Osamostaljivanje od roditelja

Na Balkanu, ali i na celokupnom Mediteranu poznat je trend kasnijeg osamostaljivanja mladih od roditelja. Za razliku od npr. Skandinavaca, Amerikanaca i dobrog dela zemalja Zapdne Evrope čiji se mladi rano osamostaljuju, na našim prostorima to nije uobičajen slučaj. Zašto je to tako? Teško da u ovome možemo otkriti neki individualni psihološki razlog. Kada bismo analizarali ovo područje i fenomen, svakako bi zagazili u analizu mentaliteta naroda koji žive na ovim prostorima.

Online psiholog

Međutim pitanje mentaliteta, može biti bliže antropoligiji jer se u većem delu tiče kulture i tradicije. Mentalitetsko je takođe nešto upitno, jer ne možemo reći da su svi ljudi sa jednog govornog, kulturnog ili geografskog područja isti. Stoga neće biti slučaj da se fenomen osamostaljivanja mladih javlja uvek na isti način čak i na prostorima gde se to dešava kasnije ili ranije.

Šta podrazumevamo pod osamostaljivanjem?

Pod osamostaljivanjem podrazumevamo to da ste izašli iz roditeljske kuće i da ste počeli sami da zarađujete za svoj džeparac. Mala pomoć roditelja na početku samostalne karijere prosečnog čoveka, ne računa se više kao zavisnost – podrazumevamo da će vam roditelji pomagati kada vam zaškripi, bar u finansijskom smislu.

Prvi okidač za osamostaljivanje na našim prostorima, ali često i u zemljama gde se mladi osamostalju ranije, jeste često odlazak na fakultet. Studije se uglavnom završavaju i pohađaju u većim gradovima i univerzitetskim centrima. Međutim i ta novo stečena samostalnost, nije prava samostalnost, jer mladi čak i u ovom slučaju zavise od finansijske pomoći roditelja.

Čest je slučaj da mladi koji već žive u gradovima gde postoji fakultet i željeni smer koji upisuju, ostaju da žive kod roditelja tokom studija. Krivica za ovo može biti ekonomska situacija zemalja o kojima govorimo, jer je iznajmljivanje stana skupo, a ako već mladi imaju smeštaj kod kuće – taj trošak se uglavnom smatra nepotrebnim.

Jedna statistika koja je obavljena obradila je ovo pitanje, međutim iz statistike su izostavljene neke zemlje regiona (Srbija, Severna Makednoija i Bosna). Na listi su pobrojane zemlje i prosek godina u kojima se mladi osamostale u tim zemljama.

Prva na listi je Crna Gora u kojoj se ljudi u proseku osamostale sa 32,5 godina. Posle nje je Hrvatska u kojoj se ljudi osamostale sa 31,9 godina, a odmah potom dolazi Slovačka u kojoj se osamostaljuju sa 30,8 godina. Prve dve zemlje su nam poprilično blizu kako geografski, tako i kulturološki, a i ekonomski, tako da ni Srbija ali ni Bosna, ne bi bile bitno različite po ovom pitanju.

Zatim sledi redosled zemalja među kojima su:

Online psiholog

  • Italija: 30,8
  • Grčka:29,4
  • Španija:29,3
  • Poljska: 27,7
  • Irska: 26,3
  • Velika Britanija: 24, 4
  • Francuska: 24,0
  • Nemačka: 23,7

Potom slede zemlje u kojima se mladi zaista rano osamostaljuju, a to su:

  • Holandija: 23,6
  • Finska: 21,9
  • Danska: 21,1
  • Švedska: 21,0

Naravno kada ovakve statistike uzimamo u obzir, one deluju gotovo neverovatno. Međutim u ovakvim slučajevima treba uvek uzimati više faktora u obzir, posebno demografiju, ekonomiju ali i obrazovni sistem i nivo razvijenosti socijalne politike. Na primer, Crna Gora ima mnogo manje stanovnika u odnosu na ostale zemlje, stoga malo veća grupa slučajeva može bitno uticati na brojke u statistici.

Jedan broj zemalja na ovoj listi ima izuzetno jaku socijalnu politiku, odnosno studentima se plaća izvesna svota novca tokom studiranja tako da nije ni čudno zašto je broj osamostaljenih u ranoj mladosti u tim zemljama veliki. Tu dolazimo do pitanja da li je osamostaljivanje odluka na koju možemo da utičemo, ako ne živimo u razvijenim zemljama?

Stvar je u tome da na to kako i sami znate ne možemo baš tako lako da utičemo. Postoje brojni faktori koji nas ometaju u tome da se osamostalimo. Neki članci na internetu upravo govore o tome, da je veći broj radnih mesta namenjenih mladima u Srbiji – slabije plaćen. Samim tim, mnogo je teže da se osamostalimo.

Ne možemo tu kriviti ni mlade, ali ni odrasle (sem naravno u onom slučaju kada sami odrasli ometaju osamostaljivanje sopstvene dece). Pokušaj osamostaljivanja može biti skupa odluka, može koštati i vas i vaše roditelje. Međutim nije stvar u tome da li je nešto skupo, nerazumno ili razumno. Pitanje je da li je ta odluka zdrava?

Ako ste svesni toga da ste zrela i vredna osoba, pokušajte da se osamostalite bez obzira na cenu koju ćete morati da platite. Vrlo je važno steći uvid u samostalan život već u ranoj mladosti. Ne možete celog života živeti pod majčinom „suknjom“, na „maminoj kuhinji“ ili na maminoj i tatinoj plati.

Odluka da se osamostalite makar i na kratko u ranim dvadesetim godinama, jeste zdrava i poželjna. Zato pristupite radu u uspostavljanju vaše slobode.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Tijana Stojšić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Psiholog i Savetnik Kvalifikacije:

Pročitaj više »