Kako halucinogene pečurke utiču na mozak? – Kako halucinogene gljive utiču na vaš mozak?

Kulture širom sveta su milenijumima koristile biljke i gljive sa psihodeličnim svojstvima da bi proizvele izmenjena stanja uma. Želeli su uvek nešto više od samo privremenog transformisanja stvarnosti, te su ove biljke i gljive smatrane svetim, jer su oni koji su ih uzimali često imali mistična ili religiozna iskustva.

Mnogo toga se izmenilo do danas, međutim mnogi pojedinci koji koriste psihodelične droge osećaju da one daju određenu vrstu pronicljivosti, a čini se da broj ljudi koji koriste psihodelične droge izraste u neke duhovno stabilnije ljude. Nekoliko kliničkih ispitivanja sada ispituje efekte ovih droga, dok neki gradovi i države razmatraju dekriminalizaciju „magičnih pečuraka“ koje sadrže psihotropno jedinjenje psilocibin.

Online psiholog

Dok su pod uticajem droge, korisnici obično doživljavaju promene u raspoloženju i percepciji, osećaj okeanske bezgraničnosti, radikalno izmenjeno rasuđivanje i razmišljanje, kao i zvučne i vizuelne halucinacije. Međutim, kada se akutni efekti droge smire, mnogi ljudi se osećaju kao da imaju pojačan osećaj empatije i samosvesti, zbog čega su ovi narkotici izazvali veliko interesovanje mnogih medicinskih istraživača. Iako ovo ni na koji način nije potvrda – pošto je potrebno sprovesti mnogo više istraživanja pre nego što medicina kao nauka može definitivno da kaže da su ovi narkotici efikasni – preliminarna klinička ispitivanja pokazuju da ovi naknadni efekti mogu imati terapeutske koristi i benefite, posebno za one koji se suočavaju sa egzistencijalnim problemima.

Možda neka od najperspektivnijih istraživanja psihodelika ispituju kako ti narkotici utiču na one koji su u poslednjoj fazi terminalne bolesti i doživljavaju egzistencijalne tegobe zbog predstojeće smrti. Nekoliko studija je pokazalo da su psihodelici kao što je psilocibin (aktivni sastojak „čarobnih pečuraka“) efikasni u stvaranju antidepresivnih i anksiolitičkih efekata tako što dozvoljavaju ovim osobama da se pomire sa sopstvenom smrtnošću.

Ne samo da su ovi nalazi relativno novi, već su podržani i jakim skupovima podataka. Ovo je važno jer bi mnogi zapadni lekari i medicinski istraživači iskosa gledali na takve tvrdnje o psilocibinu da dokazi nisu bili tako jaki.

Decenijama se čak i sugestija da psilocibin i drugi psihodelici poseduju terapeutski potencijal često smatrala podrškom ne samo samih korisnika narkotika već i kontrakulture 1960-ih. I dok mnogi istraživači nastavljaju da povezuju upotrebu psihodelika kao što je psilocibin sa ovom kontrakulturom, stigme počinju da jenjavaju kako se objavljuje sve više istraživanja koja snažno ukazuju na to da psilocibin ima terapeutski potencijal.

Kulturne stigme koje okružuju upotrebu droga kao što je psilocibin nisu jedine prepreke za istraživanje. U Americi na primer i dlaje postoje i zakonska ograničenja. U ovom trenutku, psilocibin se još uvek smatra lekom sa liste 1 od strane Uprave za hranu i lekove (FDA), što znači da postoje značajne regulatorne barijere koje sprečavaju istraživače da dobiju i testiraju jedinjenje. Dobra vest je, međutim, da je FDA označila psilocibin kao revolucionarnu terapiju u dva odvojena navrata, poslednji put za lečenje velikog depresivnog poremećaja. Oznaka revolucionarne terapije, prema FDA, ima za cilj da ubrza razvoj i pregled lekova za ozbiljna ili životno ugrožena duševna stanja.

Kako psilocibin utiče na mozak?

Psilocibin je prirodno jedinjenje triptamina koje se nalazi u najmanje 100 vrsta pečuraka. Kada se konzumira oralno, što je tipičan način primene, psilocibin se pretvara u psilocin putem metabolizma u jetri. Čini se da je psilocin, a ne psilocibin, farmakološki aktivna supstanca odgovorna za psihotropne efekte „magičnih pečuraka“.

Psilocin ima visok afinitet za serotoninske (5-HT) receptore. Delimičan je agonist 5-HT2A receptora (<40 procenata efikasnosti aktivacije), a takođe se vezuje za 5-HT2C, 5-HT1A i 5-HT1B receptore u talamusu i prefrontalnom korteksu mozga(PFC). Pošto je talamus odgovoran za obradu senzornog unosa, izgleda da halucinacije povezane sa upotrebom psilocibina potiču od aktivacije receptora u ovom delu mozga. U međuvremenu, pošto serotoninski receptori kroz PFC pomažu u regulisanju brojnih ključnih funkcija u celom telu, uključujući nečiji cirkadijalni ritam, pamćenje, društveno ponašanje i raspoloženje, veruje se da psilocibin takođe može uticati na ove funkcije.

Psilocibin i drugi psihodelici, poput dietilamida lizerginske kiseline (LSD) i meskalina, takođe aktiviraju 5-HT1A i 5-HT2A receptore u PFC-u, koji zauzvrat imaju negativnije efekte na serotonergičku i dopaminergičku aktivnost. Veruje se da je povećanje dopamina deo razloga za neke od efekata psilocibina na raspoloženje, kao što je euforija, i često prijavljeni fenomen depersonalizacije.

