugima, možda se neće pridržavati režima uzimanja lekova. Oni mogu da ne veruju svom lekaru koji ih propisuje ili veruju da je lek otrov. Jedna studija o paranoidnoj šizofreniji pokazala je da je manja verovatnoća da će ljudi uzimati lekove ako imaju negativan pogled na lekove uopšte. Usklađenost je takođe bila manja ako je osoba imala poteškoća da prepozna svoje simptome – što je i logično, jer suštinski neko sa paranojom ne veruje da je paranoičan…on veruje da je njegov strah opravdan.

BARIJERE U LEČENJU PARANOJE

Pojedinci sa paranojom možda nerado zatraže lečenje. Oni sa blagom ili umerenom paranojom mogu shvatiti da njihove misli nemaju mnogo osnova u stvarnosti. Ipak, oni mogu da brinu o stigmi ili osećaju da njihovi strahovi nisu dovoljno jaki za terapiju.

Ljudi sa ozbiljnijom paranojom možda ne shvataju da su njihovi simptomi uopšte bilo kakav problem. Možda imaju problema da veruju terapeutu dovoljno da prenesu svoje misli i iskustva. U nekim slučajevima, pojedinac koji doživljava paranoju može verovati da je terapeut deo pretnje ili zavere protiv njih.

Neki pojedinci mogu biti spremniji da probaju terapiju ako su u pratnji voljene osobe. Poznavanje njihove dijagnoze takođe može poboljšati usklađenost. Iako ljudi sa paranojom u početku mogu biti sumnjičavi prema svom terapeutu, poverenje se vremenom može izgraditi. Kako se simptomi paranoje smanjuju, pojedinci će verovatno biti spremniji da učestvuju u terapiji.

SAMOPOMOĆ PARANOJI

Pojedinci mogu sami da rade na rešavanju paranoje tako što će napraviti određene promene u načinu života. Neko sa paranojom treba da:

  • Izbegava rekreativno korišćenje droga i alkohola, jer mogu da izazovu paranoično razmišljanje…takođe mogu biti izuzetno kontraproduktivni ukoliko se koriste sa lekovima.
  • Daje prednost dovoljnom odmoru svake noći – jer studije pokazuju da nesanica može izazvati paranoju. Dobra rutiniranost u vezi sna može pomoći pojedincima da lakše zaspu čak i kada imaju probleme koje izaziva poremećaj kakav je paranoja.
  • Stvori naviku meditacije i pojačane pažnje – Ove prakse mogu smanjiti bilo kakvu brigu ili stres koji doprinosi paranoji. Oni takođe mogu pomoći osobi da pronađe uravnoteženiju perspektivu o svojoj situaciji.
  • Vodi dnevnik da bi pratila razvoj paranoje tokom vremena – Osoba može zapisati svoje brige, oceniti ih i identifikovati okidače. Takođe bi mogli da navedu dokaze za ili protiv paranoje kako bi utvrdili da li ona potiče od racionalne ili iracionalne misli.

Ljudi sa ozbiljnijom dijagnozom paranoje mogu se boriti da sprovedu ove promene u načinu života. Na primer, neko ko vodi dnevnik može postati paranoičan zbog toga što drugi čitaju njihove beleške. Pojedinci će možda želeti da praktikuju ove strategije suočavanja pod vođstvom terapeuta kako bi se osiguralo da se efikasno koriste u sprečavanju simptoma, a ne u njihovom pojačavanju.

Važno je napomenuti da same promene u načinu života ne mogu izlečiti paranoju. Samo stručnjak za mentalno zdravlje može da leči simptome paranoje na efikasan način – sve ostalo može biti vrlo teško i vrlo rizično.

Online psiholog

PARANOJA U VEZI

Bračna paranoja obično vodi pojedinca u to da doživi osećanja ekstremne ljubomore zbog percipirane nevere. Osoba obično nema osnova za svoju sumnju. Ako imaju „dokaze“, to će često biti bezopasan događaj kao što je osmeh strancu na ulici. Ponekad nije u pitanju prava paranoja nego je ta osoba iskusila neverstvo sa prethodnim partnerom i projektuje svoju nesigurnost na novu vezu.

