Neke od žrtava samopovređivanja pravdali su taj čin time što su se tada osećali stvarno i prisutno, tačnije – živo. Haos emocija i teških misli činio je da se ne osećaju prisutnima i samopovređivanjem su bivali svesni svoga tela. Međutim, ubrzo uviđaju destruktivnost i strahotu takvog čina i zašžale zbog toga. Neki ljudi samopovređuju određene delove svog tela koji su povezani sa ranijom traumom. Sa druge strane, pojedini smatraju da određene radnje, poput konzumiranja alkohola ili uzimanja droga, povećavaju verovatnoću samopovređivanja ili da se samopovređivanje češće dešava u određeno vreme (na primer, noću). Ponekad ljudi govore o samopovređivanju kao o traženju pažnje. Ako ljudi daju ovakve komentare, možete se osećati osuđeno i usamljeno. U stvarnosti, mnogi ljudi čuvaju svoje samopovređivanje privatnim i može biti bolno ukoliko njihovo ponašanje pogrešno shvatite na ovaj način.

Međutim, ako Vi učinite samopovređivanje da biste skrenuli pažnju na sebe, zapamtite da je situacija ozbiljna i da zaslužujete pomoč drugih, pre svega medicinskih radnika.