Pored toga, stimulacija postsinaptičkih 5-HT2A receptora koji se nalaze u piramidalnim neuronima lociranim u najdubljim slojevima korteksa dovodi do povećanja nivoa ekstracelularnog glutamata u prefrontalnom korteksu mozga. Ovo oslobađanje glutamata aktivira AMPA (a-amino-3-hidroksi-5-metil-4-izoksazol propionska kiselina) i NMDA (N-metil-D-aspartat) receptore. Veruje se da aktivacija ova tri receptora (5-HT2A, AMPA i NMDA receptori) onda izaziva povećanje neurotrofnog faktora koji potiče iz mozga (BDNF). Povećani BDNF je snažno povezano sa poboljšanim kognitivnim funkcionisanjem, mentalnim zdravljem i pamćenjem.

Ponovljene doze nekih psihodelika takođe su povezane sa smanjenjem regulacije 5-HT2A receptora u prefrontalnom korteksu mozga, što može doprineti terapijskim efektima psihodelika poput psilocibina. Utvrđeno je da je gustina 5-HT2A značajno veća u obdukcijskim uzorcima pacijenata sa velikom depresijom. U međuvremenu, studije na modelima glodara pokazale su snažnu korelaciju između povećane gustine receptora 5-HT2A i ponašanja sličnog anksioznosti.

Online psiholog

Šta kažu studije?

Da brzo rezimiramo, nove studije su otkrile da psilocibin može biti efikasan u lečenju:

Kliničke anksioznosti i depresije uzrokovane dijagnozama raka opasnih po život, odnosno bolesti kod kojih mortalitet veliki.

Opsesivno kompulsivnog poremećaja

Zavisnost od alkohola ili nikotina

Dodatno, stručnjaci su izvestili da je većina pojedinaca koji su uzimali psilocibin doživela poboljšanje raspoloženja i stavova nakon iskustva sa ovim narkotikom. Mnogi su takođe smatrali da je to iskustvo jedan od najvažnijih događaja u njihovom životu. Ovo nije bila samo prolazna pojava. Posle više od godinu dana, 58 procenata je i dalje rangiralo psilocibin seansu kao jedno od pet najsmislenijih iskustava u svom životu; 64 procenta je reklo da im je to povećalo osećaj blagostanja ili zadovoljstva životom do umerenog ili iznad umerenog stepena; a 61 procenat veruje da je iskustvo povezano sa pozitivnom promenom ponašanja.

Da li je psilocibin bezbedan?

Za psilocibin, prevalencija zloupotrebe i ozbiljnih neželjenih događaja je niska u poređenju sa drugim glavnim kategorijama zloupotre droga, a istraživači su otkrili da bilo kakva značajna povezanost između doživotne upotrebe psihodelika i povećane verovatnoće mentalne bolesti ili samoubilačkih misli, planova, ili pokušaji jednostavno ne postoje. Štaviše, konzumacija psilocibina nije rizična u kontekstu trovanja, jer on ima poprilično nizak nivo toksičnosti, te je mala verovatnoća da se umre zbog predoziranja. Procenjuje se da bi smrtonosna doza morala biti 1.000 puta veća od efektivne doze. Međutim, psilocibin može izazvati nuspojave poput hipertenzije, tahikardije, mučnine, povraćanja, anksioznosti, vrtoglavice, zbunjenosti i povećane osetljivosti na svetlost zbog širenja zenica.

Takođe treba napomenuti da je subjektivno iskustvo pod uticajem psihodelika (koji se često naziva „trip”) veoma promenljivo i pod uticajem mentalnog sklopa pojedinca i njegovog okruženja. Ove dve komponente su poznate kao podešavanje i mogu imati značajan uticaj na nečije iskustvo, čak i kada je istoj osobi date iste doze. Pozitivno iskustvo može inspirisati prosvećenje koje menja život i dati pojedincima bolji pogled na život. Negativno iskustvo može dovesti do uznemirujućih misli ili halucinacija, što može dovesti do anksioznosti, dezorijentacije, delirijuma i, u ekstremnim okolnostima, privremene psihoze. Istraživači su otkrili da mogu značajno umanjiti verovatnoću negativnih iskustava pružajući pacijentima veću pripremu i međuljudsku podršku tokom perioda delovanja lijeka.

Iako i dalje postoji velika stigma oko upotrebe psihodelika, istraživanja ovih lekova su pokazala da oni obećavaju mnogo sve dok se daju u kontrolisanom i kliničkom okruženju ili pod vođstvom pojedinaca sa iskustvom. u upotrebi psihodelika. Da li će ovi nalazi podstaći popuštanje ograničenja i propisa u Sjedinjenim Državama ili ne, pitanje je na koje ćemo moći da odgovorimo tek kada bude objavljeno više istraživanja, a argument za upotrebu psihodelika postaje sve jači. Kod nas i u našem regionu ne nazire se ni mogućnost uvođenja ovakvih lekova u kliničku upotrebu, iz opravdanih razloga jer kako smo i naveli u tekstu, halucinogeni i dalje nisu u potpunosti ispitani za ovu upotrebu.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Kristina Marković

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama kristina marković ZAKAŽITE SEANSU kristina.markovic.f3215@gmail.com Viber +381611793177 WhatsApp +381611793177 kristina marković Psiholog i Savetnik Kada hoćete da unapredite kvalitet

Pročitaj više »
Psiholog

Psiholog Tijana Stojšić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Psiholog i Savetnik Kvalifikacije:

Pročitaj više »