Preterana empatija

Da li hiper empatija zaista postoji? Možete li zaista previše da brinete o tome kroz šta neko prolazi?

Online psiholog

Šta je hiper empatija?

Prefiks „hiper“ odnosi se na nešto što je „više od proseka“, ali hiper empatija nije sindrom mentalnog zdravlja ili nešto zbog čega će vam psiholog ili psihoterapeut postaviti dijagnozu, uprkos tome što internet članci nagoveštavaju da jeste.
Dakle, ono o čemu ovde zaista govorimo je puštanje empatije da ode predaleko.

Dve vrste empatije

Psiholozi govore i o emocionalnoj empatiji i o kognitivnoj empatiji. Kognitivna empatija znači da mentalno možemo da zamislimo iskustvo druge osobe.

Emocionalna empatija je ipak nešto gde naša empatija može poći po zlu. Tada dopuštamo sebi da osetimo ono što bi mogla osećati druga osoba, i ovde možemo završiti u sferi hiper empatije, odnosno, da počnemo da se nosimo sa „empatičnom reaktivnošću“.

Znaci hiper empatije

Kako znati da ste previše empatični i uhvaćeni u empatičnu reaktivnost?
Pratite sledeće odgovore koji bi vam mogli biti od pomoći

•osećaj iscrpljenosti i umora nakon vremena provedenog sa onima koji su u problemu

•boreći se da kažete „ne!“ drugima, stavljate svoje potrebe na poslednje mesto

•dopuštate drugima da budu neljubazni prema vama jer ih žalite

•emocionalni odgovori koji nisu opravdani (plač nad fotografijom povređene životinje, osećaj besa kada majka javno kažnjava dete)

•fizičke reakcije na uznemirenje drugih ljudi (osećaj mučnine u stomaku, napetost mišića)

– ne možete da ispustite svoj emocionalni odgovor na tuđi bol, već ostajete u njemu satima ili čak danima

– večito kašnjeje, odsustvo sna i apetita

Tačno je da neki od nas jesu prirodno emotivniji od drugih. Postoji tip ličnosti koji svet vidi kroz emocionalna sočiva. Od detinjstva pa nadalje smatraju se „izuzetno osetljivim“. Iako osetljivi, takođe je moguće da takve osobe razviju načine za upravljanje prekomernom empatijom. Možemo se okrenuti baštovanstvu ili vežbanju ili biti kreativni, koristeći pisanje, glumu ili umetnost da usmerimo svoj višak osećanja.
Naposletku, šta ukoliko stalno pokazujemo znake hiper empatije i imamo izraženu tendenciju da se utapamo u svoja osećanja? Možda je vreme da razmislimo da li je u pitanju samo prirodna tendencija ka emotivnosti ili dublje psihološko pitanje.

Pregled naučnih istraživanja o empatiji ukazuje na četiri ključna elementa empatije, od kojih je jedan samosvest.
Čak i kada postoji neka privremena identifikacija između posmatrača i njegove mete, ne postoji zabuna između sebe i drugih, kako se navodi u jednoj studiji.

Pitanja mentalnog zdravlja i „hiper empatija“

Sledeći problemi sa mentalnim zdravljem mogu vas dovesti do preteranog emocionalnog reagovanja na sve oko vas.

Online psiholog

1. LOŠE POSTAVLJENE GRANICE

Ako nemamo dobro pozicionirane granice, možemo se boriti da razlikujemo svoju odgovornost od onoga što je zaista tuđa osoba. Sve vreme provodimo radeći stvari za druge ljude jer ne možemo reći ne, a možda čak i pokušamo da osećamo sve njihove emocije prema njima.

2.ZAVISNOST OD DRUGIH

Ako ste zavisni od drugog, oduzećete osećaj sopstvene vrednosti brizi i ugađanju drugima. A preterana empatija može biti jedan od načina na koji pokušavate da osvojite pažnju i ljubav.

3. NEDOSTAJE VAM EMPATIJA ZA SEBE.

Zanimljivo je da preterano saosećanje sa drugima može proizaći iz toga što ne možete pokazati samilost prema sebi. U nastojanju da se osećamo vrednim i dostojnim, preterano se saosećamo sa drugima.

4. ŽRTVA I PROJEKCIJA.

