Zavisnost od društvenih mreža

Proveravanje i listanje društvenih mreža postalo je sve popularnija aktivnost u poslednjoj deceniji. Iako većina ljudi koristi društvene mreže bez problema, postoji mali procenat korisnika koji postaju zavisni od društvenih mreža i učestvuju u prekomernoj ili kompulsivnoj upotrebi. U stvari, psiholozi procenjuju da čak 5 do 10% Amerikanaca danas ispunjava kriterijume za zavisnost od društvenih mreža. Zavisnost od društvenih mreža je zavisnost od ponašanja koja se karakteriše kao preterana zainteresvoanost ili zabrinutost za to šta se dešava na društvenim mrežama, vođena nekontroliranom željom da se prijavite na društvene mreže ili da ih koristite, i da tome posvećujete toliko vremena i truda da to počinje narušava druge važne životne oblasti.

Upotreba društvenih mreža koja izaziva zavisnost će izgledati kao bilo koji drugi poremećaj upotrebe supstanci i može uključivati modifikaciju raspoloženja (tj. angažovanje na društvenim mrežama dovodi do povoljne promene emocionalnih stanja), istaknutost (tj. bihejvioralna, kognitivna i emocionalna preokupacija društvenim mrežama), tolerancija (tj. sve veća upotreba društvenih mreža tokom vremena), simptomi odvikavanja (tj. doživljavanje neprijatnih fizičkih i emocionalnih simptoma kada je upotreba društvenih mreža ograničena ili zaustavljena), konflikt (tj., međuljudski problemi nastaju zbog upotrebe društvenih mreža) , i recidiv (tj., zavisnici se brzo vraćaju na svoju prekomernu upotrebu društvenih mreža nakon perioda apstinencije).

Online psiholog

Fenomen zavisnosti od društvenih mreža može se u velikoj meri pripisati društvenom okruženju koje izaziva dopamin, a koje sajtovi društvenih mreža pružaju. Platforme društvenih mreža kao što su Facebook, Snapchat i Instagram proizvode iste neuronske procese koji su uzrokovani na primer kockanjem i rekreativnim krošićenjem droga kako bi potrošači što više koristili njihove proizvode. Studije su pokazale da stalni tok retvitova, lajkova i deljenja sa ovih sajtova uzrokuje da oblast nagrađivanja mozga pokrene istu vrstu hemijske reakcije koja se javlja i prilikom upotrebe droga kao što je npr. kokain. U stvari, neuronaučnici su uporedili interakciju na društvenim mrežama sa špricem dopamina koji se ubrizgava direktno u sistem.

Kako društveni mediji utiču na mozak

Zbog efekta koji ima na mozak, društvene mreže stvaraju zavisnost i fizički i psihički. Prema novoj studiji Univerziteta Harvard, samootkrivanje na društvenim mrežama osvetljava isti deo mozga koji se takođe aktivira kada se uzima supstanca koja izaziva zavisnost. Područje takozvanog nagrađivanja u mozgu i njegovi putevi hemijskih glasnika utiču na odluke i senzacije. Kada neko doživi nešto korisno ili koristi supstancu koja izaziva zavisnost, neuroni u glavnim delovima mozga koji proizvode dopamin se aktiviraju i nivoi dopamina rastu. Stoga mozak dobija „nagradu“ i povezuje drogu ili aktivnost sa pozitivnim pojačanjem.

Ovo je vidljivo u korišćenju društvenih mreža; kada pojedinac dobije obaveštenje, kao što je lajk ili pominjanje, mozak prima nalet dopamina i šalje ga u mozak putem nagrađivanja, uzrokujući da osoba oseća zadovoljstvo. Društveni mreže pružaju beskrajnu količinu trenutnih nagrada u vidu pažnje drugih za relativno minimalan trud. Mozak se ponovo povezuje kroz ovo pozitivno pojačanje, čineći jačom želju za lajkovima, retvitovanjima i reakcijama.

