Afektivni bipolarni poremećaj
Bipolarni poremećaj, poznat i kao bipolarni afektivni poremećaj i, ređe, kao manična depresija, je mentalno zdravstveno stanje koje uzrokuje dramatične promene raspoloženja koje utiču na sposobnost ljudi da izvršavaju svakodnevne zadatke i da normalno funkcionišu kroz život.
Karakterišu ga ozbiljne promene raspoloženja između dva ekstrema, depresije i manije koje traju nekoliko nedelja ili nekoliko meseci. Ove promene raspoloženja su ekstremnije od onih koje doživljava većina ljudi tokom ovakvih stanja.
Online psiholog
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, bipolarni poremećaj trenutno pogađa 60 miliona ljudi širom sveta.
Bipolarni poremećaj podjednako pogađa i muškarce i žene. Najčešće su simptomi bipolarnog poremećaja počinju tokom kasne tinejdžerske ili rane odrasle dobi kod pacijenata, ali deca i stariji ili odrasli takođe mogu razviti bipolarni poremećaj tokom života.
Ne postoji poznati lek za bipolarni poremećaj. Ljudi sa tim stanjem će verovatno iskusiti više posledica tokom svog života uzrokovanih ovim stanje. Ako se ne leči, može biti vrlo jak remetilački faktor kada je reč o dnevnim obavezama i potencijalno može dovesti do hospitalizacije, pa čak i samoubistva kod nekih pacijenata. Međutim, postoje efikasni tretmani koji mogu smanjiti učestalost i ozbiljnost promena raspoloženja uzrokovanih ovim poremećajem.
Problemi sa zloupotrebom psihoaktivnih supstanci su česti među ljudima sa bipolarnim poremećajem. Među onima koji imaju to stanje, približno 42 procenta takođe zloupotrebljava alkohol, 20 procenata takođe koristi kanabis i 17 procenata takođe zloupotrebljava druge ilegalne supstance, odnosno narkotike.
Osobe sa bipolarnim poremećajem mogu misliti da će alkoholom ili drogama ublažite agresivne simptome ovog poremećaja i pribegavaju im kako bi olakšali sebi nevolje uzrokovane tim poremećajem. Međutim, zloupotreba alkohola i droga može imati ozbiljne socijalne i zdravstvene posledice po pacijenta sa ovim poremećajem.
Simptomi
Ljudi sa bipolarnim poremećajem doživljavaju promene raspoloženja između dva ekstrema, manije i depresije koje traju po nekoliko meseci. Za više informacija, pročitajte i druge tekstove na našem sajtu o ovoj temi.
Ako mislite da vi ili neko koga znate možda pati od ovog stanja, javite se svom psihologu ili psihoterapetu. Takođe naš sajt vam nudi usluge online psihologa čiji kontakt možete pronaći na našem sajtu.
Manija
Manične epizode mogu da izgledaju kao dobro stanje, kao stanje u kom imate neobične velike rezerve energije. Međutim, manična faza bipolarnog poremećaja može dovesti do toga da ljudi izgube dodir sa stvarnošću i sa onim kako se drugi osećaju. Posle manične epizode, ljudi se mogu osećati posramljeno ili posramljeno zbog svog ponašanja i biti nesposobni da upravljaju planovima koji su napravljeni tokom doživljavanja manične epizode.
Hipomanija
Simptomi hipomanije su slični maniji, ali manje ekstremni. Epizode hipomanije traju nekoliko dana, a ne po nekoliko nedelja ili meseci, kao što je uobičajeno za maniju. Neobično je imati psihotične simptome sa hipomanijom. Međutim i hipomanija može biti znak za alarm kada je u pitanju vaše mentalno zdravlje. Informišite se o ovom obolenju i pokušajte da potražite stručnu pomoć kada primetite znake hipomanije u svom ponašanju.
Depresija
Tokom epizode depresije, osoba se može osećati vrlo utučenom, bezvrednom ili emotivnom. To potencijalno može dovesti do suicidnih misli ili čak i do pokušaja samoubistva.
Periodi ekstremno lošeg raspoloženja ili depresije mogu trajati najmanje dve nedelje, sa simptomima koji ometaju svakodnevni život.
