Terapija – posebno kognitivno – bihejvioralna terapija (CBT) – može pomoći ljudima sa filofobijom da se nose sa svojim strahom. Kognitivno – bihejvioralna terapija uključuje identifikovanje i promenu negativnih misli, verovanja i reakcija na izvor fobije. Pacijent kojem se pomaže ovom metodom zapravo uči niz različitih strategija i terapijom dobija niz različitih alata koji će mu pomoći da se obračuna sa okidačima koji uzrokuju fobiju ili panični strah od onoga čega se neko plaši.

Važno je ispitati izvor straha i istražiti bol. Kada se izvor straha dovoljno istraži, može se izvršiti određeno testiranje realnosti mogućih budućih odnosa u kojima bi pojedinac sa strahom bio povređen. U ovom kontekstu terapija bi podrazumevala određeni stepen izloženosti određenom strahu, pomoću kojeg bi se neko naučio racionalnijem prihvatanju određenih društvenih konteksta kojih se plaši.

Scenariji „šta ako“ takođe mogu biti od pomoći. Postavljajte najpre sebi pitanja kao što su:

• Šta ako veza ne uspe?
• Šta se sa mnom dešava dalje?
• Da li sam još uvek dobro?

Često ova pitanja u našoj mašti i podsvesti mogu biti značajnija, veća i problemska, a to igranje sa mogućim scenarijima naše budućnosti zapravo može biti od pomoći da prevaziđemo anksioznost koju izaziva fobija. Stručnjaci pored ovoga takođe savetuju da postavite sebi neke manje ciljeve, poput toga da se jednostavno na primer javite kolegi ili koleginici, a da potom sa njima i porazgovarate o nečem neobaveznom. Na taj način možda možete sami prevaziđi ono što vas plaši, međutim ukoliko osetite da ovaj problem postaje nešto veći u takvim situacijam – javite se stručnom licu za pomoć.