Još jedan trajni faktor zavisnosti od društvenih mreža je činjenica da su centri nagrađivanja u mozgu najaktivniji kada ljudi govore o sebi. U nevirtuelnom svetu, procenjuje se da ljudi govore o sebi oko 30 do 40% vremena; međutim, društvene mreže se svode na pokazivanje nečijeg života i dostignuća – tako da ljudi govore o sebi u neverovatnih 80% vremena provedenih na društvenim mrežama. Kada osoba objavi sliku, može dobiti pozitivnu društvenu povratnu informaciju, koja stimuliše mozak da oslobodi dopamin, nagrađujući to ponašanje i održavajući naviku stečenu putem društvenih mreža.

Upotreba društvenih mreža postaje problematična kada neko gleda na društvene mreže kao na važan mehanizam za ublažavanje stresa, usamljenosti ili depresije. Korišćenje društvenih mreža ovim pojedincima obezbeđuje stalne nagrade koje ne dobijaju u stvarnom životu, tako da se na kraju sve više bave aktivnostima na društvenim mrežama. Ova stalna upotreba na kraju dovodi do višestrukih međuljudskih problema, kao što je ignorisanje odnosa u stvarnom životu, obaveza na poslu ili u školi i fizičkog zdravlja, što onda može pogoršati nepoželjna raspoloženja pojedinca. Ovo onda dovodi do toga da se ljudi još više angažuju u negativnom obrascu ponašanju povezanim sa društvenim mrežama kao načinu ublažavanja stanja disforičnog raspoloženja. Kada korisnici društvenih mreža ponove ovaj ciklični obrazac ublažavanja nepoželjnih raspoloženja upotrebom društvenih mreža, nivo psihološke zavisnosti od društvenih mreža raste.

Prepoznavanje zavisnosti od društvenih mreža

Iako mnogi ljudi po navici koriste društvene mreže, vrlo je malo onih koji su istinski zavisni. Da biste utvrdili da li je neko u opasnosti da razvije zavisnost od društvenih mreža, postavite im ovih 6 pitanja:

  • Da li provode mnogo vremena razmišljajući o društvenim medrežama ili planiraju da koriste društvene mreže?
  • Da li osećaju potrebu da sve više koriste društvene mreže?
  • Da li koriste društvene mreže da zaborave na lične probleme?
  • Da li često pokušavaju da smanje upotrebu društvenih mreža bez uspeha?
  • Da li postaju nemirni ili uznemireni ako ne mogu da koriste društvene mreže?
  • Da li toliko koriste društvene mreže da to ima negativan uticaj na njihov posao ili studije?

„Da“ na više od 3 od ovih pitanja može ukazivati na prisustvo zavisnosti od društvenih mreža.

Digitalna detoksikacija, vremenski period tokom kojeg neko značajno smanjuje vreme provedeno u korišćenju elektronskih uređaja kao što su pametni telefoni ili računari, mogao bi biti mudra mera predostrožnosti. Ovo može uključivati jednostavne korake, kao što je isključivanje zvučnih obaveštenja i provera sajtova društvenih mreža samo jednom na sat. Ostale promene mogu uključivati periode tokom dana u kojima postoji samonametnuto vreme van ekrana, kao što je vreme obroka, ili ostavljanje telefona u posebnoj prostoriji noću kako se ne bi ometao san. Ovo omogućava ponovni fokus na društvenu interakciju u fizičkom svetu i smanjuje zavisnost od sajtova za umrežavanje.

Društveni mreže i mentalno zdravlje

Istraživanja su pokazala da postoji neosporna veza između upotrebe društvenih mreža, negativnog mentalnog zdravlja i niskog samopoštovanja. Iako platforme društvenih mreža imaju svoje prednosti, njihovo prečesto korišćenje može učiniti da se ljudi osećaju sve nesrećnije i izolovanije. Ove negativne emocionalne reakcije ne nastaju samo zbog društvenog pritiska deljenja stvari sa drugima, već i zbog poređenja materijalnih stvari i stilova života koje ovi sajtovi promovišu.

Na Instagramu i Facebooku korisnici vide odabrani sadržaj: reklame i postove koji su posebno dizajnirani da privlače korisnike na osnovu njihovih interesovanja. Korisnici mogu videti druge kako objavljuju svoje sjajne poslove, odlične i lepe partnere ili prelepe domove i zbog toga se osećaju srećno ili inspirisano. Drugi, međutim, mogu videti ove slike i osetiti ljubomoru, depresiju ili čak želju za samoubistvom zbog činjenice da njihov život nije tako „savršen“ kao oni životi koje vide na Fejsbuku ili Instagramu.