Kontrast između „maksimuma“ manije ili hipomanije može učiniti epizodu depresije još težom za suočavanje.
Online psiholog
Psihološki tretmani bipolarnog poremećaja
Između epizoda manije ili hipomanije i depresije, kognitivno bihevioralna terapija ili psihoterapija mogu pomoći u lečenju. Psihoterapija se obično odvija u seansama od jednog sata tokom perioda od nekoliko meseci.
Kognitivna bihejvioralna terapija
Kognitivna bihevioralna terapija je oblik govorne terapije koja se fokusira na to kako misli i uverenja utiču na osećanja i ponašanje kod pacijenta. Kognitivna bihevioralna terapija ima za cilj da uči svoje učesnike da se snalaze u prepoznavanju i rešavanju problema koje imaju.
Za ljude sa bipolarnim poremećajem, ova terapija može pomoći u poboljšanju svesti o ponašanju, usklađenosti sa planovima lečenja i svakodnevnim veštinama suočavanja sa svojim poremećajem. Kada se koristi zajedno sa lekovima, studija 19 randomiziranih kontrolnih ispitivanja otkrila je da je ovakav vid terapije efikasan u smanjenju stope recidiva i težine simptoma kod bipolarnog poremećaja.
Samonadgledanje
Učenje prepoznavanja znakova raspoloženja koje izmiče kontroli je važan korak u upravljanju bipolarnim poremećajem. Prepoznavanje ranih znakova može dovesti do intervencije i sprečiti pune epizode manije i depresije i izbeći potencijalnu hospitalizaciju.
Vođenje dnevnika o vašem raspoloženju, može biti korisno za praćenje dugoročnih promena raspoloženja, kao i mogućih okidača za promenu raspoloženja. Ovakva stvar može biti izuzetno korisna i vama ali i psihologu ili psihijatru kada budete odlučili da potražite pomoć.
Drugi oblici psihoterapije za bipolarni poremećaj
Psihoedukacija može da pomogne pružanjem većeg broja informacija o bipolarnom poremećaju osobi sa tim stanjem, kao i njenoj porodici i prijateljima.
Vođena od strane terapeuta, grupna psihoedukacija okuplja ljude sa sličnim iskustvima da bi razmenili znanje o tome kako bipolarni poremećaj može uticati na ponašanje i kako upravljati simptomima ovog poremećaja.
Porodična terapija može pomoći zajedničkim porodičnim radom na jačanju odnosa, prepoznavanju rizika i razvoju veština podrške kod svakog člana porodice.
Samopomoć u lečenju bipolarnog poremećaja
Pored praćenja svakodnevnog ponašanja za znakove promena raspoloženja, znanje stečeno takvim praćenjem može se koristiti i za izbegavanje pokretanja epizode manije ili depresije.
Može vam pomoći da se nekome konačno otvorite i poverite. Bliski odnosi sa ljudima koji razumeju vaše stanje i pojedinačno iskustvo i okidačke za eskalaciju promene raspoloženja, mogu biti korisni kao mreža za podršku. Vrlo je bitno da osoba koja pati od ovakvog vida poremećaja, oko sebe nailazi na razumevanje i podršku od strane svojih prijatelja, članova porodice i okoline. U suprotnom svaki vid diskriminacije jačeg intenziteta može proizvesti nenadoknadive mentalne posledice, depresiju, promene raspoloženja, suicidne misli, pa čak i sam suicid.
Previše aktivnosti može pokrenuti maničnu epizodu, pa je korisno održavati ravnotežu između posla i slobodnih aktivnosti, i opuštanja i zabave.
Stres i bipolarni poremećaj
Stres je čest i uobičajeni pokretač ovog poremećaja i promena raspoloženja kod pacijenata sa ovim poremećajem. Za osobe sa ovim poremećajem se najčešće preporučuje da izbegavaju visoko stresne situacije i stresna zanimanja. Međutim, nije moguće izbeći svaki stres, pa bi korisno sredstvo moglo biti i učenje tehnika opuštanja ili savetovanje o rešavanju stresa od kvalifikovanog terapeuta.
Naš sajt vam nudi pomoć u vidu online psihologa kojem se možete obratiti za savet. Kontakt našeg online psihologa možete pronaći na našem sajtu.
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Naši Psiholozi
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant