Glavni cilj lečenja hipohondrije je da pomogne pacijentima da žive i funkcionišu što normalnije, čak i ako i dalje imaju simptome. Lečenje takođe ima za cilj da promeni razmišljanje i ponašanje koje dovodi do simptoma poput uznemirenosti.

Poremećaj može biti veoma težak za lečenje. To je delimično zbog činjenice da ljudi koji ga imaju odbijaju da veruju da su njihovi simptomi i nevolja rezultat mentalnih ili emocionalnih, a ne fizičkih razloga.

Lečenje poremećaja poput hipohondrije najčešće uključuje kombinaciju sledećih opcija:

Podrška: U većini slučajeva najbolji način delovanja je da osoba ostane u redovnom kontaktu sa pouzdanim zdravstvenim radnikom. Unutar ovog odnosa lekar-pacijent, lekar može nadgledati simptome i biti na oprezu u slučaju bilo kakvih promena koje mogu signalizirati stvarnu medicinsku bolest. Glavni pristup doktora će se verovatno fokusirati na uverenje i podršku osobi i sprečavanje nepotrebnih testova i tretmana. Međutim, možda će biti potrebno lečiti neke od simptoma, poput jakog bola.

Lekovi: Antidepresivi ili lekovi protiv anksioznosti se ponekad koriste ako osoba sa hipohondriojom takođe ima poremećaj raspoloženja ili anksioznost.

Psihoterapija: Psihoterapija (vrsta savetovanja), naročito kognitivna terapija, može biti korisna u promeni razmišljanja i ponašanja koja doprinose simptomima.

Terapija takođe može pomoći osobi da nauči bolje načine za rešavanje viška stresa i da poboljša svoje socijalno i radno funkcionisanje. Nažalost, većina ljudi sa ovim poremećajem poriče da postoje psihički ili emocionalni problemi, što ih čini prilično otpornim na sve metode lečenja. Ovakav poremećaj je vrlo teško izlečiti, jer osoba ima problem koji je sličan halucinaciji ili iluziju u koju ne može da prestane da veruje čak i ako ima dokaza da greši.