Povremeno uzimanje kokaina?

U ovom tekstu bavićemo se trajnim posledicama uzimanja kokaina, kao posledicom nekadašnjih povremenih i rekreativnih iskustava u upotrebi ovog opasnog narkotika.

Kokain je moćna supstanca, odnosno ilegalni narkotik koji izaziva veliku zavisnost kod pojedinaca koji ga koriste. Postoje određene prednosti ove supstance u određenim uslovima i stanjima. Tako je na primer kokain hidrohlorid kontrolisana supstanca prema rasporedu II, jer ima adekvatnu i legalnu terapeutsku primenu kao sredstvo protiv bolova i vazokonstriktora, a korisna je i u vezi sa nekim medicinskim procedurama. U većini drugih slučajeva, kokain je pre svega ilegalna supstanca – ona koja se naširoko zloupotrebljava zbog svojih prijatnih stimulativnih efekata.

Online psiholog

Kokain se može naći u brojnim oblicima, uključujući beli prah, pastu ili očvrsnuti oblik ili oblik sličan kamenu (koji se obično naziva „krek kokain“). Bez obzira na oblik, ovaj narkotik deluje kao jaka stimulativna supstanca koja može:

  • Obezbediti dobro osećanje, uz lučenje visokog nivoa dopamina.
  • Ubrzati različite fiziološke procese svojim delovanjem na centralni nervni sistem.
  • Ali i uticati kako kratkoročno tako i dugoročno na mentalno zdravlje.

Dakle reč je o narkotiku koji izaziva ozbiljnu zavisnost i poprilično opasne efekte po zdravlje pojedinca koji ga koristi. Ni u kom slučaju se ne sme pravdati korišćenje ove supstance, jer je pre svega ilegalna, smrtno opasna po pojedinca ali i po zajdenicu kojoj taj pojedinac pripada.

Kratkoročni efekti zloupotrebe kokaina

U zavisnosti od metode kojom se koristi – na primer, pušenje, ušmrkavanje ili ubrizgavanje – kokain može da deluje prilično brzo. efekti kokaina na mozak su povećanje oslobađanja dopamina. Dopamin je neurotransmiter koji igra ulogu u mozgu koji registruje pozitivna osećanja i na početku „nagrađuje“ ponašanja koja su dovela do tih osećanja. Ovo povećanje dopamina je, delimično, ono što dovodi do subjektivnog „visokog“ nivoa upotrebe kokaina i njegove moći zavisnosti.

Iskustvo nakon upotrebe praćeno je brojnim željenim efektima, uključujući:

  • Osećanja euforije.
  • Povećana energija.
  • Osećaj bitnosti i snage; naduvano samopoštovanje.
  • Povišeno raspoloženje.

Neki ljudi koriste ovu drogu u pogrešnom pokušaju da poboljšaju performanse ili postignu neki drugi krajnji cilj. Pošto privremeno smanjuje potrebu za snom, neki ljudi će zloupotrebiti supstancu da bi ostali budni, da bi učili ili da bi obavili naporan zadatak koji je pred njima. Pošto kokain potiskuje apetit, ponekad se koristi i kao sredstvo za mršavljenje. Dugoročni ishodi za oba ova scenarija su tmurni – ljudi se mogu naći tragično uhvaćeni u zamku zavisnosti od onoga što je počelo kao rekreativna stvar koja pomaže pri izvršavanju bitnih zadataka do stadijuma u kojem su zavisni od toga.

Na način sličan drugim narkoticima koji se zloupotrebljavaju, njegova upotreba je povezana sa neželjenim kratkoročnim efektima. Upotreba kokaina takođe može dovesti do:

  • Osećaj nemira.
  • Razdražljivosti i anksioznosti.
  • Panike.
  • Paranoje.

Uticaj kokaina na gutanje i ishranu

Način na koji se kokain uzima ima uticaj na kratkoročne efekte droge:

Ušmrkavanje može imati relativno odložene efekte na telo, ali dovodi do jačeg efekta.

Pušenje ili ubrizgavanje imaju brži efekat delovanja – sa početkom za samo 7 sekundi, ali sa trajanjem od samo 5-10 minuta. Najviše kraćeg trajanja obično nosi intenzivnije simptome koji mogu povećati želju i stopu upotrebe. To je razlog zašto krek kokain izaziva veliku zavisnost čak i u poređenju sa šmrkanjem kokaina.

Ponekad se zloupotrebljava u kombinaciji sa nizom drugih supstanci – što dodatno povećava rizik po zdravlje. Kombinovanje droga poput kokaina i alkohola može biti posebno opasno.

