Filofobija – strah od ljubavi ili vezivanja

Ljubav može biti jedan od najlepših i najneverovatnijih aspekata ili delova ljudskog života, ali ponekad može biti i zastrašujuće iskustvo. Dok je neka zabrinutost zbog ljubavi normalna, nekima je zastrašujuća i sama pomisao na zaljubljivanje.

Filofobija je strah od ljubavi ili emocionalnog povezivanja sa drugom osobom. Filofobija deli mnoge iste osobine kao i druge specifične fobije, posebno one fobije koje su društvene prirode i može značajno uticati na vaš život osobe koja od nje pati ako se ta osoba ne obrati stručnom licu ili ne leči svoju fobiju.

Online psiholog

Čitajte dalje naš tekst da biste saznali sve što morate znati o filofobiji, šta je uzrokuje i kako je možete prevazići.

Simptomi filofobije

Filofobija je neodoljiv i nerazuman strah od zaljubljivanja, izvan obične zabrinutosti zbog toga. Fobija je toliko intenzivna da vam ometa život.

Simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe. Mogu uključivati i emocionalne i fizičke reakcije čak i kada razmišljaju o zaljubljivanju. Takve reakcije mogu da uključuju sledeće simptome:

  • osećaj intenzivnog straha ili panike
  • izbegavanje
  • znojenje
  • ubrzan rad srca
  • otežano disanje
  • teškoće u dnevnom funkcionisanju i rutinama
  • mučnina
  • Možda ste svesni toga da je vaš strah iracionalan, ali se i dalje osećate nesposobnim da ga kontrolišete.

Filofobija nije socijalni anksiozni poremećaj, iako ljudi sa filofobijom mogu imati i socijalni anksiozni poremećaj. Poremećaj socijalne anksioznosti izaziva ekstremni strah u društvenim situacijama, ali se razlikuje od filofobije jer obuhvata niz društvenih konteksta.

Filofobija ima neke veze sa specifičnijim socijalnim poremećajima koji se javljaju kao smanjena privrženost roditeljima kod dece mlađe od 18 godina. Ovakvi poremećaji otežavaju ljudima sa poremećajem da uspostave duboke, smislene i produktivne veze sa drugima u svojoj okolini. U većem broju slučajeva ispostavilo se da je ovaj poremećaj obično rezultat traume ili zanemarivanja u detinjstvu.

Faktori rizika za razvijanje filofobije

Filofobija je takođe češća kod ljudi sa preživljenom traumom ili težim udarcima na njihovo samopouzdanja, a tako je najčešće nauka i opisuje. Osobu sa filofobijom je zapravo strah da će se preživljeni bol nekako ponoviti, a rizik da se stupi u novi odnos poput ljubavne veze nije vredan toga. Ako je neko bio duboko povređen ili napušten u detinjstvu, možda mu se ne sviđa zbližavanje sa nekim ko bi mogao učiniti isto kao neko iz njegovog prethodnog traumatičnog iskustva. Reakcija straha je izbegavanje odnosa, čime se izbegava bol. Nažalost slučaj je takav da što se više izbegava izvor straha, strah se sve više povećava.

Specifične fobije takođe mogu biti povezane sa genetikom i okruženjem. Prema nekim istraživačima, u nekim slučajevima mogu se razviti specifične fobije zbog promena u funkcionisanju mozga. Naravno specifičnim fobijama nazivamo one fobije koje su naročito retke, ovakve fobije se ne javljaju često iako suštinski svaki introvertniji pojedinac može pokazivati određene simptome ove fobije. Takođe mora se reći da se ne može svaki slučaj povučenosti posmatrati kao odraz ove fobije, ponekad je nevoljnost u stupanje novih odnosa zapravo samo odraz nečijeg karaktera koji verovatno i nema veze sa ovom fobijom. Zato se ova fobija dijagnostifikuje samo u slučajevima kada ona u mnogome ometa život pojedinca koji pati od ove fobije. Dakle samo u gotovo ekstremnim i isuviše očiglednim simptomima možemo ustanoviti da neko pati od ove specifične fobije.

Dijagnoza

Budući da filofobija nije uključena u dijagnostički i statistički priručnik (DSM) Američkog udruženja psihijatara, malo je verovatno da će vam vaš lekar dati zvaničnu dijagnozu filofobije. Ona kao izuzetno specifična i retka fobija nije nešto čemu se pridaje velika ili izuzetna pažnja s obzirom na to da se retko javlja u svom ekstremnom obliku.

Ipak, naš vam je savet da potražite psihološku pomoć ako vaš strah postane nepodnošljiv, koliko god vam i lekari govorili da je vaš strah uobičajen i da je to samo prolazna faza. Lekar ili terapeut, odnosno stručnjaci će proceniti vaše simptome, kao i vašu medicinsku, psihijatrijsku ali i društvenu pozadinu ili kontekst problema. Zapravo želimo da kažemo da ovakva stanja suštinski ne možete dijagnostifikovati sami sebi, upravo zbog specifičnosti fobije o kojoj je ovde reč. Međutim naravno možete naslutiti to koliko vaš strah šteti vašem životu i na osnovu toga potražiti stručnu pomoć.

