Asertivnost značenje – Kako poboljšati svoju asertivnost?

Asertivnost je društvena veština koja se u velikoj meri oslanja na efikasnu komunikaciju uz istovremeno uvažavanje misli i želja drugih. Asertivni ljudi jasno i s poštovanjem prenose drugima svoje želje, potrebe, svoje stavove i gledišta ne neke teme. Sa asertivnim ljudima ćete uvek znati na čemu ste.

Pojedinci sa visokom asertivnošću ne beže od odbrane svojih gledišta ili ciljeva, niti od pokušaja da utiču na druge da vide njihovu stranu. Otvoreni su i za pohvale i za konstruktivnu kritiku. Svi ljudi mogu razviti asertivnost i svi mogu poboljšati svoju asertivnost kroz praktične vežbe i iskustvo.

Online psiholog

Zašto je asertivnost važna?

Osoba koja je asertivna jasno saopštava svoje želje i postavlja granice, ali ne postavlja zahteve drugim ljudima niti napada ako se ti postavljeni zahtevi ne ispune. Sposobnost da budete asertivni dozvoljava vam da napravite uvertiru prema drugim ljudima i da se zauzmete za sebe ili druge na neagresivan način. Na taj način nekoga takođe možete zaštititi od nasilnika i drugih društvenih predatora.

Sa kognitivnog stanovišta, asertivni ljudi doživljavaju manje anksioznih misli, čak i kada su pod stresom. Sa stanovišta ponašanja, asertivni ljudi su čvrsti, ali nisu grubi. Reaguju na pozitivne i negativne emocije, a da pritom ne postanu agresivni i ne pribegavaju pasivnosti.

Koje su prednosti asertivnosti?

Biti asertivan nudi brojne prednosti, u rasponu od manje anksioznosti i depresije do većeg osećaja volje i boljih odnosa. Asertivnost je često povezana sa većim samopoštovanjem i samopouzdanjem.

Koje su opasnosti ako niste dovoljno asertivni prema sebi?

Ljudi koji nisu asertivni prema sebi mogu osetiti osetljivost na kritike, izuzetnu pasivnost, nesigurnost, anksioznost ili čak nisko samopoštovanje. Mogu se tretirati kao emocionalni otirači čije su potrebe uvek na drugom mestu. U ekstremnim slučajevima mogu potpuno izgubiti iz vida šta im je potrebno i šta žele u životu. Dakle možemo reći da je čoveku od krucijalne važnosti to da savlada veštinu asertivnosti, jer ona u svakom slučaju može poboljšati kvalitet nečijeg života.

Zašto neki ljudi nisu asertivni?

Pojedinci koji ne mogu ili neće da koriste asertivne pristupe u životu često duboko u sebi veruju da su manje vredni od drugih. Oni mogu sumnjati u sebe i oklevati pre nego što preduzmu mere zbog straha od posledica. Često izbegavaju isprobavanje novih stvari i dozvoljavaju tuđim željama da odrede njihove ciljeve.

Online psiholog

Kako biti asertivan

Asertivni ljudi imaju tendenciju da projektuju samopouzdanje. Održavaju kontakt očima, imaju dobro držanje i efikasno koriste govor tela. Oni su u stanju da iskreno i razumno izraze svoja razmišljanja i uverenja – i da ohrabruju druge ljude da učine isto.

Biti asertivan znači govoriti za svoja prava i u svoje ime bez nepoštovanja tuđih prava. To uključuje dobro upravljanje stresom, rešavanje problema po njihovom nastanku i ostajanje mirnim bez obzira na to kako druga osoba reaguje.

Šta su asertivna ponašanja?

Asertivni ljudi mogu biti iskreni u svojim mislima i osećanjima na način pun poštovanja. Oni aktivno slušaju i vode računa o perspektivama drugih ljudi. Asertivni ljudi mogu zadržati kontrolu nad svojim osećanjima i priznati kada su pogrešili.

Koja je razlika između asertivnosti i pasivnosti?

Ljudi koji su pasivniji slagaće se sa željama drugih i stavovima kako bi im udovoljili. Oni dopuštaju drugima da vode i donose većinu odluka, jer nemaju dovoljno hrabrosti za preuzimanje odgovornosti. Njima uglavnom nedostaje samopouzdanja i često se omalovažavaju i ponižavaju zbog toga. Kao rezultat toga, oni se ne zalažu za sebe i mogu izgubiti iz vida svoje ciljeve, što ih na kraju može dovesti do toga da se jednog dana osećaju poraženima. Zato asertivnost jeste ključ i put koji vam u životu može doneti mnogo benefita.

Koja je razlika između asertivnosti i agresivnosti?

Agresivno ponašanje može uključivati upotrebu uvredljivog jezika, pokušajima da se neko potčini volji agresivne osobe kroz verbalno ili fizičko zlostavljanje. Agresivno ponašanje karakteristično je za kriminogene sredine, međutim nažalost moguće je naleteti na agresivnu osobu u svakoj oblasti života – iako je ovo ponašanje u velikoj meri ilegalno i može rezultirati pravnim reperkusijama po agresivnog pojedinca.

Agresivni ljudi imaju potrebu da moraju pobediti po svaku cenu, što često rezultira napadnim stavom i maltretiranjem drugih. Mogu delovati superiorno, zastrašujuće, pa čak i fizički nadmoćno od onoga kome prete iako agresivnost najčešće jeste posledica velike nesigurnosti u sebe.

Za ljude koji su već ovladali nekim poljima asertivnosti i mogu se nazvati asertivnim osoboma, imamo jedan bonus članak o tome kako biti bolji u svojoj asertivnosti.

Kako biti mnogo efikasniji u svojoj asertivnosti?