Neželjeni efekti kokaina

Bilo da se koristi na kratko ili duže vreme, svaka upotreba je povezana sa neželjenim efektima. Upotreba može dovesti do ozbiljnog srčanog udara, čak i kod onih koji su mladi i inače zdravi. Uzimanje velikih količina je povezano sa nestalnim i eventualno nasilnim ponašanjem.

Ostali neželjeni efekti upotrebe uključuju:

  • Premorenost.
  • Trzaje mišića ili tikove.
  • Paranoju.
  • Vrtoglavicu.
  • Sužavanje krvnih sudova.
  • Proširenje zenica.
  • Povećan broj otkucaja srca u minuti.
  • Povećan krvni pritisak.
  • Povećana telesna temperatura.
  • Smanjenje seksualnih funkcija.
  • Predoziranje kokainom

U SAD-u je tokom 2011. godine više od 4.500 ljudi je umrlo od predoziranja. Iako je veća verovatnoća da će muškarci umreti od uzimanja previše supstance, to se može dogoditi i pripadnicama suprotnog pola.

Predoziranje kokainom može dovesti do:

  • Srčanog zastoja.
  • Srčanog ili moždanog udara.
  • Zastoja u disanju.
  • Naprasne smrti.

Rizik od predoziranja se povećava kada se koristi sa drugom opasnom supstancom poput alkohola ili drugih droga. Kombinacija kokaina i heroina je posebno smrtonosna. Poznata kao speedball—ova mešavina stvara ozbiljan rizik od predoziranja.

Trajni zdravstveni efekti

Kada kratkoročna upotreba pređe granicu u dugotrajnu upotrebu, povećavaju se rizici za nove i preuveličane negativne rezultate. Ovi trajni zdravstveni rizici ilustruju drastičan uticaj kokaina na fizičko zdravlje pojedinca koji koristi drogu.

Potencijalne zdravstvene posledice dugotrajne upotrebe uključuju:

  • Hronični, ekstremni umor.
  • Neumoljive glavobolje.
  • Bol u stomaku.
  • Krvarenje iz nosa.
  • Značajan gubitak težine.
  • Bolesti koje se prenose krvlju kao što su HIV i hepatitis usled nebezbedne upotrebe injekcija.
  • Srčane aritmije i srčani udar.
  • Srčani zastoj.
  • Rasprostranjena ishemijska vaskularna bolest.
  • Srčani ili moždani udar.
  • Napadi panike.
  • Zastoj u disanju.
  • Smrt.

Online psiholog

Ne samo da način unosa kokaina menja neposredne neželjene efekte, već dovodi i do različitih dugoročnih efekata:

1.Šmrkanje može dovesti do gubitka čula mirisa, iritacije nosne pregrade, šmrkanja, krvarenja iz nosa i promuklosti.

2.Ubrizgavanje može dovesti do povreda prilikom uboda, kolapsa vena, lokalizovane i sistemske infekcije i alergijskih reakcija.

3.Upotreba tokom dužeg vremenskog perioda takođe može dovesti do zavisnosti, depresije, izolacije od porodice i prijatelja, psihoze, paranoje i teških respiratornih infekcija.

Upotreba kokain može brzo dovesti do veće tolerancije na narkotik i same zavisnosti:

Tolerancija znači da su vam potrebne sve veće količine droge da biste dobili isti osećaj jer vaše telo gradi otpornost na njegove efekte. Uz ponovnu upotrebu, telo postaje zavisno od prisustva te droge ili se prilagođava na njega da bi izazvalo bilo kakva dobra osećanja.

Zavisnost se javlja kada osećate prinudu da nastavite da koristite suočeni sa ličnim i profesionalnim problemima izazvanim upotrebom supstanci.

Prema radu iz oblasti neurofarmakologije, 5-6% ljudi koji su nedavno počeli da koriste kokain postaće dugotrajni korisnici. Ovo varira u zavisnosti od individualne hemije mozga svake osobe, ali prisustvo dopamina u mozgu je veoma dobar osećaj zbog kojeg će većina ljudi kokain probati ponovo.

Rizik od zavisnosti se povećava kada postoji druga stvar ili problem koji ometa mentalno ili fizičko zdravlje pojedinca. Dakle ako neko ima jedan problem, koji pokušava da reši kokainom, stvoriće samo drugi problem. Međutim neki ljudi pokušavaju da se sami leče ovim nedozvoljenim supstancama — što znači da se rešavaju svoj trenutni problem upotrebom kokaina. Na primer, nekoga sa nedijagnostikovanom depresijom može da privuče privlačnost efekata ove droge, ali to će samo kratkotrajno rešiti njegov problem. Odnosno sve do onog momenta dok ne shvati da je zavistan od kokaina.