Nedavna istraživanja su pokazala da česti korisnici društvenih mreža veruju da su drugi korisnici srećniji i uspešniji od njih, posebno kada ih ne poznaju dobro u stvarnom životu. Društvene mreže olakšavaju okruženje u kojem ljudi upoređuju svoje realno offline ja sa besprekornim, filtriranim i uređenim onlajn verzijama drugih, što može biti štetno za mentalno blagostanje i percepciju sebe. Prekomerna upotreba društvenih mreža ne samo da može izazvati nesreću i opšte nezadovoljstvo životom kod korisnika, već i povećati rizik od razvoja mentalnih problema kao što su anksioznost i depresija. Stalno upoređivanje sebe sa drugima može dovesti do osećaja samosvesti ili potrebe za perfekcionizmom i redom, što se često manifestuje kao socijalni anksiozni poremećaj.

Još jedan aspekt društvene anksioznosti izazvan korišćenjem onlajn medija je strah od propuštanja stvari (čuveni FOMO), ekstremni strah od neuključenosti ili propuštanja društvenog događaja. Korisnici mogu da vide slike žurki na koje nisu pozvani, ili da vide zabavne izlete na koje nisu bili u mogućnosti da prisustvuju zbog obaveza na poslu ili u školi, i zbog toga osećaju anksioznost — ili strah da će biti zaboravljeni pošto ih nema. Strah od propuštanja stvari ili FOMO može uticati na samopoštovanje i dovesti do kompulsivne provere platformi društvenih mreža kako bi se osiguralo da pojedinac ne propušta ništa, što može izazvati probleme na radnom mestu i u učionici. Studija koju je sproveo Univerzitet Harvard otkrila je da društvene mreže imaju značajno štetan uticaj na emocionalno blagostanje hroničnih korisnika i njihove živote, negativno utičući na njihove odnose u stvarnom životu i akademska postignuća.

Ko je pod najvećim rizikom?

Procenjuje se da 27% dece koja provode 3 ili više sati dnevno na društvenim mrežama pokazuje simptome lošeg mentalnog zdravlja. Prekomerna upotreba društvenih mreža mnogo je problematičnija kod dece i mladih jer se njihov mozak i društvene veštine još uvek razvijaju. Istraživanja su pokazala da adolescenti koji uobičajeno koriste društvene mreže od malih nogu imaju ozbiljno zakržljale veštine društvene interakcije. Uprkos činjenici da korisnici komuniciraju jedni sa drugima na ovim platformama, mnoge od ovih vrsta interakcija ne moraju nužno biti dobro prevedene u stvarni svet. Studije su otkrile da su ovi pojedinci pogoršali društvenu anksioznost u grupama, veću stopu depresije, negativnu sliku o telu i sniženi nivo empatije i saosećanja prema drugima kada su ispitani.

Studija koju je sproveo Kalifornijski državni univerzitet otkrila je da osobe koje posećuju ili imaju bilo koji nalog na društvenim mrežama najmanje 58 puta nedeljno imaju 3 puta veće šanse da se osećaju društveno izolovano i depresivno u poređenju sa onima koji koriste društvene mreže manje od 9 puta nedeljno.

Stalni nalet savršeno filtriranih fotografija koje se pojavljuju na sajtovima društvenih mreža takođe može izazvati nisko samopouzdanje i poremećenu ishranu kod mladih odraslih osoba. Iako mnogi tinejdžeri znaju da njihovi vršnjaci dele samo svoje najbolje slike i trenutke na društvenim mrežama, veoma je teško izbeći poređenja. Stalno izlaganje nerealnim standardima lepote preko društvenih mreža može uticati na to kako tinejdžeri doživljavaju svoja tela. Jedna studija sa Univerziteta u Pitsburgu otkrila je korelaciju između vremena provedenog u skrolovanju kroz aplikacije društvenih mreža i negativne povratne informacije o slici tela. Oni koji su provodili više vremena na društvenim mrežama imali su 2,2 puta veći rizik od prijavljivanja zabrinutosti za ishranu i sliku tela u poređenju sa svojim vršnjacima koji su provodili manje vremena na društvenim mrežama. Sve, od fizičkog izgleda do životnih okolnosti do uočenih uspeha, korisnici pažljivo ispituju i obrađuju. Potreba za dobijanjem lajkova na društvenim mrežama može dovesti do toga da tinejdžeri ne samo promene svoj izgled već i da donesu izbore koje inače ne bi doneli, uključujući prihvatanje rizičnih izazova društvenih mreža i ispoljavanje negativnih obrazaca ponašanja.

Takmičenje za pažnju i lajkove može čak dovesti do maltretiranja na društvenim mrežama. Prozivanje, širenje glasina i uznemiravanje među adolescentima su se uvek dešavali, ali društvene mreže mladim korisnicima pružaju više mogućnosti za to nego ikada ranije. Tinejdžerke su posebno izložene riziku od sajber maltretiranja putem društvenih mreža; međutim ni dečaci nisu imuni. Pored primenjenih tehnika maltretiranja licem u lice, širenje i postavljanje eksplicitnih slika bez pristanka je oblik sajber maltretiranja koji je postao popularan poslednjih godina. Jedna četvrtina tinejdžera kaže da su im poslate eksplicitne slike koje nisu tražili, dok 7% kaže da je neko podelio njihove eksplicitne slike bez njihovog pristanka. Ova vrsta zlostavljanja, zajedno sa drugim oblicima sajber maltretiranja, dovela je do povećanja stope samoubistava među mladim odraslim osobama. Pored toga, ovi faktori su takođe doprineli razvoju povećanog nivoa anksioznosti kod tinejdžera i adolescenata.

Online psiholog

Pronađi rešenje

Dok mnogi ljudi mogu da koriste društvene mreže na dnevnoj bazi bez problema, oni koji pate od zavisnosti od društvenih mreža su zapravo opsednuti svojom potrebom da koriste i istaknu sebe na društvenim mrežama. Na sreću, stanje je veoma izlečivo i mnogi su se uspešno oporavili. Smanjenje vremena ispred ekrana je odličan način za borbu protiv problematične upotrebe društvenih mreža; međutim, ako je zavisnost preozbiljna, možda će vam trebati stručna pomoć.

Ako vam je teško da kontrolišete upotrebu društvenih mreža i mislite da ste možda zavisni, razmislite o tome zašto koristite društvene mreže i koje su prednosti i nedostaci vremena provedenog na različitim platformama do sada bile. Da parafraziramo poznati citat, raditi istu stvar iznova i iznova i očekivati drugačiji rezultat je — u najmanju ruku — nelogično. Dobra vest je sledeća: smanjenje štetne upotrebe društvenih mreža je moguće i niste sami. Svi smo zajedno u ovome – i zdrav odnos sa našim društvenim ja i našim virtuelnim ja, je više nego moguć.

Uzroci anksioznih poremećaja trenutno nisu poznati, ali verovaZa pomoć se možete obratiti i psiholozima putem našeg sajta. Sve seanse koje se organizuju putem našeg sajta obavljaju se putem online video poziva, a sve što je potrebno da učinite jeste da se obratite našim psiholozima već danas.atno uključuju kombinaciju faktora, uključujući genetske, ekološke, psihološke i razvojne probleme kod čoveka. Anksiozni poremećaji mogu se pojaviti kao nasledni u određenim porodicama, što sugeriše da kombinacija gena i stresa iz okoline mogu proizvesti ove poremećaje.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Ivana Petrović

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Ivana petrović ZAKAŽITE SEANSU ivanavpetrovic@gmail.com Viber +381653999115 WhatsApp +381653999115 Ivana petrović Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Diplomirani psiholog (Filozofski fakultet

Pročitaj više »
Psiholog

Psiholog Kristina Marković

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama kristina marković ZAKAŽITE SEANSU kristina.markovic.f3215@gmail.com Viber +381616493308 WhatsApp +381616493308 kristina marković Psiholog i Savetnik Obuke, kvalifikacije i iskustvo: Kristina

Pročitaj više »
Psiholog

Psiholog Lena Banjac

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama lena banjac ZAKAŽITE SEANSU banjac.lena1@gmail.com Viber +381645321212 WhatsApp +381645321212 lena banjac Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Master psiholog – razvojno

Pročitaj više »
Psiholog

Tijana Stojšić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Psiholog i Savetnik Kvalifikacije:

Pročitaj više »