Ljudi se često dive onima koji iskazuju svoje mišljenje i svoje potrebe, poredeći to sa hrabrošću. Većina ovih hrabrih ljudi verovatno i ne misli da je u pitanju neka posebna hrabrost koju čine, već smatraju da je potpuno normalno tražiti ono što ti treba i direktno reći svoje mišljenje, ako ono već neće ugroziti nikoga.

Čini se da postoji nesporazum između onoga što je pristojno i onoga što podvodimo kao nepristojno. Ovo često varira u zavisnosti od lokacije, kulture i vaspitanja, ali često ćemo doživljavati određeni nivo sukoba svuda u svetu gde putujemo i radimo upravo zbog različitog načina mišljenja o svemu.
Većina ljudi nauči da menja svoje samoizražavanje u skladu sa očekivanjima svog društva. Često su ova pravila zastarela, prenose se generacijama bez mnogo razmišljanja o tome kako se odnose na uspeh u današnjem svetu.

Osim što usvajamo ono što bi trebalo da bude ispravno samoizražavanje, strahujemo i od toga kako bi nas drugi mogli proceniti ako kažemo ono što mislimo i definišemo ono što smatramo da je potrebno. Presuda o “previše asertivnom” često se stavlja na žene i podređene. Oznake poput „sebičnih“, „egoističnih“ i „neosetljivih“ dobijaju se kada iznosimo svoja mišljenja i pokušavamo da brinemo o sebi.

Strah od osude sprečava nas da budemo otvoreni i iskreni u svom samoizražavanju. Kako stručnjaci kažu kada smo inhibirani u samoizražavanju – ostajemo zavisni i bespomoćni u brizi o sebi, a možda se zbog toga čak i razbolimo, bilo fizički ili mentalno.

Biti agresivan razlikuje se od asertivnosti. Agresivnost ima kažnjavajući ton; vaši zahtevi ili mišljenja imaju nameru da uvrede ili povrede druge. Vaša želja je da budete bolji, postavite ih na njihovo mesto ili pokažite da imate nešto više od njih, kao što je želja da pokažete da imate više znanja, moći ili privilegija od drugih.

Možete biti asertivni a da niste agresivni ako ne napadate nikoga drugog. Kada ste asertivni, zauzimate se za sebe i ono u šta vi verujete.

Sledećih pet koraka kombinuje akademsko znanje sa teško naučenim lekcijama iz prakse kako bi vam pomoglo da budete uspešni i zdravi bez povređivanja drugih. Koristite ovih pet praksi da budete jasni i direktni pri izražavanju svojih potreba i ideja:

Ukratko iznesite šta želite i budite spremni da ponovite svoj zahtev kada čujete izgovore. Uporno i odlučno pitajte šta želite da imate ili stvorite. Obavestite druge da ste čuli šta su rekli, a zatim pitajte šta bi trebalo da se promeni ili da li bi bili voljni da istraže drugačije rešenje. Na primer: “Znam da je vaša standardna praksa ____, i još uvek mi je potrebna veća kancelarija. Šta će vam biti potrebno da mi nabavite ono što mi treba?” Ili: „Razumem da verujete da ste već rešili ovaj problem, ali mislim da bismo trebali pokušati sa drugačijim pristupom. Da li biste bili voljni da čujete moj predlog i onda vidite da li možemo da pregovaramo o putu napred? ” Ponavljajte zahtev sve dok ne dobijete pozitivan odgovor, čak i ako je nevoljno dat.

Ponovite svoje razumevanje gledišta drugog. Primer: “Razumem da se loše osećate što ste dali otkaz svome radniku. Međutim potrebni su nam pravi ljudi koji rade mudro i brzo i sa pravim stavom da unesu promene koje su nam potrebne za uspeh u budućnosti. Da bih osigurao najbolji tim, potrebno mi je da vodite ovaj razgovor. Koji datum možete postaviti da se to dogodi? ” Ili: “Znam da želite da pomognete rekavši mi da su mi potrebni ovi dodaci, ali se ne slažem. Pređimo na novu temu.”

Ponudite rešenja problema. Nemojte se samo žaliti. Navedite šta vam je potrebno da rešite svoju dilemu ili ponudite ideju koja bi mogla da reši veći problem. Primer: „Znam da svi volite da ručate već u 14:00, ali moje radno vreme je do 15:00. Voleo bih da svi jedemo zajedno u 15:30 kada se vratim sa posla”.Drugi će možda morati da ponište svoja stare navike pre nego što se otvore za novu mogućnost, ali će vam na kraju ipak popustiti ako ste naravano u pravu.

Ne verujte da su vaše ideje ili osećanja važniji od njihovih. Čisto i bez arogancije izlažete svoje potrebe i ideje. Imate razloga da verujete da ste u pravu. Ako ste uporni, trebalo bi da razmotre vaš zahtev, ali to se neće uvek dogoditi. Ako dođete u pat poziciju, znajte da li morate da odete ili možete da priznate njihov položaj i ponudite kompromis.

Zanemarite ako kritikuju vašu asertivnost. Odbacite je bez izvinjenja. Vi ostvarujete svoje pravo da se izrazite. Čak i ako je drugi odbiju, možete otići znajući da ste se zauzeli za sebe.

Nemojte se suzdržavati od toga da kažete šta želite i ponudite svoje ideje. Možda ćete biti ocenjeni kao agresivni, ali ne možete ispuniti svoj potencijal kada se suzdržavate. Teže je podneti žaljenje zbog onoga što niste učinili nego razočaranje kada ne dobijete ono što želite. Možete prevazići razočaranje. Ne možete ponoviti ono zbog čega žalite.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Tijana Stojšić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Psiholog i Savetnik Kvalifikacije:

Pročitaj više »