Zavisnost od droga se često obeležava:

  • Preuzimanje rizika koje inače ne biste preuzeli, kao što je vožnja pod opterećenjem ili krađa da biste imali dovoljno novca za drogu.
  • Napuštanje i zanemarivanje životnih prioriteta.
  • Doživljavanje problematičnih odnosa zbog većeg naglaska na upotrebi droga.
  • Problemi sa pravnim sistemom.
  • Nastavak upotrebe uprkos značajnim negativnim posledicama.

Odvikavanje od kokaina

Kada korisnik postane zavisan od droge, njegovo telo će imati snažnu, negativnu reakciju na one periode kada ne konzumira tu drogu koju inače koristi. Najčešći efekat odvikavanja od kokaina je „crash“. Udes (crash) obično uključuje simptome kao što su:

  • Umor.
  • Osećanja depresije.
  • Nemir.
  • Anksioznost.
  • Povećana glad.
  • Povećana paranoja i nepoverenje prema drugima.
  • Velika želja da se nastavi ili ponovo počne sa upotrebom supstance.
  • Pad može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana u zavisnosti od učestalosti, količine i perioda prethodne upotrebe.

Lečenje zavisnosti od kokaina

Želja za ponovnom upotrebom kokaina koja prati odvikavanje može biti intenzivna, ali se može lečiti odgovarajućom negom i podrškom. Lečenje se može odvijati na stacionarnoj, rezidencijalnoj ili ambulantnoj osnovi.

Stacionarna nega podrazumeva da se zavisnik nalazi u stambenom okruženju pod nadzorom. Često će ove ustanove biti opremljene medicinskim stručnjacima i stručnjacima za mentalno zdravlje. Možda će zavisniku biti potrebna kratkoročna bolnička detoksikacija da bi se omogućilo uklanjanje supstance iz tela u bezbednom, nadgledanom okruženju kako bi se smanjili negativni simptomi odvikavanja.

Rezidencijalni centri za lečenje obično imaju atmosferu koja više liči na kućnu nego na bolničku atmosferu. Oni koji se oporavljaju od zavisnosti žive u centru za rehabilitaciju puno radno vreme i fokusiraju se isključivo na svoj oporavak. Stambeni tretman može uključivati individualno ili grupno savetovanje, medicinski tretman ili druge vrste terapije zavisnosti.

Ambulantno lečenje podrazumeva da zavisnik živi kod kuće i nastavlja svoje svakodnevne rutine dok redovno ide na lečenje. Opet, ovaj tretman će uključivati niz opcija uključujući individualne i grupne terapije sa fokusom na mentalno zdravlje i probleme sa drogom i alkoholom. Dijagnostikovanjem i lečenjem bilo kog osnovnog medicinskog stanja, kao što su depresija i poremećaj pažnje, postoji bolja stopa apstinencije od kokaina i veća verovatnoća uspešnog i dugoročnog oporavka.

Naš sajt vam pored korisnih tekstova na ovu i druge teme nudi mogućnost korišćenja usluga online terapije. Potrebno je samo to da na našem sajtu pronađete rubriku sa kontaktima psihologa, da izaberete onog psihologa sa kojim želite da sarađujete i da dogovorite seansu. Potom vaše seanse možete pratiti putem gotovo svih online platform koje sadrže opciju video poziva.

Nijedan problem nije nerešiv, kada imate dobrog saputnika na vašem putovanju, zato zajedno zakoračimo u kvaltiteniju budućnost.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Ivana Petrović

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Ivana petrović ZAKAŽITE SEANSU ivanavpetrovic@gmail.com Viber +381653999115 WhatsApp +381653999115 Ivana petrović Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Diplomirani psiholog (Filozofski fakultet

Pročitaj više »
Psiholog

Psiholog Kristina Marković

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama kristina marković ZAKAŽITE SEANSU kristina.markovic.f3215@gmail.com Viber +381616493308 WhatsApp +381616493308 kristina marković Psiholog i Savetnik Obuke, kvalifikacije i iskustvo: Kristina

Pročitaj više »
Psiholog

Tijana Stojšić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Psiholog i Savetnik Kvalifikacije:

Pročitaj više »
Psiholog

Psiholog Lena Banjac

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama lena banjac ZAKAŽITE SEANSU banjac.lena1@gmail.com Viber +381645321212 WhatsApp +381645321212 lena banjac Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Master psiholog – razvojno

Pročitaj više »