Ako se ne leči, filofobija može povećati rizik od komplikacija, uključujući:

  • društvenu izolaciju
  • depresiju i anksiozne poremećaje
  • zloupotrebu psihoaktivnih supstanci poput droga i alkohola
  • suicidne misli, pokušaje suicida pa i samoubistvo ukoliko je reč o težim slučajevima

Lečenje

Opcije lečenja variraju u zavisnosti od težine fobije. Opcije uključuju terapiju, lekove, promene načina života ili kombinaciju svih ovih tretmana.

Online psiholog

Terapija

Terapija – posebno kognitivno – bihejvioralna terapija (CBT) – može pomoći ljudima sa filofobijom da se nose sa svojim strahom. Kognitivno – bihejvioralna terapija uključuje identifikovanje i promenu negativnih misli, verovanja i reakcija na izvor fobije. Pacijent kojem se pomaže ovom metodom zapravo uči niz različitih strategija i terapijom dobija niz različitih alata koji će mu pomoći da se obračuna sa okidačima koji uzrokuju fobiju ili panični strah od onoga čega se neko plaši.

Važno je ispitati izvor straha i istražiti bol. Kada se izvor straha dovoljno istraži, može se izvršiti određeno testiranje realnosti mogućih budućih odnosa u kojima bi pojedinac sa strahom bio povređen. U ovom kontekstu terapija bi podrazumevala određeni stepen izloženosti određenom strahu, pomoću kojeg bi se neko naučio racionalnijem prihvatanju određenih društvenih konteksta kojih se plaši.

Scenariji „šta ako“ takođe mogu biti od pomoći. Postavljajte najpre sebi pitanja kao što su:

  • Šta ako veza ne uspe?
  • Šta se sa mnom dešava dalje?
  • Da li sam još uvek dobro?

Često ova pitanja u našoj mašti i podsvesti mogu biti značajnija, veća i problemska, a to igranje sa mogućim scenarijima naše budućnosti zapravo može biti od pomoći da prevaziđemo anksioznost koju izaziva fobija. Stručnjaci pored ovoga takođe savetuju da postavite sebi neke manje ciljeve, poput toga da se jednostavno na primer javite kolegi ili koleginici, a da potom sa njima i porazgovarate o nečem neobaveznom. Na taj način možda možete sami prevaziđi ono što vas plaši, međutim ukoliko osetite da ovaj problem postaje nešto veći u takvim situacijam – javite se stručnom licu za pomoć.

Lekovi

U nekim slučajevima, lekar može prepisati antidepresive ili lekove protiv anksioznosti ako postoje drugi dijagnostički problemi sa mentalnim zdravljem kod pacijenta sa ovom fobijom. Lekovi se obično koriste u kombinaciji sa terapijom i ne bi ih trebalo uzimati na svoju ruku, jer suštinski mogu biti kontraproduktivni. Posebno u onim situacijama kada osoba zapravo i ne mora da ih uzima, ali to uplašeno čini na svoju ruku pored saveta lekara da to ne čini.

Promene načina života

Vaš lekar vam takođe može preporučiti lekove ili vidove samopomoći kao što su vežbe, tehnike opuštanja i strategije svesnosti.

Saveti za podršku nekome ko ima filofobiju

Ako neko koga poznajete ima fobiju, kao što je filofobija, može pomoći na sledeći način:

  • Shvatite da se radi o ozbiljnom strahu, čak i ako ga vi lično teško razumete.
  • Obrazujte se o fobijama.
  • Ne pritiskajte ih da rade stvari za koje nisu spremni.
  • Ohrabrite ih da traže pomoć ako se to čini prikladnim i pomozite im da pronađu tu pomoć.
  • Pitajte ih kako im možete pomoći

Izgledi za oporavak od filofobije

Fobije, poput filofobije, ponekad se mogu činiti kao nešto što je nepremostivno ili nerešivo i mogu ozbiljno uticati na život pojedinca koji od njih pati. Međutim verovali ili ne ovakve fobije se leče i mogu se prevazići uz adekvatnu pomoć. Ne moramo se zbog ovakve fobije izolovati i zatvoriti prema sveti ili prema nekom ko zapravo želi i može da nam pomogne. Ključ je zapravo u želji i volji pojedinca da se donekle i sam pobrine za svoj problem. Ukazivanje stručne pomoći što je pre moguće je ključno za prevazilaženje vaše fobije i doprinosi punom i srećnom životu.

Ukoliko osećate neke od simptoma ove fobije, međutim nemate stručnjaka za mentalnu negu u vašoj okolini, možete se obratiti psiholozima i stručnjacima čiji kontakt možete pronaći na našem sajtu i zakazati sebi online seansu.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Tijana Stojšić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Psiholog i Savetnik Kvalifikacije:

Pročitaj više »