Ljubomorna osoba može uhoditi svog partnera ili ga stalno optuživati ​​za prevaru – iako nema osnova za tako nešto. Ovo ponašanje često značajno opterećuje vezu. U stvari, to može samo oterati samog partnera kog se pojedinac plašio da će izgubiti.

Optuženi partner se može osećati povređeno što mu ljubavnik neće verovati. Oni mogu kriviti sebe što su „provocirali“ ljubomoru. Međutim, koliko god optuženi partner negira neverstvo, teško da će promeniti paranoične misli drugog partnera. Bračna paranoja može da traje čak i kada svi dokazi upućuju na nevinost.

Ako vaš partner ima bračnu paranoju, možete pomoći svojoj voljenoj osobi na sledeći način:

Smanjivanje stresa: Stres često pogoršava paranoične misli. Možete pomoći svom partneru tako što ćete se pobrinuti da ima uravnoteženu ishranu i da dovoljno spava.

Izbegavanje defanzivnosti: Možda ćete biti ljuti zbog lažnih optužbi vašeg ljubavnika, razumljivo. Iako može biti teško, pokušajte da zapamtite da paranoja potiče od straha i nesigurnosti vaše voljene osobe. To što ste meta paranoje ne znači da ste loša osoba.

Trudite se da budete jednostavni: Kada objašnjavate svoju stranu priče, verovatno želite da se držite osnovnih činjenica. Previše detalja može preplaviti vašu voljenu osobu i dovesti do uverenja da „nešto krijete“.

Dobijanje podrške: Vaš partner može pokušati da vas izoluje, verujući da će to smanjiti njihove paranoične misli. Ipak, svim ljudima je potrebna emocionalna podrška za sopstveno dobro. Prijatelji i porodica mogu vam ponuditi značajno oslobađanje od stresa. Pomoć možete pronaći i tako što ćete prisustvovati terapiji za parove sa svojim partnerom.

Podsticanje vašeg partnera da ode na lečenje: Osoba sa paranojom može nerado da ide na terapiju. Zato ćete možda želeti da prisustvujete sastancima sa njima kako biste bili sigurni da idu na terapiju. Paranoična osoba nema poverenja ni u koga, stoga će na samom početku biti teško da ih ubedite da veruju svom terapeutu – najbolje bi bilo da odlazite zajedno sa njim ili sa njom.

Osobi koja ima paranoju može biti teško da održi zdrav odnos dok se stanje ne leči. No, nisu oni krivi što imaju psihički problem. Međutim, ni vi niste odgovorni za njihovo ponašanje. Ako se ikada budete osećali ugroženo ili zlostavljano, možete pozvati hitnu pomoć ili kontaktirati policiju. Policiju kontaktirajte samo u slučaju da se osećate fizički ugroženo. Takve stvari koliko god ljudi mislili da su česte, zapravo uopšte nisu. Paranoičan čovek ne mora nužno biti agresivan kako je to najčešće prikazano u filmovima, najčešće paranoju kod tih ljudi većina drugih i ne uspe da primeti ukoliko paranoja nije intenzivna.

Međutim slučajevi u kojima se desilo da je paranoičan čovek postao agresivan, uglavnom jesu produkt nedostatka lečenja. Zato uvek budite u pripravnosti na znake da je stanje postalo gore i da bi se nešto loše moglo desiti ukoliko se osoba ne leči.

Naš sajt vam nudi mogućnost korišćenja online psihologa ili psihoterapeuta. U slučaju paranoje možete zatražiti ličnu seansu kako biste se posavetovali sa našim psiholozima ili psihoterapeutima. Kontakt možete takođe pronaći na našem sajtu i na taj način se dogovoriti o željenoj online platformi preko koje želite vašu seansu.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Lena Banjac

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama lena banjac ZAKAŽITE SEANSU banjac.lena1@gmail.com Viber +381645321212 WhatsApp +381645321212 lena banjac Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Master psiholog – razvojno

Pročitaj više »