Ako patimo od srama zbog nečeg poput seksualnog zlostavljanja u detinjstvu ili drugih traumatičnih iskustava, odraslu životnu dob možemo živeti kroz prizmu žrtve. Tada možemo da projektujemo ovu perspektivu na ljude oko nas, upravo zbog sopstvenog besa i tuge.

5. GRANIČNI POREMEĆAJ LIČNOSTI.

BPD vam zapravo može ostaviti kao posledicu kognitivnu empatiju prema ljudima. Ne možete pravilno da razmišljate o tome šta drugi prolazi ili da napravite ogromne pretpostavke o tome šta drugi ljudi misle i osećaju.
S druge strane, granični poremećaj ličnosti takođe vas čini vrlo emocionalno preosetljivim. Tako biste mogli da shvatite da preterujete sa filmovima i stvarima koje čitate ili gledate, zbog kojih postanete veoma besni zbog nepravde na različitim nivoima.

Šta da radim ako se borim sa hiper empatijom?

Ukoliko se sa preizraženom empatijom borite svakodnevno, vreme je da potražite podršku.Savetnik ili psihoterapeut može vam pomoći da dođete do korena vaših problema s hiper empatijom i da vam pomogne da pronađete ravnotežu saosećanja, a da istovremeno brinete i o sebi. Ukoliko primećujete da vaša empatija uzima maha i niste sigurni da li vam je potrebna pomoć, možete se obratiti psiholozima sa našeg sajta.


Empatija kao socijalna osetljivost

Čak i na poslu, većina ljudi žudi za tim da ih saslušate. Oni žele da osetite njihovu nelagodu ili nevolju, posebno kada se bore da artikulišu kako se osećaju. Empatija na taj način pokazuje da vam je stalo do njih.

Empatiju možete iskusiti tako što ćete primetiti govor tela i glas osobe, ali akutna osetljivost uključuje otvorenost prema emocionalnoj energiji koja vibrira između vas. Međutim, osvestite kada želite da se povučete ili da im date prostora za još izražavanja emocija.

Empatična reaktivnost – kada je previše empatije loše

Sa empatijom ćete osetiti njihov stres, anksioznost i bes u svom telu. Mogli biste osećati njihov bol emocionalno i fizički. Ako pustite da ove emocije sede u vašem telu, vaše telo i um mogu biti pod emocionalnim pritskom.
Neobuzdana empatija može dovesti do koncentracije hormona stresa kortizola, što otežava oslobađanje od emocija.Uzimajući u obzir osećanja drugih ljudi tako da živite njihovo iskustvo, možete postati podložni osećaju depresije ili beznađa.

Ne samo da će ovo dovesti do sagorevanja, već možete prekinuti vezu poverenja koje ste se nadali da ćete ojačati. Kada usvajate tuđe emocije, možda ćete se osećati odgovornim za ublažavanje njihovih bolova. Osećate potrebu da rešite njihove probleme i učinite da se osećaju bolje.

Osim ako ljudi ne žele vašu pomoć, vaša nametljiva reakcija će ih odgurnuti bez obzira na vrednost vaše namere. Mogli bi osećati da ih zapravo ne razumete kako bi trebalo. Mogu osetiti iznenadno nepoštovanje sa vaše strane ukoliko želite da se u potpunosti poistovetite sa njihovim položajem. Dakle, vodite računa da preterana empatija ne naruši prethodno stabilne odnose.

Kako gajiti nereaktivnu empatiju?

Kada primećujete da emocije počinju da se javljaju u vašem telu, možete dati ime osećanjima i ponuditi ono što osećate osobi kako biste joj pomogli da bolje razume svoje iskustvo. Tada opustite telo i pustite da se emocije povuku. Dakle, detektujte problem, iznesite ga ali i odbacite odmah nakon toga.

Nereaktivna empatija je posebno korisna kada osećate potrebu da uskočite i popravite ljude, pomažući im da vide šta bi trebalo da osećaju i rade umesto toga. Prihvatamo, cenimo i podstičemo izražavanje kod drugih posmatrajući naše reakcije i puštamo da odu. Naučite da, pored razumevanja drugih, uspete da osluškujete svoje telo i njegove emocije. Nakon toga moći ćete da ih kontrolišete i ne dozvolite da tuđa svest i energija obuzimaju vaše telo.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa