Velika većina ljudi koji imaju problema sa samopovređivanjem kao oblikom ponašanja ne pokušavaju se smrtno povrediti. Kako smo naveli ovakvo ponašanje često je produkt nagomilanog stresa zbog kojeg osoba nanosi sebi štetu. Međutim, vremenom ova navika nanošenja povreda samome sebi može dovesti do suicidnih misli pa i do suicida. Samopovređivanje kao negativni obrazac ponašanja je ozbiljno i kritično stanje koje ljudi moraju ozbiljno shvatiti.

Oni koji se samopovređuju obično osećaju stid i, kao rezultat toga, često skrivaju znakove samopovređivanja. Ponašanje takođe može postati kompulsivno, pa čak i izgledati kao dodatak, a to znači da će im trebati neko vreme da konačno potraže lečenje. Postoji mnogo sredstava za one koji su spremni da se suoče sa svojim stanjem i ne bi trebalo da se stide što su preuzeli kontrolu nad situacijom.

Prva stvar koju ljudi treba da urade je da razgovaraju sa nekim ko poznaje tu temu. Ovo može biti prijatelj ili zdravstveni radnik, iako je psihijatar verovatno najbolji izbor. Kada se psihijatar ili psihoterapeut uputi u istoriju bolesti pacijenta, njegovo zdravstveno stanje i odredi vrste štetnog ponašanja, tek onda može odrediti najbolji način lečenja. Ponekad se u ovakvoj situaciji prepisuju lekovi, ali je terapija često najbolji metod za učenje novih taktika ponašanja. Različite vrste terapije uključuju: