Zbog osećaja nevolje i stigme, mnogi pojedinci sa rodnom disforijom postaju socijalno izolovani ili odbačeni, što može doprineti niskom samopoštovanju i može dovesti do averzije prema školi ili čak odustajanja.

U nekim slučajevima rodne disforije, poremećaj može biti toliko raširen da se mentalni život pojedinca vrti oko aktivnosti koje umanjuju rodnu nevolju. Ove osobe mogu biti zaokupljene svojim izgledom, posebno pre ili u ranoj fazi spoznavanja sebe. Odnosi sa članovima porodice takođe mogu biti ozbiljno narušeni, posebno u slučajevima kada članovi porodice imaju negativne ili stigmatizujuće stavove o transrodnim ili rodno nesaglasnim osobama.

Samoubilačke ideje i konzumiranje psihoaktivnih relativno su česti među onima koji imaju rodnu disforiju. Nakon što se dogodi polna tranzicija, rizik od samoubistva može potrajati, u zavisnosti od prilagođavanja pojedinca. Deca sa rodnom disforijom mogu manifestovati povišenu anksioznost ili simptome depresije. Odrasli mogu pokazivati i anksioznost i simptome depresije takođe.

Polna disforija zabeležena je u mnogim zemljama i kulturama, a neskladnosti između pola i željenog pola postoje u ljudskom društvu hiljadama godina. Stepen patnje koji doživljava neko sa rodnom disforijom je značajan i pojedinci se mnogo bolje snalaze ako su u okruženju koje ih podržava, ako im je dozvoljeno da izraze svoj rod na način koji im odgovara i ako im se pruži znanje da, ako je potrebno, postoje tretmani kako bi smanjili osećaj neskladnosti koju osećaju.